Evroposlanik: Očekujem podršku kritikama Telekoma u EP, ruga se sankcijama EU

„Mnoštvo aktera povezanih sa SNS-om pokušavaju da ubede one delove nezavisnih medija Srbije, koje još nisu uništili, da propagiraju stavove vlade, uz pomoć ogromne državne pomoći i, ironično, kredita Evropske investicione banke. Da uvreda bude veća, Telekom Srbija se ruga sankcijama EU, tako što emituje Putinovu propagandu – Raša tudej. Poruka amandmana je da je to apsolutno neprihvatljivo. Posebno u zemlji koja je kandidat za članstvo u EU“, naveo je Rojten.

Na pitanje šta je najveći problem sa funkcionisanjem Telekoma Srbija i kakvu poruku time šalje Srbija, Rojten napominje da nijedan problem nije gori od ogromne koncentracije moći koja se zloupotrebljava.

„Direktno u rukama Vučićeve autokratske vladajuće stranke, koja namerno pokušava da zastraši nekoliko preostalih kritičkih medija iz etra, poput N1. Kao posmatrač izbora prošle godine, video sam efekte ove „mađarske strategije“: mediji, koje finansira država, a koji samo izveštvaju o SNS, vrlo malo prostora za opoziciju i kampanje kleveta velikih razmera. To nije funkcionalna demokratija“, ističe evroposlanik.

Zato je, kaže, teško utvrditi šta je strategija Telekoma.

„Ponekad se samo razbacuje novcem poreskih obveznika, kao na primer kada je potrošio 100 miliona evra po sezoni na ekskluzivna prava Premijer lige, kako bi odvukao gledaoce od privatnih operatera naklonjenih opoziciji. U drugim slučajevima, kao što je licenciranje franšize Juronjuza, njegova strategija je namerno obmanjujuća. U svim slučajevima, Telekom Srbija guši neistomišljenike i pojačava dezinformacije“, smatra Rojten.

Zato, dodaje, Vučićev signal ne može biti jasniji.

„Osim ako Mađarsku računamo kao demokratsku, Srbija nema ni najmanju ambiciju da postane EU demokratija. Evropska unija konačno mora da nauči da ne shvata to zdravo za gotovo“, kaže on.

Proždiranje nezavisnih medija i „Orbanova igra“ kod Vučića

Govoreći o stanju u srpskim medijima, Rojten navodi da je poenta medijske strategije bila da se unapredi sloboda medija, koja se, kako smatra, nije popravila.

„Ne, nisam zadovoljan stanjem u srpskim medijima. Kozmetičke promene u pravnom procesu mogle bi vam doneti nekoliko mesta na Svetskom indeksu slobode medija, ali to je besmisleno ako država malo po malo „proždire“ preostale nezavisne medije. Niko nema petlju da ozbiljno primeni strategiju. Budimo pošteni – bilo bi čudno da jeste primenjena. Smislena primena strategije bi u potpunosti podrila propagandnu mašinu SNS, u koju Vlada Srbije ulaže milijarde dinara. To je Orbanova igra koju Vučić tako dobro igra – kupi medije, preplavi ih dezinformacijama, pobedi na izborima“, kaže on.

Napominje da će se prvo članovi različitih političkih grupacija dogovoriti koje amandmane treba uključiti u konačni izveštaj, dok će se glasanje održati krajem aprila.

„Ali očekujem široku podršku kritikama Telekoma Srbije. Štaviše, verujem da bi naša kritika mogla biti još jača. Jer originalni izveštaj o Srbiji Orbanovog komesara ni izbliza ne objašnjava situaciju. Na Evropskom parlamentu je da zauzme stav za značajnu slobodu medija u Srbiji kao kamen temeljac svake evropske demokratije“, poručio je Tajs Rojten.

