U tekstu čije uklanjanje Đilas zahteva, Pištaljka je objavila i potkrepila materijalnim dokazima činjenicu da finansijski izveštaji javnog servisa ne mogu da prođu reviziju zbog spornih ugovora o prodaji oglasnog prostora. Po podacima koje je izneo generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević, ugovori sa „Dajrekt medijom“ i „Medija pulom“ (firmom u vlasništvu još jednog bivšeg funkcionera Demokratske stranke Srđana Šapera) vrede oko 14,5 miliona evra godišnje.
Pištaljka je u tekstu koji Đilas pokušava da ukloni sa interneta objasnila, pozivajući se na zvanične podatke i bez reči komentara, da je Dragan Đilas bio vlasnik „Dajrekt medije“ a da se ta firma sada nalazi pod kontrolom Dragana Šolaka.
Ova nesporna činjenica je izgleda bila povod za tužbu u kojoj se na sedam strana ne demantuje nijedan navod iz teksta, osim što se tvrdi da Đilas „nije ni u kakvoj vezi sa pravnim licem Dajrekt medija”, firmom čiji je vlasnik bio od 2005. godine, kada je njegova „Multikom grupa” kupila „Dajrekt mediju“.
Bivši funkcioner Demokratske stranke i bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je i 2019. godine, kada je već zvanično bio izašao iz vlasništva „Dajrekt medije”, nastavio da brani poslove ove kompanije sa RTS-om, pa je zbog hapšenja dve direktorke RTS-a i direktora „Dajrekt medije” održao konferenciju za štampu ispred predsedništva navodeći da su optužbe lažne i da ugovori „Dajrekt medije“ i RTS-a nisu bili štetni po javni medijski servis.
Da su poslovi „Dajrekt medije“ i RTS-a, koji traju od 2001. godine i koji su se odvijali i u vreme kada je Đilas paralelno bio i javni funkcioner i vlasnik privatne firme, sporni upozoravali su Savet za borbu protiv korupcije i njegova predsednica Verica Barać još 2011. godine u Izveštaju o pritiscima i kontroli medija.
„Značajno mesto na tržištu reklama i marketinga imaju agencije u kojima udeo u vlasništvu ima Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda i zamenik predsednika Demokratske stranke“, piše u tom izveštaju.
„Nekako se u Srbiji podudarilo da su najmoćniji u medijskoj sferi i najbliži državnom vrhu, pa su dva vrlo bliska čoveka predsedniku Srbije, Šaper i Đilas, preko tih svojih medijskih firmi uspostavili kontrolu medijskog prostora“, rekla je 2011. godine Verica Barać na konferenciji „Partnerstvom protiv korupcije“.
Đilas sada tužbom u kojoj ne negira istinitost teksta zahteva da uklonimo tekst sa portala čiji je posao, između ostalog, i da istražuje poslove bivših i sadašnjih javnih funkcionera i političara i njihovih firmi sa državom. I samo pominjanje da je bio vlasnik „Dajrekt medije“, po navodima u tužbi, za njega je uvredljivo, predstavlja napad na njegovu ličnost, „malicioznu konstrukciju” sa ciljem „javnog linča” i fabrikovanje afere. „Predmetnim tekstom se istovremeno usmerava gnev i bes javnosti na tužioca”, navodi se u tužbi u kojoj se glavni urednik bez ikakvog osnova optužuje da želi da dehumanizuje Đilasa i da vodi borbu „protiv pripadnika drugih političkih opcija“.
Dragan Đilas navodi da to što se protiv njega ne vodi istraga i što nije osuđivan za krivična dela i privredne prestupe dokazuje da nikada nije postupao suprotno zakonu. „Tužilac (Đilas) u javnosti govori činjenice koje su potkrepljene proverenim podacima, koliko god se ti podaci sviđali većini, što jasno ukazuje na to da tužilac nikada ne iznosi neistine”, navodi se u tužbi.
U tekstu, čije uklanjanje sa interneta traži Dragan Đilas, piše da Tužilaštvo za organizovani kriminal od 2019. godine nije okončalo istragu o poslovima „Dajrekt medije” i RTS-a i da nisu ni podignute optužnice.
Pištaljku su za više od trinaest godina postojanja tužila samo dva funkcionera vlasti i sada Dragan Đilas. Zahtev da uklonimo tekst sa sajta imao je i sada bivši direktor Javnog preduzeća „Javna skloništa” Vladan Skadrić, koji Pištaljku tužio i spor izgubio, jer baš kao ni Đilas nije demantovao ni jedan navod iz Pištaljkinog teksta ali je, kao i Đilas, smatrao da mu pisanje, koje je inače istinito, tačno i dokazano, urušava ugled. Pištaljka je otkrila i objavila da je tadašnji direktor JP „Javna skloništa“, koji je imao građevinske dozvole za gradnju dve mini hidrocentrale vredne 1,65 miliona evra, bio pod sumnjom za pranje novca, a da te sumnje koje su mu na teret stavile Uprava za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija i Agencija za borbu protiv korupcije, tužilaštvo nije ispitalo.
Pištaljku je pored Đilasa i Skadrića, a sa sličnom argumentacijom tužio i visoki funkcioner Srpske napredne stranke Aleksandar Senić, poznati stranački preletač, koji je posle prevođenja čitavog opštinskog odbora Socijaldemokratske stranke u Rači u Srpsku naprednu stranku postavljen za direktora u „Koridorima Srbije“. Senić je Pištaljku tužio čak četiri puta do sada zbog pisanja o krađi novca namenjenog za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda u Rači, ali i zbog toga što je Pištaljka otkrila da njegova maloletna deca od šest, devet i 11 godina u to vreme, imaju svoje firme.
Senić, koji je Pištaljku tužio kao i Đilas, zbog pretrpljenog duševnog bola ne demantujući ništa od objavljenog i takođe zahtevajući da se tekstovi sklone sa sajta, u međuvremenu je izgubio jedan postupak dok su ostala tri u toku.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.