Dezir: Novinari moraju da budu zaštićeni i na njih se ne smeju vršiti nikakvi pritisci

Arlem Dezir, predstavnik OEBS-a za slobodu medija, francuski je političar, jedan od čelnika Socijalističke partije Francuske i bivši član Evropskog parlamenta. Odrastao je u Parizu, a početkom osamdesetih godina prošlog veka bio je jedan od osnivača „SOS Racisme“, organizacije koja se borila protiv rasizma, antisemitizma i ostalih vrsta diskriminacije.

Diplomirao je filozofiju na Sorboni, a dobitnik je i većeg broja međunarodnih nagrada.

Dezir, koje je četvrti po redu predstavnik OEBS-a za medije, na toj poziciji je gotovo dve pune godine. Prošle godine je bio i na komemoraciji povodom ubistva Slavka Ćuruvije, a sudeći po javnim nastupima i izjavama, Dezir je dobro upoznat sa situacijom u kojoj se nalaze novinari u regionu.

Njegova kancelarija je u Srbiji posebno angažovana u procesu donošenja medijske strategije i u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara, što su upravo i bile neke od tema o kojima smo sa njim razgovarali u ovom prvom većem intervjuu koji je dao nekom mediju u regionu.

Ako slični napadi na novinare u budućnosti ne budu na pravi način procesuirani i kažnjeni, postoji rizik da će se podrazumevati da je takvo ponašanje prihvatljivo, te ćemo se suočiti sa još gorim slučajevima

Cenzolovka: Targetiranje novinara TV N1 preko Fejsbuk strane, uključujući i objavljivanje matičnog broja direktora programa te televizije Jugoslava Ćosića, označavanje novinara Nedima Sejdinovića da je „mrzitelj Srba“, SMS pretnje agenciji Beta, sa porukom da će im redakcija biti spaljena, i pretnje smrću Dinku Gruhonjiću… sve te pretnje su se dogodile za nedelju dana. Da li biste rekli da postoji razlog za zabrinutost ili akciju?

Arlem Dezir: Što se mene tiče, svaka vrsta pretnji novinarima je neprihvatljiva, i kod mene izaziva zabrinutost. Kao što sam istakao u jednoj od svojih poslednjih izjava, Televizija N1 u Srbiji i njeni novinari i direktor Jugoslav Ćosić već mnogo puta su zbog svog rada na različite načine napadani.

Isti je slučaj sa novinarima Nedimom Sejdinovićem, Dinkom Gruhonjićem i direktorom agencije Beta Draganom Janjićem. Zbog toga je važno da zvanični predstavnici vlasti istraže sve ove slučajeva i da počinioci odgovaraju. Da bi izveštavali slobodno, novinari moraju da budu adekvatno zaštićeni i na njih se ne smeju vršiti nikakvi pritisci.

Cenzolovka: Kuća novinara Milana Jovanovića prošlog decembra je spaljena do temelja dok su supruga i on spavali. Istraga je pokazala da je naručilac lokalni političar, i da je jedan od njegovih saučesnika po zanimanju policajac. Ova sprega je ostavila loš utisak na novinarsku zajednicu. Neke kolege kažu da se osećaju bespomoćno i da su ostavljeni na cedilu. Da li OEBS može da pomogne u ovakvim situacijama?

Dezir: To je bio svirepi napad koji je ostavio znatne materijalne, ali i psihološke posledice na Jovanovića i njegovu porodicu. Apsolutno je neprihvatljivo da lokalni političar osumnjičen za napad koordinira taj napad sa pripadnikom policije.

Pozdravljam brzinu i efikasnost sprovedene istrage, koja omogućava da svi učesnici i nalogodavci budu identifikovani i da im bude suđeno. Ovaj bezmalo fatalni događaj pokazuje nam da nikako ne smemo tolerisati napade na novinare, jer oni mogu dovesti do pogubnih posledica. Tačno ste primetili, novinar je u trenutku napada bio u kući sa svojom porodicom.

