Aleksandar Martinović, Sandra Božić i Nebojša Bakarec
U novoj godini, uprkos novim obećanjima i novoj medijskoj strategiji, Narodna skupština Srbije nastavila je da funkcioniše na stari način – kao platforma za pritiske na medije i nevladine organizacije za koje je procenjeno da koriste svoje pravo da kritikuju vlast.
Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA zabeležio je da je Televizija N1 samo u prva dva meseca 2021. godine čak 24 puta (najmanje) bila tema u parlamentu, bez ikakvog obzira na sadržaj dnevnog reda.
Mediji su u negativnom kontekstu pomenuti najmanje 37 puta, a osim N1, koji ako se ne pomene, poslanicima valjda umanjuju platu, Nova S pomenuta je najmanje šest puta, NIN pet, a KRIK – dok tokom marta nije postao glavna tema tabloida i nacionalnih televizija zbog navodne povezanosti sa uhapšenom grupom Veljka Belivuka – „svega“ dva puta. Pominjanje nije zaobišlo ni dnevni list Danas, pa ni njegovog glavnog urednika Dragoljuba Dražu Petrovića.
U javnosti to zasad deluje kao loše osmišljena melodrama. Viđenije figure – sam vrh režima – igraju uloge dobrih policajaca, dok režimska glasila i najviše poslanici vladajuće stranke osvajaju nove vrhove u pokušajima diskreditacije, zastrašivanja i direktnog ugrožavanja sigurnosti novinara.
U najnovijoj epizodi, predsednik Aleksandar Vučić je od svih iz vlasti zatražio da poštuju novinare KRIK-a i rekao da „nemaju pravo na lične uvrede, da prete i na bilo koji način loše govore o njima“.
„Kažite im – izmišljate, ne govoriti istinu, licemerni ste, ali niko nema pravo da novinarima preti“, izjavio je Vučić u ponedeljak u Zaječaru. Tri dana ranije, gostujući na RTS-u, on je kazao da nije oduševljen radom KRIK-a, ali da „nema pravo da učestvuje u hajci“.
U međuvremenu se oglasila i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković koja je pozvala sve učesnike u javnom životu da se suzdrže od pritisaka na medije. „Retorika koja je ovih dana upućivana novinarima nije primerena ozbiljnim akterima političke scene“, navodi se u saopštenju ministarstva.
Sandra Božić (SNS): Virtuoznost mafijaškog zlodela
Sintagma „ozbiljni akteri političke scene“, međutim, u Srbiji se ne odnosi na nacionalni parlament.
U tom domu, KRIK je etiketiran kao grupa ljudi koju, razume se, finansira bivši gradonačelnik Beograda i etablirani tajkun Dragan Đilas. Osim toga – a ovo je novi detalj u priči – KRIK neguje tesnu saradnju s ozloglašenom kriminalnom bandom tipa kojeg zovu Velja Nevolja.
Portal KRIK, rečima poslanice SNS i predsednice Odbora za kulturu Sandre Božić, „iz petnih žila se trudi da opravda virtuoznost mafijaškog zlodela“ Belivukovog kriminalnog klana.
„Takođe, ja bih volela da mi se objasni da li je KRIK i zašto se misli u javnosti, ovoj koja živi pod tajkunskom palicom Dragana Đilasa, da je zabranjeno bilo kome od nas ili bilo kom građaninu da pomisli da pita da li KRIK ima određenog udela, saradnju sa mafijaškim krugovima? Svako ko ima, treba da bude jednak pred zakonom. To se odnosi i na novinare“, poručila je poslanica SNS (11. mart 2021).
Vladimir Orlić (SNS): Otkud Belivuku poverenje u KRIK?
