Dosije „Ćuran“ koji su mediji objavili

Radiša Roskić, nekadašnji načelnik Desetog odeljenja RDB, i Aleksandar Gak, nekadašnji načelnik RDB za Novi Sad, u odvojenim izjavama pred tročlanim većem Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu rekli su da su bili pripadnici radne grupe formirane u novembru 2000. godine sa zadatkom da se prikupe činjenice o članku objavljenom u Večernjim novostima, čija se sadržina odnosila na tajno praćenje Slavka Ćuruvije na dan kada je ubijen.

Radni zadatak: Da li je neko pratio Ćuruviju? I ko?

„Radna grupa imala je zadatak da utvrdi da li je taj dokument originalan, odnosno da li je prema pokojnom Ćuruviji primenjivana mera tajnog praćenja i osmatranja, ko je u tome učestvovao, ko je sačinio izveštaj, ko je tehnički produkovao izveštaj i sve drugo što bi moglo imati veze sa sumnjom da je izvršena likvidacija“, rekao je Roskić.

Radna grupa je formirana, kako je prethodno objasnio njegov kolega Aleksandar Gak, po rešenju tadašnjeg zamenika načelnika RDB.

„Nakon izlaska u javnost dokumenta o tajnom praćenju, formirana je radna, odnosno operativna grupa, na osnovu rešenja zamenika načelnika Resora. Ta grupa je formirana jer je Okružno tužilaštvo uputilo zahtev MUP-u da se ispitaju okolnosti vezane za tajno praćenje Slavka Ćuruvije. Ali, pošto kolege iz Javne bezbednosti nisu mogle da uzimaju izjave od radnika RDB, mi smo dobili zadatak da obavimo razgovore sa radnicima odeljenja (Devetog, op. a.) koje je tajno pratilo Ćuruviju i prosledimo ga u Tužilaštvo. Trebalo je da utvrdimo i da li je dokument verodostojan“, objasnio je Gak.

Grupa je formirana početkom novembra 2000. godine, a činila su je četvorica načelnika: načelnik novosadskog odeljenja RDB Aleksandar Gak, načelnik Analitike Miloš Teodorović, načelnik Desetog odeljenja RDB Radiša Roskić i šef grupe, zamenik načelnika RDB, ujedno i načelnik niškog odeljenja RDB Ljubomir Ristić.

Njih četvorica su odabrana da obave ovaj posao, kako su rekli, zato što je u njihovim organizacionim jedinicama postojalo prateće odeljenje. Da li je grupa formirana rešenjem zamenika načelnika (Gak) ili samog tadašnjeg načelnika a sada okrivljenog Radomira Markovića, odnosno Tužilaštva (Roskić) ostalo je nejasno, kao i to da li je nastala po nalogu koministara tadašnje prelazne vlade (Roskić) ili MUP-a i Okružnog tužilaštva (Gak).

Izvesno je da im je zadatak bio ne samo da utvrde da li je dosije „Ćuran“ autentičan, da uzmu izjave od svih koji imaju veze sa pratnjom Ćuruvije, već i da ukažu na to ko je takav dosije izneo iz Službe i dao medijima, što je, kako su rekli, krivično delo, jer se radi o dokumentu sa oznakom 01, državna tajna.

Samo sa dvojicom nije obavljen razgovor

„Dobili smo prostorije na Banjici da bismo obavili razgovor sa učesnicima. To je trajalo sigurno više od mesec dana. Uzeli smo izjave po ZKP i obavili informativne razgovore sa svim učesnicima koji su svih tih dana učestvovali u tajnom praćenju, kao i sa saradnicima beogradskog centra RDB koji su na tom slučaju radili ili bili u vezi sa njim“, rekao je Gak i dodao da samo sa dvojicom nisu razgovarali: jedan je Stevan Nikčević, u vreme ubistva Slavka Ćuruvije zamenik Milana Radonjića, načelnika CRDB Beograd, a u vreme rada ove grupe jedan od koministara unutrašnjih poslova, a drugi je Vladimir Nikolić, u vreme ubistva načelnik Analitike, koji je u novembru 2000. već bio izvan Službe.

Advokatica odbrane Zora Dobričanin Nikodinović na kraju današnjeg pretresa rekla je da je „zanimljivo“ to što se nije razgovaralo sa Nikčevićem.

„Značajna je potvrda dosad poznatih činjenica da je izveštaj o tajnom praćenju sačinio Ratko Ljubojević, da ga je predao u ruke Vladimiru Nikoliću, koji je bio dežurni načelnik te večeri, a on Stevanu Nikčeviću, i zanimljivo je da ta radna grupa nije obavila razgovor ni sa Nikčevićem ni sa Nikolićem, jer, zaboga, u tom trenutku nisu bili u RDB-u. Čak je jedan od odgovora bio da je on tada bio koministar policije, a na pitanje da li je to značilo da je nedodirljiv, odgovor je bio: ‘Pa nije, ali…’“, kaže Dobričanin Nikodinović.

