„Ja sam sleteo u osam uveče na aerodrom. Čim sam predao pasoš na pasoškoj kontroli, čim sam video izraz lica radnika koji radi za kompjuterom, shvatio sam da nešto nije u redu. Pošto mi se to već desilo u Rusiji, kada su me odveli do emigracionog odeljenja, pretpostavio sam čemu ide sve to. To odeljenje me prosledilo policiji, i onda su me tu držali pod nadzorom 12 sati. Nisu mi davali mnogo informacija, ali me je zabrinulo to što su me u jednom trenutku odveli u laboratoriju, uzeli detaljno otiske šaka i prstiju, slikali su mi oči i uzimali crte lica. U tom trenutku nisam znao gde to sve ide, međutim, ubrzo su mi rekli da je sve što će se desiti je da me vrate nazad za Srbiju. Ja sam pokušavao da pričam sa njima, jedino što su mi rekli, a što je bilo jako zanimljivo je da me nisu oni stavili na tu listu, već da postoji neki međunarodni slučaj koji je iskočio na njihovom sistemu. Rekli su mi da me je neka druga vlada stavila“, rekao je on i dodao da su ga nakon toga vratili za Srbiju.
Dragan Janjić, glavni urednik agencije Beta, je ocenio da je ovaj slučaj Dojčinovića opasan zbog toga što je to nastavak ograničavanja slobode informisanja i na međunarodnom planu.
„Postoji neka međunarodna mreža koja ljude koji se bave istraživačkim novinarstvom na ovaj ili onaj način sapliće u tome. Reakcija naše vlade je bila minimalistička, jer društvo koje podržava slobodu medija bi moralo da mnogo snažno da reaguje, a ne samo da traži objašnjenje. Znamo da je Stevan i ovde pod snažnim pritiskom vlasti, i ne mislim da je bila spretna reakcija vlade, je mu je trbala da pruži punu zaštitu. Ovo sa međunarodnim listama nije dobra stvar, naročito za novinare“, rekao je Janjić.
Dojčinović, govoreći o informacija i razlozima zbog čega je deportovan, je rekao da nije dobio ni od koga nikakvo objašnjenje.
„Ne, nemam nikakve informacije, ali se nadam da će nešto odgovoriti naše Ministarstvo inostranih poslova. Pokušaću i ja da saznam, ali mislim da je ovo povezano na neki način sa slučajem iz Rusije, i ta druga država koja me je stavila na zabranjenu listu može biti Rusija. Od tada, od 2015. godine, kada sam bio u Rusiji, i počinju svi moji problemi. Ono što je meni najveći problem je što više ne znam gde mogu sve da putujem, koja zemlja će da me zadrži i vrati, koja neće, i sve se više ograničava za mene, jer ne može se saznati ranije“, navodi urednik KRIK-a.
Janjić napominje da bi Vlada Srbije morala da sazna ko je sve na tim listama kao i da pokuša da izdejstvuje skidanje naših novinara sa tih listi.
„Nemoguće je očekivati da novinar koji putuje to zna, i sada je njemu svako putovanje lutrija, jer se postavlja pitanje da li će da ga vrate, ili neće da ga vrate. Toi bi trebalo da radi vlada i da bude njena obaveza“, kaže on.
Dojčinović je naveo da je nakon što mu je prvi put bio zabranjen ulazak u Rusiju, da je jedini odgovor dobio od njihove tajne policije.
„Tu su mi rekli otvoreno da sam kod njih stavljen na zabranjenu listu, i da se vodim pod nekim članom zakona koji me stavlja pod pretnju za nacionalnu bezbednost i javno zdravlje. Tako da naša država veoma lako može da sazna šta je u pitanju, tako da ja očekujem da me moja država obavesti, jer svaka država mora da brine o svojim građanima. Kao što američka vlada na svom sajtu objavi gde je opasno putovati, a gde ne, tako da očekujem da mi kažu gde sve mogu da putujem. Mislim da se ne završava sve na ove dve zemlje, mislim da postoji širi krug zemalja gde ne sme da idem, i bilo bi dobro da to treba da znam unapred“, istakao je Dojčinović.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.