Njen stranački kolega, potpredsednik Skupštine Vladimir Orlić direktno se obratio redakciji KRIK-a:
„A, danas kada roditelj jedne od žrtava kaže – nas je lično Belivuk uputio na KRIK i u odgovoru na pitanje novinara – a je l’ to znači da je u njih imao poverenje, taj roditelj odgovara – da, u njih je imao poverenje, kako sada više niste na strani roditelja? Kako sada ne kažete – treba zaštititi tog čoveka, ispitati njegove navode? Ne, sad ste očigledno na strani onih za koje biste najviše voleli da nas ubedite da ništa nisu krivi.“
Đorđe Milićević (SPS): KRIK, je l’ se tako zove?
Poslanik SPS Đorđe Milićević osvrnuo se na ranije istraživanje KRIK-a o imovini političara i pritom se pravio da ne zna tačan naziv medija o kojem govori.
„Je l’ se tako zove, koleginice, vi ste u medijima, KRIK, je l’ tako? Taj KRIK je nas prošle godine (…) pa ispitali su nas uzduž i popreko. Šta su dobili sa time? Jesmo se mi plašili? Ne, rekli smo im – izvolite, nemamo ništa protiv. Odakle strah kod njih? Osim ukoliko postoji nešto što mi u ovom trenutku ne znamo“, kazao je Milićević (11. mart).
Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović u razgovoru za Cenzolovku istakao je da je ovo najopasnija situacija u kojoj su se novinari te redakcije ikad nalazili. „Evo pet godina pišemo o toj temi i uspeli smo da kroz tekstove dokažemo veze te kriminalne grupe s ljudima bliskim vlastima i predsedniku Vučiću“, objasnio je Dojčinović.
Za to vreme u parlamentu…
Aleksandar Martinović (SNS): KRIK i CRTA – to su kriminalna udruženja
Umnožava se narativ po kojem je istraživački tim fokusiran na organizovani kriminal i korupciju i sam deo takve jedne mreže.
Šef poslaničke grupe naprednjaka Aleksandar Martinović duže od 13 minuta (niko ga nije prekinuo) iznosio je nove optužbe. Mete su bili Dojčinović i direktori organizacije CRTA Raša Nedeljkov i Vukosava Crnjanski, koja, saznali smo od Martinovića, živi „u stanu od sto kvadrata i vozi džip tojota land kruzer“.
„Dobijaju novac iz inostranstva, jednim delom ga ovde troše, ono što ne uspeju da potroše na skupocene automobile, stanove, odela, mobilne telefone, lažne projekte koji nikada nisu napravljeni, onda taj novac iznose u inostranstvo. To nisu nevladine organizacije, to su, u stvari, da se ne lažemo i da govorimo otvoreno ljudski, a ne ptičijim jezikom – to su kriminalna udruženja“, poručio je Martinović (17. mart).
KONTINUITET NAPADA, PROZIVANJA, PRETNJI, UVREDA – IZ PRETHODNOG SAZIVA
Kontinuirano vređanje i zastrašivanje novinara obeležilo je i prethodni saziv Skupštine. U bizarnu modu tada je ušlo prikazivanje naslovnih strana dnevnih novina, odštampanih članaka, tvitova i privatnih fotografija novinara.
„Evo je Antonela Riha na protestu, krenula da kupi gladiole pa se tu zatekla“, vikao je poslanik Marijan Rističević dok je mahao fotografijom novinarke.
„Kada je u pitanju zagađenje životne sredine, moramo progovoriti o duhovnom zagađenju“, rekao je Rističević dok je pokazivao fotografiju Nedima Sejdinovića, tadašnjeg predsednika NDNV. On je Sejdinovića nazvao „sastavnim delom saveza prevaranata i lopuža“ Dragana Đilasa.
Poslanik SNS-a Aleksandar Martinović optužio je list Danas da vodi „harangu protiv SNS i nedužnih ljudi“ koja je, kako je rekao, nezabeležena još od vremena Gebelsa i Hitlera. Njegov zamenik Vladimir Orlić ocenio je da su list „Danasoid“, kako ga je nazvao, kao i novinari tog lista „sramota za srpsko novinarstvo“.
Haški osuđenik i predsednik SRS Vojislav Šešelj rekao je da bi novinare poput Snežane Čongradin poslao na 20 godina robije.
