Dojčinović na suđenju sa Koluvijom: Izraz „optuženi narko-bos“ koriste svetski mediji

Koluvija je KRIK tužio zbog osam vesti objavljenih na sajtu, a sporno mu je, kako tvrdi u tužbi, što je u njima predstavljen kao „narko-bos“ kome se sudi da je imao „plantažu marihuane“. Ovi izrazi, kako je ispričao na prošlom suđenju, naneli su mu duševnu bol i narušili ugled, ali i doveli do toga da se komšije sklanjaju od njega, a ljudi u banci neće da mu se jave na telefon.

Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović danas je na sudu objasnio da je Koluvija u tužbi tekstove KRIK-a predstavio manipulativno, izvlačenjem određenih reči iz rečenica. Tako, u tužbi je istakao da je predstavljen kao narko-bos i da je time povređena pretpostavka nevinosti iako u svakom tekstu KRIK-a je istaknuto da je on optužen, da mu se sudi i da će sud tek doneti odluku o Koluviji.

„Da nije povređena pretpostavka nevinosti može se videti da smo svuda napisali da to sve tužilaštvo tvrdi. Na svakom mestu gde se pominje ime (Predraga Koluvije) uvek je objavljeno da je on optužen i svaki put kada je naveden kao narko-bos takođe je objavljena reč optužen“, rekao je Dojčinović i ukazao da su i medijska udruženja istakla da pretpostavka nevinosti nije prekršena.

Dojčinović je pojasnio da je termin „narko-bos“ kolokvijalan i da ga je KRIK koristio po ugledu na velike svetske medije koji takođe koriste ovaj izraz, poput „Vašington posta“ i drugih.

Objasnio je da novinari ne mogu da koriste striktno pravne termine, jer je to suviše formalno i dugačko za novinarske tekstove.

„U tom slučaju, kada spomenemo Koluviju, morali bismo uvek za njega da napišemo da je – optužen kao organizator organizovane kriminalne grupe koja je imala za cilj vršenje krivičnih dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga – što je predugačko i nerazumljivo za čitaoce, zbog čega novinari koriste kolokvijalne izraze”, objasnio je Dojčinović.

Podsetio je da su drugi mediji, pre svega provladini tabloidi, o Koluviji pisali mnogo gore stvari pre KRIK-ovih tekstova, zbog čega je teško zamislivo da su mu baš ovi izveštaji sa suđenja povredili ugled i čast.

Takođe su i državni funkcioneri Koluviju označavali kao trgovca drogom i bez sumnje kršili pretpostavku nevinosti. Njih Koluvija, kako je sam rekao na prošlom suđenju, nije tužio.

„Ministar (Nebojša) Stefanović je na konferenciji za medije tužioca (Koluviju) označio kao proizvođača droge, premijerka (Ana) Brnabić u jednoj izjavi nazvala ga je narko-trafikantom. Predsednik (Aleksandar) Vučić je za tužioca izjavio da nije nikoga ubio, ali da je imao tonu i po marihuane“, rekao je Dojčinović.

Urednik KRIK-a je objasnio i da su novinari ove redakcije redovno komunicirali sa Koluvijinim advokatima, ali da se to promenilo od kada ga brani Vladimir Đukanović, član vladajuće Srpske napredne stranke i narodni poslanik. Promena branioca uslovila je da Koluvija manje komunicira sa nezavisnim medijima, a da se više oglašava u prodržavnim tabloidima.

„Nakon puštanja iz pritvora, mi smo se obratili Koluviji za intervju, međutim, rekao je da pristaje samo ukoliko se izvinim zbog prethodnih tekstova što je meni kao novinaru neprihvatljivo“, rekao je Dojčinović.

Nastavak suđenja zakazan je za septembar, kada će da svedoče novinarke KRIK-a, autorke vesti zbog kojih je podneta tužba.

Koluvija je, osim ove, podneo još jednu tužbu, tako da se po njegovim tužbama vode dva suđenja protiv KRIK-a. Tužbe je podneo nedugo pošto je izašao iz pritvora u kome je bio zbog postupka za uzgajanje više od tone i po marihuane. Po prelasku iz zatvora u kućni pritvor, Koluvija je postao čest gost na televizijama pod kontrolom vlasti, na kojima je iznosio svoju odbranu i obračunavao se sa  nezavisnim medijima i policajcima koji su ga uhapsili.

U Koluvijinu odbranu stali su najviši državni funkcioneri koji su u izjavama relativizovali postupak koji se protiv njega vodi a koji predstavlja jedan od najvećih slučajeva organizovanog kriminala u zemlji.  Tako je, između ostalog, predsednik države Aleksandar Vučić za postupak rekao da je „lažna afera“.

Protiv KRIK-a u toku je ukupno 11 postupaka, a redakcija smatra da su tužbe podnošene sa namerom da se novinari zastraše i prestanu da istražuju i pišu o određenim temama. Više o tome ko je sve tužio KRIK pročitajte ovde.