Dragan Torlaković nezakonito otpušten iz „Politike“

Ukoliko Politika novine i magazini (PNM) na osnovu presude Prvog osnovnog suda, koja je postala pravnosnažna nakon potvrđivanja od strane Apelacionog suda, ne vrati Torlakovića na posao, sud će izreći novčanu kaznu PNM-u i direktorki „Politike“ Miri Glišić Simić.

Sud je odbio zahtev da se PNM obaveže da Torlakovića vrati na mesto zamenika šefa odseka u vikend desku „Politike“, na kojem je bio pre nego što mu je uručen otkaz.

Torlaković je 2010. godine tužio PNM zbog nezakonitih rešenja generalne direktorke i zamenika generalne direktorke kojima je utvrđeno da je zbog „organizacionih promena prestala potreba“ za njegovim radom u „Politici“. Tužbom je tražio da se PNM obaveže da ga vrati na posao.

U tužbi se navodi, kako stoji u obrazloženju presude Prvog osnovnog suda, u koju je UNS imao uvid, da je PNM bio dužan da donese „program rešavanja viška zaposlenih jer je ukupan broj zaposlenih kojima je prestao radni odnos, neuporedivo veći od 18…“ i da je zato otkaz Torlakoviću nezakonit.

U odgovoru na tužbu PNM je naveo da se za program dobrovoljno javilo 75 zaposlenih, a da se Torlaković nije prijavio „iako su poslovi koje je obavljao ukinuti“.

„PNM je formirao Komisiju za primenu kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih i Komisiju za primenu mere premeštaja zaposlenih koji su proglašeni viškom na druge poslove“, naveo je PNM u odgovoru i dodao da su na osnovu izveštaja komisija 18 zaposlenih proglašeni tehnološkim viškom, među kojima je bio i Dragan Torlaković.

Prvim rešenjem PNM-a iz 2010. godine, koje su potpisali direktorka „Politike“ Mira Glišić Simić i zamenik generalne direktorke Max-Sebastian Winterfeldt, a koje je sud poništio, Torlakoviću je otkazan ugovor o radu i isplaćena otpremnina u iznosu od 382.909 dinara.

U drugom rešenju, koje je doneto iste godine, utvrđeno je da je prestala potreba za radom Torlakovića zbog „organizacionih promena“, koje između ostalog, imaju za cilj smanjenje broja zaposlenih.

Sud je u obrazloženju presude naveo da je PNM prema Zakonu o radu imao obavezu da donese program rešavanja viška zaposlenih.

„Tehnološki višak su predstavljala 93 zaposlena i to 75 zaposlenih kojima je otkazan ugovor o radu uz isplatu stimulativne otpremnine i 18 zaposlenih kojima je otkazan ugovor o radu uz isplatu zakonske otpremnine, pa se ne može tvrditi da je samo 18 zaposlenih tehnološki višak i da se prema njima određuje da li je bilo potrebno doneti program rešavanja viška zaposlenih ili nije“, navodi se u obrazloženju suda.

Stav suda je da je „svim zaposlenima radni odnos prestao po istom osnovu – otkazom ugovora o radu“ kao tehnološkom višku, te je „nebitno da li je jedan deo njih dobrovoljno prihvatio da bude višak“, a drugi nije, kao i da se oni moraju posmatrati u ukupnom broju, pa je PNM morao da donese program rešavanja viška zaposlenih.

Navodi Torlakovića da je PNM za pisanje novinarskih tekstova angažovao honorarne saradnike, bili bi od značaja, navodi u obrazloženju sud, da je „Politika“ poštovala zakonsku proceduru o otkazivanju njegovog ugovora o radu.

Sud je utvrdio da je dodatni razlog zbog kojeg je otkaz Torlakoviću bio nezakonit je što je PNM najpre angažovao honorarne saradnike za pisanje tekstova, a zatim, za vreme sprovođenja odluke o smanjenju broja zaposlenih i otkaza koji je uručen Torlakoviću, honorarne saradnike angažovao preko autorske agencije kao spoljne saradnike.