Darija Ranković: Borbena Valjevka

Više od tri godine ona je dežurna meta lokalnih moćnika, kojima se ne dopada što se Darija profesionalno bavi svojim poslom – objektivno, nepristrasno i nezavisno, pa otkriva korupciju i malverzacije lokalnih vlasti i njihovih poslušnika.

Ona je redovna meta valjevskih medija, među kojima je i portal Kolubarski info, kao pandan Kolubarskim. Samo u jednom od tekstova na temu „Darija Ranković“ vidi se objektivnost i nepristrasnost lokalnog glasila.

Tako je Darija „dežurna valjevska mrziteljka“, „neupućena persona sa željom da sebe predstavi kao zrelu novinarku“, pa se konstatuje da je „neupućenoj samoprozvanoj novinarki očigledno zafalilo kapaciteta u moždanim ćelijama da razume…“ i zaključuje da je „najveći broj Valjevaca odavno shvatio da su Darijini tekstovi gotovo uvek inspirisani ličnim animozitetom i mržnjom“.

Dakle, samo pogled na jedan tekst ilustruje ono sa čime se novinarka godinama bori, u maloj sredini gde se svi znaju.

Takvih tekstova je bilo pregršt, a pre obijanja prostorija Kolubarskih, kulminacija uvreda i napada bila je pornografska foto-montaža sa Darijinim likom.

„Neću odustati pa makar me i fizički napali“, izjavila je ova hrabra novinarka koja ne odustaje, a ni napadi na nju ne prestaju. Policija i tužilaštvo ćute, tj. smatraju da nema osnova da bilo koga gone i da ona može, ako hoće, da podnese privatnu tužbu.

Darija Ranković je rođena 1961.

Apsolvent je ekonomije a novinarstvom je počela da se bavi u radio Valjevu (1989-94), potom u radio Patka (od 2005. glavna i odgovorna urednica).

Dobitnica je priznanja „Valjevac ličnost godine“ Revije Kolubara za 2013. U maju 2014. osnovala je Kolubarske.rs – Nezavisne internet novine Kolubarskog okruga, koje su za kratko vreme postale značajan i popularan medij.

Rado citira Lazu Kostića: „Onaj ko je i sam rob, nikada neće osloboditi drugog!“. Voli ruske klasike, francuske filmove, italijanske cipele i domaću muziku. U Valjevu je najviše nervira bahatost, primitivizam, prostakluk, sve manje duha i radosti, a sve više tuge i očaja. „I, naravno, bezidejnost vlasti“. Udata je, nema dece.