Evropski komitet poziva Srbiju da ne izruči Andreja Gnjota Belorusiji

Andrej Gnjot je uhapšen u oktobru 2023. dok je bio u tranzitu na beogradskom aerodromu, na osnovu Interpolove poternice koju su izdale beloruske vlasti zbog optužbi za utaju poreza, podsetila je ova grupa.

Viši sud Srbije je 31. maja 2024. godine naložio izručenje Belorusiji novinara, koji je trenutno u kućnom pritvoru u Beogradu nakon što je nekoliko meseci proveo u zatvoru u Srbiji.

Andrej Gnjot je aktivno učestvovao u protestima 2020. tražeći ostavku predsednika Aleksandra Lukašenka nakon izbora u zemlji.

Prema Komitetu za zaštitu novinara, Andrej Gnjot bi mogao da se suoči sa do sedam godina zatvora zbog navodne utaje poreza i potencijalno deset dodatnih godina zbog stvaranja ili učešća u ekstremističkoj grupi.

Odbrana novinara smatra da je njegov progon politički motivisan.

Predsedništvo FRRL strahuje da bi ovo izručenje moglo dovesti Andreja Gnjota u opasnost od nepravednog suđenja i da bude podvrgnut nehumanom i ponižavajućem postupanju u pritvoru.

„Srbija se obavezala da zabrani torturu“

Predsedništvo FRRL podseća da, kao država potpisnica međunarodnih ugovora o ljudskim pravima, kao što su Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (ICCPR), Konvencija protiv torture i drugih okrutnih, neljudskih ili ponižavajućih postupaka ili kažnjavanja (CAT) i Evropski Konvencijom o ljudskim pravima (ECHR), Srbija ima obavezujuće obaveze da zabrani torturu i druge okrutne i nehumane postupke i da poštuje pravo na pravično suđenje, navode oni.

Ove obaveze sprečavaju izručenje zemlji u kojoj takva zaštita nije obezbeđena. Specijalni izvestilac UN za stanje ljudskih prava u Belorusiji izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog prava na pravično suđenje i tretmana zatvorenika u Belorusiji.

Predsedništvo FRRL poziva Srbiju da ne izruči Andreja Gnjota Belorusiji.

Kroz šta je Gnjot prošao?

Prema Komitetu za zaštitu novinara, Andrej Gnjot, filmski stvaralac, sarađivao je sa nizom nezavisnih novinskih kuća, uključujući Radio Svabodu, tokom protesta 2020. na kojima je zahtevala ostavku predsednika Aleksandra Lukašenka nakon izbora u zemlji.

Kancelarija visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR) objavila je izveštaj o situaciji u Belorusiji, uključujući ugnjetavanje i kažnjavanje opozicionih glasova, i duge zatvorske kazne za nekoliko istaknutih branilaca ljudskih prava, novinara i sindikalaca.

Specijalni izvestilac UN za stanje ljudskih prava u Belorusiji ponovila je zabrinutost u svom izveštaju iz 2023. godine u vezi sa nezavisnošću pravosuđa i pristupom pravičnom suđenju u Belorusiji i navodima o ponavljajućim kršenjima garancija dužnog procesa u krivičnim predmetima.

Ona je takođe izvestila da je od 2020. godine hiljade Belorusa pretrpelo okrutan, neljudski ili ponižavajući tretman ili kažnjavanje u pritvorskim objektima.