U skupštinskoj sali Cenzolovka je bila kriva zbog objavljivanja, po Srbiju nepovoljnog, izveštaja Reportera bez granica (po indeksu medijskih sloboda u svetu Srbija se našla na 93. mestu, zabeleživši pad za 34 mesta u poslednje četiri godine).
Nebojša Bakarec (SNS): Medijski terorizam
Konkretan medij koji je tog dana na tapetu menja se po dobijenom scenariju. Obrazac, međutim, ostaje nepromenjen: predstaviti one koji kritikuju vlast kao deo neuhvatljive grupe zlobnika koji rade protiv države.
„U skrovištima mafijaškog klana Belivuk, podsetiću vas, pronađene su dve snajperske puške. Sve to isuviše liči na atentat koji je izveden na predsednika Vlade Srbije 2003. godine Zorana Đinđića. Setimo se oružja pronađenog u Jajincima u blizini kuće oca Aleksandra Vučića. Setimo se pokušaja ubistva predsednika Vučića u Srebrenici. Setimo se snajper naslovnica i targetiranja predsednika Vučića u NIN-u, Danasu i drugim Đilasovim medijima“, rekao je Nebojša Bakarec (9. februar).
Nešto ranije (26. januar), on je skovao i termin „medijski terorizam“.
„Poseban primer je i zato što to uznemirava veliki deo javnosti i prenose mediji, to je medijski terorizam. Navešću samo primer podsticanja na teror i targetiranje ljudi su skandali sa naslovnih stranica NIN-a i Danasa, gde su snajper-novinari gloduri (Milan) Ćulibrk i (Draža) Petrović objavili niz fotografija i karikatura na kojima pozivaju na odstreljivanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića.“
Novinari su, dakle, teroristi…
„Evo kako UN definišu terorizam – krivična dela počinjena sa namerom da se izazove stanje terora u celoj javnosti, grupi ljudi ili određenim osobama zarad političkih ciljeva. Sve to je prisutno u Srbiji, vidimo“, procenio je Bakarec (26. januar).
Uglješa Mrdić (SNS): Ni slovo o „Dari“
Teroristi koji, naravno, ne vole Srbiju.
„Nego, to su ti isti mediji koji kada smo gotovo svi građani Srbije gledali film ’Dara iz Jasenovca’, N1, Nova S i oni mediji i portali koji su pod kontrolom Dragana Đilasa ni slovo nisu objavili o tom filmu koji govori o istini što se tiče zločina u Drugom svetskom ratu od strane ustaša nad nevinim srpskim narodom“, ustvrdio je Uglješa Mrdić (9. februar).
Aleksandar Marković (SNS): Mrzitelji svakog uspeha
Televizija N1 svrstana je i u grupu „luksemburških medija i, naravno, dežurnih političkih diletanata, uvek spremnih da se stave u službu protiv svoje države“.
„I nije ovde reč samo o finansijskom momentu, mnogi od njih, prosto, mrze svaki uspeh Srbije, kao da ne mogu da se pomire sa tim da Srbija negde ostvaruje dobre rezultate, da smo u nečemu dobri, da postajemo u nečemu lideri“, ogorčen je bio Aleksandar Marković (28. januar).
Marijan Rističević (SNS): Lažni prekogranični kanal
Televizija N1 je označena i kao „lažni prekogranični kanal“ koji, kažu, „može da posluže i za pranje novca“.
„Zašto govorim da ovo ima veze, obično su dela pranje para vezana za terorizam. Kada nešto od banke dobijete, neki dopis, oni u skladu sa borbom protiv terorizma i pranja para itd., ispunite neki obrazac. Sada se ja pitam za Baškima Ulaja koji je finansirao Jugoslava Ćosića, a to sam se već pitao odavno, dobio je 250.000 evra za konsultantske usluge jednog albanskog mafijaša“, rekao je Marijan Rističević (26. januar).
