Fantomski bol

Osvanu i subota, dan za kulturu, sledstveno čemu ćemo našu današnju kolumnu posvetiti škakljivoj temi kažnjivih duševnih bolova.

Već ste, pretpostavljam, dokonali da je reč o sumornim procesima koji se – po privatnim tužbama – vode pred ovdašnjim Višnjim kadilucima, a tema je škakljiva zbog prirode pomenutih bolova kojima se ne može osporiti da postoje i da mogu biti vrlo bolni, ali koji su – da tako kažemo – neuhvatljivi i nedokazivi.

Kada sam vaktile i sam bio utužen po tom osnovu, a još i odranije zdravo iznerviran blagonaklonošću naših kadiluka prema duševnim bolnicima – da ne kažem baš bolesnicima – sklonim presavijanju tabaka, na ovom sam mestu napisao da mi se ne čini razložnim da se sudovi mešaju u posao psihijatrijskih ustanova, tim pre što se često, kada to priroda krivičnog dela zahteva, obraćaju psihijatrima za takozvano veštačenje.

Napisao sam – pola u zbilji, pola u šali-komici – da je prepustiti sudiji, dakle pravniku po obrazovanju, da odmerava novčanu kompenzaciju za duševni bol, isto što i pozvati fudbalskog sudiju da sudi zločincu iz strasti, pa da na kraju optuženom kao kaznu izrekne penal.

Komentarorluk me je, predvidivo, momentalno optužio za pristrasnost i anarholiberalizam, ko biva… ne možete vi, novindžije, pisati šta vam padne na pamet, ne sme vam se dopustiti da “blatite” poštene ljude… I pročaja. Daleko sam ja bio od primisli da bi novindžijama trebalo dati to pravo, ali sam isto tako tokom vremena zapazio da među utuživačima ima popriličan broj dilbera koji ni sami nisu s raskida da nekom nanesu duševnu bol, ali da im se to – bilo zato što su bliski vlastima ili zato što bol nanose u ime naroda – gleda kroz prste.

Nekada davno postojala je tužba za uvredu časti, koju razumem, jer se to moglo činjenično utvrditi. Nabedi, recimo, neki zlobnik (ili zavidljivac) nekog poštenjačinu da je nešto ukrao, poštenjačina na sudu dokaže da nije, pa red je onda da zlobnik i lažov bude primerno kažnjen. Nikome, međutim, u ta davna vremena nije padalo na pamet da se žali na “duševne bolove”, popreko se na te bolove gledalo, ako razumete šta hoću da kažem, neki se – daleko bilo – zbog tih bolova nisu mogli ni oženiti.

Ovih dana u žižu javnosti je dospelo ekspresno, maltene preko suđenje “Stefanović protiv NIN-a”. A čime je to NIN naneo duševnu bol popečitelju? Eh, čime. Naslovnom stranicom na kojoj je pisalo da je lično on “glavni fantom iz Savamale”. U popečiteljevom utuženiju još stoji da ga je NIN u propratnom tekstu nabedio da je “glavni organizator i počinilac događaja u Hercegovačkoj”, što NIN nije učinio – čitao sam tekst – tako da osnovano sumnjam da će privatno lice, Nebojša Stefanović, iako – osim u igri NIN-ovoj reči – nije nikakav “fantom”, dobiti traženu naknadu za fantomski duševni bol.