Dvadeset godina od bombardovanja RTS-a

To je, kako podseća RTS, bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena legitimnim vojnim ciljem. Večeras se održava komemorativni skup, a pre toga u 18 sati, zajedno sa Udruženjem novinara Srbije biće otvorena Međunarodna konferencija pod nazivom „Kraj nekažnjivosti za zločine nad novinarima“.

Međunarodna organizacija za ljudska prava „Hjuman rajts voč“ 2000. godine je saopštila da nije bilo opravdanja za bombardovanje televizije.

Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović 2002. osuđen je na 10 godina zatvora jer nije poštovao naređenje tadašnje Savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici.

Čelnici NATO-a tvrdili su da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala, koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.

U znak sećanja na poginule, u Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a i spomenika „Zašto?“, porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.

U napadu NATO-a, u noći između 22. i 23. aprila, poginuli su: Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković(27), video-mikser, Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, i Slobodan Jontić (54), monter.