Više amandmana, koje su podneli poslanici Odbora za spoljne poslove u Evropskom parlamentu (AFET) na nacrt izveštaja Vladimira Bilčika o Srbiji, pominju Telekom Srbije kao instrument za povećavanje uticaja vladajuće stranke na medijsko tržište u Srbiji.  European Western Balkans je imao uvid u tekst amandmana o kojima će se AFET izjašnjavati krajem aprila. Poslanici u Evropskom parlamentu ponavljaju svoj poziv vlastima u Srbiji da pruže uverljive rezultate u istragama povezanim za slučajeve od visokog javnog interesa, uključujući i slučaj Telekoma.

Podsećamo, holandski evroposlanik Tajs Rojten ranije je zatražio pismeni odgovor od Evropske komisije da objasni svoju politiku prema Srbiji, kao i zašto je Evropska unija nedavno propisala grant vredan 600 miliona evra, kao i finansijski paket pomoći vredan 2,2 milijarde evra, „znajući da predsednik Srbije Aleksandar Vučić koristi Uniju kao lični bankomat“.

Šta misli evroposlanik Grošelj

„Dosadašnja nereakcija pravosudnih organa i drugih tela, sama po sebi govori o situaciji oko Telekoma Srbija. I to što se ta ista priča oko Telekoma već nekoliko godina nalazi u izveštajima Evropske unije koji su vezani za Srbiju šalje dosta jasnu poruku ne samo o Telekomu Srbija, već pre svega o istinskom stanju nezavisnih regulatornih institucija Srbije i samog pravosuđa“, rekao je ranije za portal N1 poslanik Evropskog parlamenta i član delegacije za stabilizaciju i pridruživanje Srbije EU Klemen Grošelj.

Grošelj smatra da je problem Telekoma Srbije i njegovog funkcionisanja u tome što su u poslednjih nekoliko godina donete odluke, naizgled poslovne, a u stvari odluke koje monopolizuju tržište medija i telekomunikacija u Srbiji.

„Kao što znate liberalizacija i jačanje konkurentnosti jedan je od njavažnjih elemenata rada unutrašnjeg tržišta EU. Procesi kojima smo svedoci u Srbiji su suprotni svemu što se dešava na modernim tržištima telekomunikacija i medija u EU i svetu. Pored toga, Telekom Srbije za ove odluke dobija jaku podršku vlasti Srbije, kroz brojne dokapitalizacije države Srbije. Sve te aktivnosti su jako neuobičajene i posve nestransparentne te upućuju da se iza tih aktivnosti Telekoma Srbije krije politička ambicija monopolizacije medijskog prostora u Srbiji, kroz aktivnosti Telekoma. I to suprotno temeljnim pravilima, koja regulišu tržište telekomunikacija i medija u EU i koja su deo pregovaračkog procesa između Srbije i EU. Tim aktivnostima Srbija šalje signale da u suštini nema interesa, da se i u tom segmentu harmonizuje ne samo zakonodavstvo, nego i funkcionisanje tog važnog tržišta pravilima i normama EU“, naveo je Grošelj.

Šta kažu amandmani

U jednom od amandmana, koji je podnela poslanička grupa „Obnovimo Evropu (Renew Europe)“, osuđuje se državno finansiranje Telekoma, koje kompaniji „daje nepravednu konkurentsku prednost i doprinosi urušavanju stanja nezavisnih medija u Srbiji“, piše EWB.

Poslanici su pozvali Evropsku komisiju da ispita zajam Evropske investicione banke Telekomu, „s obzirom na navodnu zloupotrebu zbog dominantnog položaja na tržištu od strane države za kontrolu medijskog okruženja u Srbiji i susednim zemljama“.

Ponavlja se „zabrinutost“ zbog poslovanja ove telekomunikacione platforme u većinskom vlasništvu države, uz uporne navode da je „vladajuća stranka koristi da poveća svoj uticaj na medijsko tržište u Srbiji putem kupovine i finansiranja medijskih kuća“. U amandmanima se osuđuje i što je Telekom Srbija omogućio prenos Raša tudeja (RT) i pozivaju srpske vlasti da se suprotstave hibridnim pretnjama i usklade se sa odlukom Saveta EU o obustavljanju radiodifuznih aktivnosti Sputnjika i RT.