Moja kancelarija će nastaviti da pruža pomoć predstavnicima zakona i medija kako bi se unapredila sloboda medija. Bezbednost novinara je u tom smislu veoma značajna jer predstavlja jedan od najvažnijih preduslova medijskih sloboda. Namera nam je da nastavimo da podsećamo predstavnike vlasti na njihovu obavezu da obezbede uslove za slobodno izveštavanje, budući da su slobodni mediji kičma svakog demokratskog sistema.

[povezaneprice]

Cenzolovka: U bazi napada na novinare NUNS-a tokom ove godine zabeleženo je više od 30 takvih slučajeva. Sva je prilika da je ovaj broj još veći, budući da kolege koje rade u manjim sredinama često ne prijavljuju napade zbog straha od osvete. I vaša prethodnica Dunja Mijatović i vi već ste se obraćali srpskoj vladi, izražavajući zabrinutost zbog stanja u medijima. Da li ste zadovoljni rezultatima? Ako niste, postoji li još nešto što bi OEBS mogao da učini?

Dezir: Najveći broj naših reakcija ticao se bezbednosti novinara u Srbiji. Bezbednost novinara je i inače jedna od glavnih tema u velikom broju država članica OEBS-a. Veoma je važno da se svi napadi prijave policiji, budući da nam to pruža dodatnu osnovu da slučaj pratimo, uključujući i pitanje kako napreduje istraga.

Primetio sam da je do sada rešen izvestan broj slučajeva koji su rezultirali javnom osudom i sudskim optužnicama svih odgovornih. Istovremeno, situacija može biti bolja.

OEBS i zemlje članice su se dogovorili da je neophodno da se više učini da bi se obezbedilo da novinari izveštavaju u bezbednim uslovima. Tokom ministarskog sastanka 2018. godine, OEBS i zemlje koje su na njemu učestvovale usvojili su Odluku o bezbednosti novinara.

Veoma je važno da se svi napadi prijave policiji, budući da nam to pruža dodatnu osnovu da slučaj pratimo, uključujući i pitanje kako napreduje istraga

Moja kancelarija će nastaviti da prati situaciju i da pruža efikasnu pomoć svim državama učesnicama, uključujući i Srbiju, da bismo sproveli u delo ovu veoma važnu odluku. Istovremeno, OEBS će nastaviti da pomaže rad Stalne grupe za bezbednost novinara koja je nastala nakon potpisanog Memoranduma o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara i drugih medijskih poslenika. To je važna platforma za postizanje dijaloga između predstavnika vlasti i medijske zajednice.

Cenzolovka: Dešava se da počinioci napada na društvenim mrežama budu identifikovani i da im bude suđeno, pri čemu su neke kazne bar naizgled simbolične. Na primer, rečenica Treba zapaliti novinare Južnih vesti na sudu je procenjena kao iznošenje mišljenja, a ne kao pretnja, i kao takva je odbačena. Osoba koja je na sudu priznala da je Tatjani Vojtehovski^[1] slala poruke, koje su, između ostalog, sadržavale pretnje tipa da će i ona i njena ćerka biti silovane „dok ne crknu“ a potom „nabijene na kolac“ uslovno je kažnjena. Da li vama ovakve odluke suda zvuče pravedno?

Dezir: Takve pretnje su veoma opasne. Iz tog razloga sudske odluke moraju biti upečatljive da bi odvratile takva i slična ponašanja. Mi u potpunosti podržavamo nezavisnost sudstva. Želeo bih da istaknem da ako slični napadi na novinare u budućnosti ne budu na pravi način procesuirani i kažnjeni, postoji rizik da će se podrazumevati da je takvo ponašanje prihvatljivo, te ćemo se suočiti sa još gorim slučajevima.

Cenzolovka: Prvi u nizu zahteva šest medijskih asocijacija koje su učestvovale u radu Tima za dijalog sa Vladom Srbije bio je da se prestane sa vređanjem i napadanjem novinara. Uprkos tome, ljudi bliski Vladi konstantno prozivaju, vređaju, diskriminišu i na druge načine verbalno napadaju novinare. Koji će biti vaš konkretan savet Vladi Srbije ovim povodom?

