EUtanazija

Ovo su reči evropskog komesara za proširenje i susedsku politiku Johanesa Hana, iz uvodnika u brošuri za konferenciju održane prošle nedelje u Tirani, koju je organizovala evropska administracija.

Neutralan naziv „Media days“ (medijski dani) nudio je dobru poziciju za razgovor o sve značajnijim temama represije Vlada balkanskih zemalja, dok je teritorijalno ograničenje na zapadni deo poluostrva bila prilika da slučajevi iz Turske ne bace u zasenak sve ozbiljnije incidente u Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, na Kosovu, a naročito u Srbiji.

Sam skup je, kao organizator i domaćin, otvorio upravo Johanes Han. Naglašavajući značaj medijskih sloboda kao jednu od „ključnih vrednosti Evropske unije, koja, kao takva, predstavlja kamen temeljac procesa proširenja“.

Ipak, iako organizator i domaćin, komesar Han je odmah nakon svog i govora premijera Albanije Edija Rame, a pred početak prvog panela „Mediji kao snaga transformacije u evropskim integracijama“, na iznenađenje velikog broja učesnika, ustao i napustio skup.

To se desilo neposredno pre nego što je Branko Čečen iz Centra za istraživačko novinarstvo Srbije dobio reč i pokušao da ukaže na probleme novinara u Srbiji, te zatraži jasniju i javniju podršku Evropske unije, dok je nekoliko desetina učesnika skupa, sa majicama na kojima je pisalo „EU do more“ (Evropo, učini više) sve vreme njegovog izlaganja stajalo. Nisu tada ustale samo kolege iz Srbije, već i iz Crne Gore, Bosne, sa Kosova, iz evropskih zemalja…

Ali dok su Hanov postupak, Brankov govor i podrška kolega bile teme razgovora i tokom pauze, u susednoj sali, odvojenoj metalnim rešetkama, pod budnom pažnjom obezbeđenja u crnim odelima, za najudaljenijim stolom su sedeli Han i ostatak čelnika EU, organizatora skupa.

Rešetke koje su nas razdvajale bile su dekorativne i svakako nisu bile postavljene zarad bezednosti, ali mi je bila fascinantna simbolika onoga što su u tom trenutku simbolizovale.

Da rezimiram, svečani govori čelnika EU na raznoraznim konferencijama ne vrede ni trunku, sve dok oni u svojim javnim nastupima balkanske autokrate nazivaju „svojim prijateljima“ a od novinara traže „dokaz za cenzuru“.

Tada još ozbiljniji postaju zaključci EU da su aktuelne Vlade „garanti stabilnosti na Balkanu“ (zvuči poznato?). Tako ispada da će zarad navodnog mira i stabilokratije, Evropa žrtvovati slobodu govora i vladavinu prava, jedne od svojih najvećih tekovina.

Tolerisanje diktature, samovolje, korupcije, pravnog nasilja, gušenje građanskih sloboda… zarad navodnog „očuvanja stabilnosti u regionu“, u sebi može da sadrži „EU“, ali samo kao početna slova eutanazije svih onih ideja zbog kojih verujemo u Evropsku uniju.

#EUdoMore #ForMediaFreedom