„Za takvo stanje, u velikoj meri je odgovorna država, odnosno vladajuća struktura koja je zaslužna za nepravilno implementiranje medijskih zakona“, rekla je Filipović.
Prema njenoj oceni, to je i dovelo do „urušavanja medijske scene i novinarskih sloboda“.
Filipović ne voli da koristi kovanicu „lažne vesti“, uverena da su je plasirali političari upravo da bi diskreditovali novinare koji rade u javnom interesu.
„Više volim da koristim pojmove ‘dezinformisanje’ ili ‘informacijski poremećaj’, koje je usvojio Savet Evrope. Propagande je uvek bilo, ali se pojavom novih tehnologija ona umožila“, ukazala je Filipović.
Ona upozorava da to loše utiče na građane zato što ostaju neinformisani i ne mogu da donose pravilne odluke o svom životu.
„Namerno plasiranje dezinformacija pogubno utiče i na medije zato što urušava kredibilitet novinarske scene“, predočila je Filipović. Kako je primetila, novinarska solidarnost postoji, ali je njen nivo nedovoljan da bi se medijska scena suprotstavila pritiscima kojima je izložena. „U jednom delu medijske zajednice postoji solidarnost, i to je ono što nam daje nadu da možemo i dalje da se borimo, ali mislim da nije dovoljna da bi se stanje popravilo“, precizirala je Filipović.
Ona smatra da se „odnos političara prema medijima može opisati jednom rečju – agresivan“.
„Pre svega prema onim novinarima i medijima koji izveštavaju u javnom interesu“, objasnila je Filipović i podsetila da „postoje miljenici vlasti i oni koji su vrlo često napadani“.
Ona je naglasila da NUNS već godinama beleži napade i pritiske na novinare, a podaci govore da 30 odsto pritisaka, pre svega verbalnih pretnji, dolazi mahom od nosilaca državnih funkcija.
„Imali smo priliku i da vidimo najnoviju agresivnu izjavu ili ponašanje ministra prosvete Mladena Šarčevića koji je otimao mikrofon našem kolegi sa N1. Takvi primeri su česti“, rekla je Filipović.
Kao pritiske na medije koji ne potiču od političara ona je označila nepozivanje određenog dela medija na neke događaje i takozvano administrativno uznemiravanje. Pod tim podrazumeva inspekcije koje predugo borave u medijima, ispituju njihovu dokumentaciju, i na taj način ne dozvoljavaju novinarima da rade profesionalno.
„Neodazivanje na učešće u emisijama i nedavanje izjava nekim medijima je takođe vrsta pritiska, jer na taj način ne možete da dobijete takozvanu ‘drugu stranu'“, konstatovala je Filipović. Prema njenim rečima, tu su i ekonomski pritisci oglašivača i pritisci vlasnika medija, „koji su opet pritisnuti od nekih drugih centara moći, političkih ili ekonomskih“.
Filmovi o novinarima i za novinare
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.