Dezir: Veoma je važno da se na najvišem nivou osudi svaka vrsta napada na novinare i njihova prava. Osude na najvišem nivou šalju poruku javnosti i služe predupređivanju budućih incidenata. Svi napadi upereni protiv ljudi u medijima moraju da se efikasno i transparentno istraže, a počinioci i naručioci moraju da zakonski odgovaraju. Ovo je posebno važno i da bi se uspostavilo poverenje između medijske zajednice i predstavnika vlasti, koje u Srbiji očigledno nedostaje.

Cenzolovka: Jedna od aktivnosti vaše kancelarije jeste pružanje pravne pomoći pri izradi medijskih zakona. Mnogi pripadnici medijske zajednice Srbije bi vam rekli da su dobro napisani zakoni sami po sebi beskorisni kada ih ne podržavaju nezavisni sudovi. Šta mislite, koliko je verovatno da će medijska strategija na kojoj se trenutno radi dati pozitivne rezultate?

Dezir: Dokument nove medijske strategije je od krucijalnog značaja i on će uticati na situaciju u medijima u godinama koje dolaze. Zato je veoma važno da se na najotvoreniji i na najinkluzivniji mogući način medijska strategija privede kraju i da ona pritom uključi sve relevantne aktere.

Da bi izveštavali slobodno, novinari moraju da budu adekvatno zaštićeni i na njih se ne smeju vršiti nikakvi pritisci

Istovremeno, u pitanju je tek prvi korak. Nakon usvajanja medijske strategije, ona mora biti u potpunosti primenjena, što u prošlosti nije bio slučaj. Na početku procesa sam o medijskoj strategiji razgovarao sa predsednikom Vučićem i premijerkom Brnabić, pre svega da bismo osigurali da svako može da učestvuje u procesu.

Nastavio sam da pažljivo pratim razvoj skupa sa Misijom OEBS-a u Beogradu i ambasadorom Oriciom. OEBS ima važnu ulogu u ovom procesu, te će monitoring, kao i pružanje pomoći u budućoj primeni strategije, biti jedan od naših prioriteta.

Cenzolovka: Nedostatak novca i pritisci su neki od razloga nestanka lokalnih medija. Portal KRIK nedavno je objavio bazu podataka Kesformisanje iz koje sledi da su se sredstva projektnog finansiranja, koja su često veći deo prihoda lokalnih medija, dodeljivala medijima bliskim vlastima, kao i to da je najviše državnog novca otišlo tabloidima sa najvećim brojem lažnih vesti.

Dezir: Bez obzira na način finansiranja medija, proces mora biti potpuno transparentan da bi se izbeglo davanje novca isključivo po političkoj liniji. Pravila i oglasi javnih nabavki moraju da se poštuju i treba da budu tako napisani da podržavaju kvalitetne medije i medijski pluralizam.

Cenzolovka: Svedoci smo trenda u kome istraživačko novinarstvo gubi bitku sa tabloidima koji šire lažne vesti, čiji se sadržaj često razmenjuje na društvenim mrežama. Postoji li način da se to zaustavi? Takođe, koja je u tome uloga vladajućih struktura?

Dezir: Problem lažnih vesti je zaista ogroman i predstavlja izazov za medije na globalnom nivou. Svi koji su uključeni u rad medija imaju značajne uloge u obezbeđivanju da do građana dođu pouzdane informacije.

Što se tiče predstavnika vlasti, oni, između ostalog, treba da obezbede slobodnu i nezavisnu medijsku scenu u kojoj ima mesta za različitosti. Ne treba donositi zakone protiv lažnih vesti, već treba promovisati medijsku i digitalnu pismenost. Na kraju, treba obezbediti odgovarajući pravni lek kada je u pitanju širenje lažnih informacija koje štete ugledu.