Iako kaže da nije u naprednjacima, ali da je „vučićevac“, moć Aleksića uzleće onog momenta kada ova politička grupacija stupa na vrh domaće scene. Od tada, brojni ekscesi nisu mu mogli ništa, dapače, kao da su ga ojačali.
U svojoj biografiji piše da je advokatsku kancelariju otvorio 2002. godine, te da danas ona broji više od 350 saradnika u velelepnoj zgradi u centru Novog Sada u Grčkoškolskoj ulici.
Aleksić je oduvek znao da izabere partiju na vlasti. Bio je član SPS-a, pa DS, a sada je u bliskim vezama sa SNS-om.
Dok se za vreme demokrata još delomično pazilo šta sve izlazi u javni prostor, kod naprednjaka je zavlada „sloboda narodu“ odnosno njegovo sistemsko trovanje, što je ovaj advokat, kao i mnogi drugi koji su tokom saradnje sa „žutima“ bili finiji, odlično iskoristio i od 2012. godine nakupio paletu drskih eskapada. Put do uspeha kod Aleksića ne bira sredstva.
“Molim vas iz Nove S i N1 jadnike, a tek vi iz Danasa ste jadnici (…) Pošto ja volim svoju državu za razliku od vaših gazda i vašeg mucavog jadnog glodura“, tako je Aleksić odgovorio novinaru Danasa kada ga je kolega pozvao da pita zašto je poklonio kamper vozilo tada zameniku gradonačelnika Beograda Goranu Vesiću kojim je ovaj jezio Beogradom u svojoj pokretnoj kancelariji.
Pitanje je bilo više nego na mestu, ranije su iz Sindikata „Sloga“ saopštili kako Aleksić zastupa dobar deo javnih i komunalnih preduzeća u Beogradu, a pojedini mediji su pisali da zastupa i većinu banaka u Srbiji.
Poslovi sa državom su se nastavili, pa je ove godine dobio i pravo da zastupa državni Fond za razvoj.
Kroz medije je prostrujala i vest o cirkusu koji je napravio u sudnici kada je zastupao starletu Staniju Dobrojević.
Bio je advokat i Nataši Bekvalac, a u krčenju puta ka vrhu ranije se hvalio i kako zastupa generala Momčila Perišića, te kontroverznog novosadskog biznismena Ratka Buturovića, što se posle ispostavilo kao netačno.
No, zato je bio član organizovane grupe koja je nameštala odštete nakon saobraćajnih nesreća, gde mu je glavni partner bio tadašnji ortoped u KCV, a danas “specijalni savetnik ministra zdravlja Zlatibora Lončara” Zoran Gojković. Od čitave grupe, osuđeni jedino nisu Aleksić i Gojković.
Nakon što je BIRN pisao o nameštenom izveštaju iz KCV, Aleksić je protiv redakcije podneo krivičnu prijavu, a posle je to učionio i protiv novinara Zorana Kesića, ali zbog “verske mržnje i netrpeljivosti prema vernicima“.
Ispred njegove kancelarije na rezervisano parking mesto, jednog jesenjeg dana 2015. godine stao je i Nikola Tabaković, sin guvernerke, zbog čega se zbio incident u kojem je mladi Tabaković izvučen iz auta, ali kroz prozor.
Nenadani sukob posle je očigledno izglađen daleko od očiju javnosti.
Aleksić je pokušavao da zavlada i Advokatskom komorom Vojvodine, kandidovanjem svojih advokata na izborima i sputilnim pritiscima u kojima je kolege pozivao da glasaju za njegovu listu, jer je on blizak vlastima i poslovima javnih preduzeća.
Izbore je debelo izgubio, a AKV je tokom svih ovih godina pokrenula nekoliko disciplinski postupaka protiv njega.
Aleksića javnost pamti i po slučaju Lečić-Štajnfeld, jer je tada izjavio da sumnja da je Danijela Štajnfeld, koja je glumca optužila za silovanje, „dobila veću količinu novca da diskredituje Lečića“, a zbog njegovog svedočenja, kada je otkrio advokatsku tajnu što nije smeo, slučaj je odbačen.
U zvaničnoj biografiji Aleksić navodi da je završio Pravni fakultet u Novom Sadu, magistrirao na Fakultetu za krivično pravo i bezbednost, Univerzitet u Mariboru, a doktorirao na Univerzitetskoj poslovnoj akademiji u Novom Sadu.
U drugom braku je sa Mirjanom Aleksić, nekadašnjom sudijom, sada javnom beležnicom. Otac je četvoro dece.
A. L.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.