Blinken je u okviru Međunarodne konferencije za borbu protiv korupcije koja se održava u Vašingtonu ugostio urednika KRIK-a i dve dobitnice priznanja za borbu protiv korupcije – aktivistkinju Rosinu Islam iz Bangladeša i novinarku Dženet Džou iz Zimbabvea.
U polučasovnom razgovoru državni sekretar u ulozi moderatora sa sagovornicima je razgovarao o njihovom poslu, inovativnim načinima koje koriste u borbi protiv korupcije, izazovima i pritiscima sa kojima se suočavaju, i očekivanjima od zajednice.
Dojčinović je objasnio da u KRIK-u, ali i u novinarskoj mreži OCCRP čiji je KRIK član, novinari koriste tehnološke inovacije prilikom istraživanja, ali da je ipak uvek neophodno da se uradi klasičan novinarski posao i dobro napiše tekst.
„Shvatili smo da kriminal i korupcija nisu lokalno, već međunarodno pitanje. I uvek se trudimo da čitaocima objasnimo ko su ti ljudi (koji se bave kriminalom i korupcijom). Kriminalne mreže su uvek međusobno povezane, sarađuju međusobno, ali i sa korumpiranim šefovima država. Zato se trudimo da posmatramo širu sliku i kako to utiče na živote naših čitalaca“, rekao je Dojčinović.
Na Blinkenovo pitanje šta je najveći izazov u istraživanju korupcije, Dojčinović je kazao da smatra da su organizovane kriminalne grupe moćnije nego ikad i da je to veliki problem.
„Kriminalne grupe zarobljavaju države i to se dešava čak i u Evropi. Koruptivni predsednici postaju sve moćniji, sarađuju međusobno, razmenjuju iskustva, i to je veliki problem. U takvim državama je veoma neprijateljsko okruženje za istraživačke novinare, ali uprkos tome novinari objavljuju sve više priča i to je veliki uspeh“, rekao je i dodao da su novinarska otkrića dovela do brojnih akcija istražnih organa i vraćanja u državni budžet novca ukradenog kriminalom.
Urednik KRIK-a podsetio je da je stoga važno podržati istraživačke novinare koji često imaju finansijskih problema jer su nezavisni.
„Istraživačko novinarstvo treba da se posmatra kao javno dobro, javni rad, ne treba da se meri iz ugla održivosti. U mojoj zemlji ne postoji oglašivač koji će platiti reklamu nezavisnim medijima, jer ako to urade, vlada će im poslati finansijsku inspekciju i odmah ih zatvoriti. I zato je važno finansijski podržati istraživačko novinarstvo – i to za ono čime se bave, za suštinske aktivnosti, kako bi mogli da urade priče.“
Govoreći o pritiscima Dojčinović je podsetio da je KRIK zatrpan SLAPP tužbama, odnosno tužbama čiji je cilj zastrašivanje.
„Korumpirani lideri sve ređe odlučuju da primenjuju otvoreno nasilje, više koriste neke sofisticirane metode pritisaka na redakcije sve dok one ne ostanu bez novca, potroše previše vremena, članovi im postanu ‘sprženi’ usled previše posla i pritisaka“, kazao je Dojčinović.
„SLAPP tužbe su jedan od načina pritiska, a mi ih sada imamo 11. Naročito je opasna mešavina tužbi i pravosuđa koje nije nezavisno, tako da smo nedavno izbugili jedan postupak“.
Dojčinović je istakao i da je veoma važan projekat USAID-a „reporters shield“ (novinarski štit) koji će novinarima pomoći da obezbede advokate i bore se protiv SLAPP tužbi, ali da je neophodno da se razvije strategija da bi mogli da se bave novinarstvom tokom napada.
„Jedan od načina jeste da se novinari oslobode drugih stvari kojima moraju da se bave i tu se vraćam na početak – moraju da budu plaćeni za ono što rade, ali donatori moraju da budu fleksibilniji i opušteniji sa birokratijom. Istražvački novinari treba da uživaju poseban tretman u kome bi uz sve pritiske koje imaju mogli da iskoriste sve moguće vreme da rade da pričama koje na kraju ljudima mogu da spasu život“, zaključio je Dojčinović.
Uredniku KRIK-a juče je u Vašingtonu uručeno priznanje „šampion u borbi protiv korupcije“ koje dodeljuje američki Stejt department.
Filmovi o novinarima i za novinare
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.