„Oni u Srbiji nastupaju kao piratski kanali“, nastavio je Rističević (11. februar), apsolutni šampion u iscrpnoj „analizi“ funkcionisanja N1 za skupštinskom govornicom.
„Znači, plaćaš uslugu koje nije bilo, ispumpavaš dobit, vršiš pranje para, ispumpavaš dobit. Time si utajio porez. Ima više krivičnih dela koje oni rade“, rekao je Rističević (27. januar). „Da li ima neko snage u ovoj državi? Znam da oni dižu dreku o neslobodi medija, kako su oni nezavisni, slobodni mediji.“
Marko Parezanović (SNS): Novinari po ceo dan prate zasedanje, eeej!
U celoj priči poslanici su dobri momci, dok maliciozni novinari nemaju ništa pametnije nego da čekaju danima kako da im naude.
„Vi praktično imate novinare koji imaju zadatak i posao da po ceo dan prate ovde zasedanja Narodne skupštine, čekaju trenutak kada će neko da napravi neki lapsus, nešto da pogreši i da onda to iseku, montiraju i da prikažu na svojoj televiziji i da na najgori mogući način satanizuju posebno mlade narodne poslanike, poput mog kolege, uvaženog Luke Kebare, koji je inače jedan fin momak“, požalio se Marko Parezanović (27. decembar 2020).
Dobri momci i devojke iz Skupštine svoju nezahvalnu dužnost obavljaju uz navodno negodovanje i snebivanje najviših nosilaca vlasti. Podsećamo, u decembru prošle godine, u istoj nedelji kada premijerka Ana Brnabić najavljuje formiranje Stalne radne grupe za bezbednost novinara, njene partijske kolege u parlamentu vređale su novinare na način neviđen od devedesetih.
I JOŠ 3A: Apsolutno antisrpski i antidržavni
Za skupštinskom govornicom čulo se da N1 i Nova S „polako postaju političke partije“ (Đorđe Todorović), da su „antisrpski mediji“ (Biljana Pantić Pilja), koje karakteriše „apsolutno antidržavno ponašanje“ (Ivana Nikolić), te da je „njihova jedina politika – što gore za Srbiju, to bolje za njih“ (Miloš Terzić).
Direktor vesti Televizije N1 Jugoslav Ćosić tada je atmosferu u Skupštini uporedio s onom koja je stvarana pred ubistvo Slavka Ćuruvije. „To je atmosfera stalnog uznemiravanja, pretnji, atmosfera istrebljenja. Veoma se brinem za bezbednost svih kolega“, poručio je Ćosić.
Upravo su ovo teme koje obeshrabruju, upozorio je Veljko Milić, izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), u intervjuu za Cenzolovku. „Na sastancima slušamo jedno, a čim izađemo – vidimo da neki drugi predstavnici države, oni koji dolaze iz iste stranke, rade nešto sasvim drugo“, istakao je Milić.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić nije smatrao da bi trebalo da se obrati. „To nije put kojim ja idem, ne treba mi ni lična afirmacija, niti afirmacija institucije“, rekao je Pašalić.
Ignorisanje poslednjih napada na KRIK bilo je povod da novinarska i medijska udruženja – NDNV, NUNS, Asocijacija medija, AOM i Lokal pres – istupe iz Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara.
„Da je postojala iskrena namera da se unapredi bezbednost novinara u Srbiji, Vlada Srbije je imala priliku da obustavi hajke koje se iz njenih redova i uz njenu podršku vode protiv redakcija čiji rad nije po volji stranke na vlasti“, saopštila je Slavko Ćuruvija fondacija.
Savet Evrope je stavio na svoju platformu o slobodi medija instrumentalizovani napad tabloida na KRIK. Radna grupa za medije Evropskog parlamenta osudila je napade i kampanju koja se vodi protiv novinara te redakcije. Ambasada Nemačke u Srbiji uputila je kritike zbog kršenja slobode medija.
Filmovi o novinarima i za novinare
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.