Radiša Roskić je izjavio da je rad grupe bio mnogo kraći, po njemu – svega desetak dana. Radilo se u prostorijama biblioteke Instituta za bezbednost na Banjici.

„Radilo se intenzivno, desetak dana. Moja sekretarica Rada Mitić je sve kucala. Dvaput je kolabirala od posla tih dana. Uzeli smo izjave od svih lica, bilo ih je više od 20. Trenutak je bio delikatan, na čelu Resora bio je general Radomir Marković, a mi smo obavljali posao koji se ticao delokruga rada Službe, trebalo je utvrditi i da li je plasiranjem u javnost dosijea ‘Ćuran’ neko od pripadnika Službe učinio krivično delo“, rekao je Roskić i dodao da je radna grupa sačinila izveštaj upravo sa tim zaključkom, da jeste počinjeno krivično delo odavanja službene tajne.

„Utvrdili smo ko su bili učesnici, operativci, ko njihovi načelnici i zamenici, ko je sačinio zapisnik sa praćenja, ko je kucao, utvrdili smo i na kojoj pisaćoj mašini je kucan, čak smo i mašinu našli“, rekao je Roskić i dodao da niko od njih dosije „Ćuran“ nikad nije imao u rukama: „Nema papira, gospođo sudijo, sve je to iz izjava, priče.“

Roskić je dodao da su „od dvadesetak operativaca koji su pratili Ćuruviju, polovina bila deca, mladi, veoma mladi operativci, a druga polovina se nije baš isticala u iskustvu“.

Vođen pitanjima advokata odbrane, Roskić je rekao da niko od operativaca „nije uočio nikakvu nelogičnost ili neuobičajenost“ u načinu praćenja Ćuruvije toga dana. Smene su, kaže, bile uobičajene, unapred najavljene, i nije bilo promene osim jedne, zbog bolesti deteta jednog kolege.

U ranijim svedočenjima pred ovim sudskim većem tokom procesa, pojedini pripadnici RDB, kao što su nekadašnji načelnik RDB Goran Petrović ili načelnik Analitike Vladimir Nikolić, insistirali su na tome da je način praćenja Ćuruvije na dan ubistva, kao i dan ranije, bio potpuno netipičan za rad Službe, da nije uobičajeno da se načelnik Centra obaveštava o svakoj promeni kretanja „objekta“, iz čega zaključuju da je aparat, kako je to rekao Petrović, zloupotrebljen za izvršenje zločina.

Obojica svedoka, i Gak i Roskić, rekla su da je Slavko Ćuruvija pre naloga za praćenje koji je potpisao Milan Radonjić, bio operativno obrađivan nekoliko meseci. Rekli su da je razlog praćenja Ćuruvije bilo očekivanje da će on tih dana ostvariti kontakt sa „bezbednosno interesantnom vezom iz jedne strane zemlje“, što se, kako su rekli, i dogodilo na dan zločina.

Ni belog golfa ni Ratka Romića

Odgovarajući na pitanja advokata odbrane Vladimira Marinkova, punomoćnika Radomira Markovića (kasnije i na isto pitanje Zore Dobričanin Nikodinović, zastupnika Milana Radonjića i Ratka Romića), oba svedoka su izjavila da tokom uzimanja izjava pripadnika pratećeg odeljenja niko nije pominjao da je na licu mesta video okrivljenog Ratka Romića niti da je pominjan beli golf.

Prema optužnici, Romić i Miroslav Kurak koristili su beli golf na dan ubistva. Da su pripadnici pratećeg odeljenja videli inkriminisani golf, koji je u vreme ubistva dužio Romić, u Svetogorskoj tih dana, posredno je navelo nekoliko pripadnika RDB tokom dosadašnjeg procesa. Goran Petrović je, recimo, izričito tvrdio da je taj podatak pročitao u izjavama pripadnika pratećeg odeljenja.

Radiša Roskić je svedočio da je utvrđeno da je dosije „Ćuran“ pisao operativac Ratko Ljubojević, ali je odbio da se izjasni da li zna da je Ljubojević dosije dao tada dežurnom načelniku Analitike Vladimiru Nikoliću.

Suđenje se nastavlja u utorak svedočenjem Dragana Kojadinovića, nekadašnjeg glavnog i odgovornog urednika Studija B, i Miloša Teodorovića, nekadašnjeg načelnika Analitike.