Dušan Petričić: Komentarisao sam razne vrste pornografije u našem društvu

Dve hiljade šesnaeste godine moje su karikature izbačene iz Politike.

Najstariji list na Balkanu otkazao mi je dalju saradnju.

Sedam godina kasnije, evo me opet u sličnoj situaciji.

Zbog neprihvatanja cenzorskih zahvata na mojoj redovnoj nedeljnoj karikaturi, ja sam odlučio da prekinem saradnju sa redakcijom NOVA.rs.

Prvi put sam pao zbog Vučića, a sada, verovali ili ne, zbog „one stvari“ ili međunožja ili intimne regije, kako se to već pristojno kaže, onog lika sa Pinka, voditeljke Jovane.

Ne kukam i ne žalim se. Napadi, cenzure i zabrane su uobičajena stvar u mom poslu. Moglo bi se reći pohvalna stvar, jer gotovo uvek govori o poštenom i preciznom obračunu sa pokvarenom vlašću i raznim pojavnim oblicima te pokvarenosti.

Ali mi se čini kao dobar povod da razmislim kako smo i gde smo stigli u ovih sedam godina.

Dve hiljade šesnaeste, iako posle punih pet godina novoradikalske vlasti, još smo imali utisak da tu i tamo prosijavaju tragovi zdravog rasuđivanja, građanske svesti, iskrene želje da se malo resetujemo i vratimo na put ka demokratiji i Evropi. Možda je to bila i zabluda, ali nas je punila dobrom voljom i entuzijazmom. Još je bila vidljiva, bar nam se tako činilo, jasna linija koja razgraničava pozitivne i retrogradne snage u društvu. Verovali smo da bez dileme umemo da razlikujemo dobro i loše, pošteno i nepošteno, istine i laži.

Onda je slika počela polako da se muti. Laž, prevara, muljanje kao najjače oružje drumskih razbojnika na vlasti, preplavili su javni prostor sa takvom agresivnošću i bezočnošću, bez pravog odgovora i otpora onih koji bi umeli lako da ih prepoznaju i ostavila nas bez snage i kompasa. Granica između naših i njihovih, šta god to značilo, kao posledica sistematičnog i svakodnevnog medijskog lobotomiranja, postajala je sve relativnija.

Zatim se pojavila neka nova vrsta ljudi, naizgled iz naših redova, liče na pristojne, lepo vaspitane, humano, demokratski i zapadno orijentisani. Nema ih mnogo ali su lepo raspoređeni. Politički su korektni, sa iskrenim entuzijazmom brane sva ljudska, ženska, dečja, rasna i gej prava.

I insistiraju na tome da se vlast može menjati samo demokratski, na izborima, uz poštovanje svih pravila stabilnih demokratskih društava.

I šta je tu sporno?

Ništa.

Osim činjenice da to stabilno demokratsko društvo ne postoji, da su sve državne i društvene institucije uništene, da su zajednička dobra oteta, da su sva moć i pare koncentrisane u rukama jednog čoveka. I da nijedno od vrednosti za koje se tobož zalažu nije moguće odbraniti i primeniti pri ovakvom stanju stvari i odnosu snaga.

Ne mogu da se otmem utisku da su ti ljudi u ovom trenutku najefikasniji saradnik takozvane vlasti u očuvanju pozicija i materijalnih dobara koje su oteli. (SNS-ova mafijaška rulja vrlo je vidljiva i sa sve skučenijim operativnim mogućnostima.)

Ovi novi operativci, koji površnom posmatraču lako zaliče na civilizovanu opoziciju, a otvoreno i bez blama se hrane na državnom kazanu, vrlo vešto mute već zamućenu sliku, sprečavajući nesrećnu i obezglavljenu javnost da sabere dva i dva i shvati da se ova vlast nikada na izborima neće promeniti.

Procenjujući realno nivo spremnosti građana da se upusti u one druge opcije, priznajem da sam skeptičan. Ali će i nama, a pre svega njima na vlasti konstantno visiti nad glavom pretnja ulice, sa svim što ta pretnja nosi.

Malo sam odužio priču koja je počela besmislenim i smešnim pokušajem cenzure jedne karikature, neuporedivo bezazlenije od mnogih koje je ista ta redakcija objavila. Nešto je tu nelogično i preterano. Objašnjenje direktora i glavnog urednika medijske kuće NOVA.rs koje se u međuvremenu pojavilo, neodoljivo ukazuje na logiku operativaca koje sam u prethodnim pasusima opisao.

Lepo sročeno, sa iskrenom brigom za ženska prava leve osobe na karikaturi da se nosi i ponaša prema sopstvenom osećanju mere i ukusa, na javnom ili radnom mestu, da bi sa sagovornikom, takozvanim predsednikom, malo kasnije zabrinuto raspravljala o budućnosti svih nas.

Jedino što je potpuno besmisleno, jer u istom trenutku oko nas nedužna deca ginu, traje pljačka nezapamćenih razmera, razvaljuju se delovi Beograda, nacija je moralno obogaljena, a uzročnici i protagonisti ovih nedela smeju nam se u lice.

Nisam sasvim siguran o čemu se radi. Je li u pitanju strah, koji je osoba sa desne strane karikature uspela da uvali čak i ljudima koji su, bar deklarativno, njegovi zakleti neprijatelji, uz neizbežno pitanje, a kojim to svojim atributima on, takav kakav je, taj strah generiše. Je li u pitanju neznanje i totalno nerazumevanje novinarske profesije. Je li u pitanju naprosto glupost ili pak zadatak koji mora da se ispuni i ko je postavio taj zadatak.

Ili sve to zajedno, što je verovatno najtačnije i najtužnije.

Besmisleno mi je da se bavim ovakvim nagađanjima. Još besmislenije da polemišem ili ozbiljno diskutujem. Ovakva objašnjenja naprosto ne dozvoljavaju ozbiljan pristup.

Podsetiću samo da je Veselin Simonović, osnivač i urednik kuće NOVA.rs, koji, nažalost, već više od godinu dana nije sa nama, a na čiji sam poziv počeo da crtam za ovu medijsku kuću, u jednom trenutku, pod ozbiljnim pritiscima i intervencijama izvesnih evropskih pregovarača u Srbiji zbog karikature u kojoj sam ih, sa uživanjem ocrnio, seo i napisao oštar odgovor, odbranivši nas sve skupa, uz upozorenje da im takva glupost, kao što je zahtev za cenzurom, više nikada ne padne na pamet.

Slična iskustva imam i sa urednicima u NIN-u, za koji radim od odlaska iz Politike.

Nema hrabrog karikaturiste bez hrabrog urednika.

Od njihovih udruženih hrabrosti profitiraju i urednik i karikaturista i novina i celo društvo.

Ali to podrazumeva prave ljude na pravom mestu, ljude koji tačno znaju zašto su tu gde su i šta im je zadatak.

Kompletan tekst na sajtu Danasa, zajedno sa reagovanjem urednika portala Nova.rs, koje je Cenzolovka ranije prenela, možete pročitati OVDE.