Telekom odranije na radaru

Da Telekom nije retka profitabilna državna kompanija koja pruža telekomunikacijske usluge postaje očigledno još 2018. godine, kada je izvršena sporna transakcija, navodi EWB, u kojoj je Telekom Srbija kupio „Kopernikus Technology“. Kako je pisalo Raskrikavanje, podsećaju, za Kopernikus sa tri odsto tržišta, Telekom Srbija je bio spreman da uloži čak 195 miliona evra.

„Osim opravdanih pretpostavki da je Kopernikus preplaćen, mesec dana kasnije vlasnik Kopernikusa Srđan Milovanović, inače rođeni brat visokog funkcionera Srpske napredne stranke, za sličnu sumu novca je kupio dva kanala B92 i Prva od grčke ‘Antena grupe’. U to vreme to su bile jedine dve televizije sa nacionalnom pokrivenošću, gde se donekle mogla čuti kritika na račun vladajućeg režima. Odmah nakon što je Milovanović postao vlasnik ove dve televizije, uređivačka politika postaje dominantno provladina“, navodi EWB.

Iako su organizacije civilnog društva, ali i opozicione partije ukazivale na sporno poslovanje državne kompanije tokom godina, Telekom postaje interesantan za međunarodnu javnost tek nekoliko godina kasnije. Gotovo svi izveštaji koji spominju Telekom izražavaju zabrinutost za poslovanje kompanije i uticaj na stanje u medijima.

Evropski parlament prvi put eksplicitno spominje slučaj Telekoma u rezoluciji Vladimira Bilčika za 2020. godinu. Srbija se tada pozivala da postigne uverljive rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, „posebno kada je reč o slučajevima oko kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjica i Telekoma Srbija“.

Godinu dana kasnije, rezolucija pored istog poziva na istragu, dodaje i da je Evropski parlament „i dalje zabrinut zbog pitanja vezanih za koncentraciju medija u slučaju Telekom Srbija“.

Da vladajuća stranka uz pomoć Telekoma zauzima medije, postaje očigledno za Fridom haus u izveštaju „Države u tranziciji za 2021. godinu“. U tom izveštaju se napominje da su predsednik Srbije i njegova Srpska napredna stranka „sledeći ‘mađarski model’ zauzimanja medija, nadgledali uvođenje klevetničkih kampanja i provladine propagande“. To je, prema nalazima ove međunarodne nevladine organizacije, doprinelo pobedi vladajuće stranke na izborima i formiranju parlamenta bez opozicije.

Te godine, rejting nezavisnih medija, koji je godinama jedna od najlošijih ocena za Srbiju, dodatno je opao sa 3.25 iz 2019. na 3.0, „zbog kontinuiranog i sve većeg pritiska vlade na nezavisne medije i novinare, kao i sve većeg zarobljavanja medija preko državnog Telekoma“.

Iako je Evropska komisija godinama beležila ovaj problem koncentracije vlasništva u medijima uopštenim formulacijama, u poslednjem Godišnjem izveštaju o Srbiji iz 2022. oktobra 2022. prvi put se eksplicitno ova državna kompanija spominje u kontekstu vlasništva u medijima i aktivnih sudskih sporova.

„U toku je nekoliko sudskih sporova i postupaka u kojima su Telekom Srbija, čiji je većinski akcionar država i privatne kompanije, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu, u kontekstu visoke koncentracije medijskog tržišta u Srbiji“, konstatuje Evropska komisija.

U izveštaju Reportera bez granica za 2021. godinu ocenjuje se da jedan od problema u oblasti medija jeste njihova koncentracija, te da državna kompanija Telekom Srbija i privatna kompanija SBB vode bitku za pristup, program i korisnike.

I izveštaj o cenzuri na Balkanu međunarodne organizacije iz Brisela „Balkanska inicijativa za slobodu medija (BFMI)“ 2021. godine navodi da je sve više dokaza o tome da se državna tela koriste za strateško učvršćivanje kontrole nad medijima, navodeći slučaj Telekoma.

„Sve je jasnije da državna preduzeća poput Telekoma posluju tako da vlasnicima ili partnerima povezanim sa SNS-om preusmere kontrolu nad medijima. Oni koriste ove mehanizme da potkopaju one koji donose kritičke vesti i da zamagle liniju između nezavisnog i državnog vlasništva. I sve to na tržištu za koje se tvrdi da je u najvećoj meri privatizovano“, ističe se u tom dokumentu.

Zašto je sporno poslovanje Telekoma?

Kupovina Kopernikusa nije jedina sporna poslovna odluka Telekoma koja je imala posledice na zarobljavanje medijske scene u Srbiji, konstatuje EWB. Početkom 2020. godine, kablovski operater Supernova, u vlasništvu Telekoma, uklonio je iz ponude kanale N1 i Nova S, jedine dve televizijske platforme koje daju značajniji prostor opozicionim glasovima u zemlji.

Kasnije iste godine, potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić javnosti je prikazala ugovor „težak“ 38 miliona evra između Telekoma Srbije i kompanije „Wireless media“, u vlasništvu Igora Žeželja. Kako je tada Tepić tvrdila, taj novac Žeželj je iskoristio da kupi Kurir, koji je pre kupovine imao s vremena na vreme kritičku uređivačku politiku prema Aleksandru Vučiću i SNS-u.

„Nakon što je Kurir potpao pod vlasništvo Igora Žeželja, izveštavanje tog medija ne razlikuje se ostatka provladinih tabloida. Osim toga, predstavnici opozicije iznosili su u to vreme i tvrdnje da je Žeželjeva producentska kuća ‘Firefly’ zahvaljujući Telekomu postala monopolista u proizvodnji TV serija u Srbiji“, piše EWB.

U decembru 2020. godine, preko noći je objavljeno da je Vlada Srbije našla kupca za agenciju Tanjug, nakon više neuspešnih pokušaja da se ova informativna agencija privatizuje. Za tačno 628.000 evra, prava intelektualne svojine i žigove agencije Tanjug zakupila je na deset godina kompanija „Tačno“, koja je 60 odsto u vlasništvu RTV Pančevo i 40 odsto u vlasništvu „Minacord media“, iza koje stoje pevač Željko Joksimović i Manja Grčić, jedna od korprorativnih direktorki grčke „Antena grupe“. „Minacord media“ od marta 2021. godine pokreće kablovsku televiziju K1, a zajedno sa Milosavljevićem, u junu iste godine i televiziju „Tanjug TV“.

Iste godine, u javnost su procurela i dokumenta, koja pokazuju da Telekom Srbija namerava da potpiše ugovor sa privatnom kompanijom Telenor (Yettel), kako bi smanjio udeo operatera kablovske televizije SBB. Telekom Srbija je krajem januara potvrdio da je potpisao ugovor sa Telenorom, prema kojem će ovoj kompaniji iznajmljivati svoju optičku infrastrukturu.

Odobravanjem ugovora o saradnji, Telenor sa infrastrukturom Telekoma ulazi u oblast interneta i TV sadržaja kao treći veliki kablovski operater u Srbiji. U aprilu te godine, Komisija za zaštitu konkurencije uslovno je odborila sporazum ove dve firme, iako se u potpisanom dokumentu, pored ostalog, navodi da će partnerstvo sa Telenorom državnoj kompaniji doneti benefit „potpunog urušavanja SBB-a na tržištu“. Od novembra prošle godine Yettel, koji posredstvom kontakt centra Venditel građanima nudi povoljnu pretplatu i preuzimanje troškova raskida ugovora.

Takođe 2021. godine, Telekom Srbija je navodno otkupio prava za emitovanje engleske Premijer lige za 100 miliona evra po sezoni za narednih šest godina, koja bi se prikazivala na njegovim kanalima Arena Sport. Za emitovanje engleske fudbalske lige, Telekom je platio deset puta više nego što je tokom prethodnih godina plaćala United Media za svoj sportski kanal Sport klub. I nakon ovog poteza Telekoma Srbije, deo javnosti u Srbiji naglašavao je da se radi isključivo o političkoj odluci i zloupotrebi državne kompanije.