„Osam dana nakon što sam podneo zahtev, konačno mi je, kao braniocu Aleksandra Obradovića, omogućen uvid u spise i kopiranje spisa. Pošto sam upoznat sa sadržajem spisa Odeljenja za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužioca u Beogradu, mogu da istaknem sledeće: moj utisak je da ni tužilac ne zna koje delo stavlja na teret okrivljenom. To se vidi iz dispozitiva Naredbe o sprovođenju istrage, koji vrvi od gomile fraza. Spominju se tri zakona, tri uredbe i jedan pravilnik, ali je nemoguće zaključiti koju normu je prekršio okrivljeni niti koja informacija predstavlja tajnu“, naveo je Gajić za N1.
U spisima, kako kaže, ne postoji nijedan dokaz, nema nijednog ugovora, i dodaje da se stiče utisak da „policija i Krušik kriju ugovore i od javnog tužioca, koji evidentno, funkcioniše bez znanja o činjenicama, kao protočni bojler ministra policije“.
Gajić navodi da se radi o novom institutu i novom pojmu u krivičnom postupku koji se zove „osumnjičeni kao tužilac“.
„Ovde glavni osumnjičeni, ministar (Nebojša) Stefanović, hapsi svedoke svoga ništavila. Na kraju moram da se upitam – na osnovu kojih dokaza je sud odredio kućni pritvor, zatim pritvor i opet kućni pritvor? Sada nema nikakve sumnje da je Aleksandar Obradović zarobljenik„, zaključio je Gajić.
Aleksandar Obradović se od 14. oktobra odlukom Višeg suda u Beogradu nalazi u kućnom pritvoru. Prethodno je bio u Centralnom zatvoru u Beogradu nakon što je 18. septembra uhapšen na svom radnom mestu pod sumnjom da je počinio krivično delo odavanje poslovne tajne. Policija kojom rukovodi ministar Nebojša Stefanović, uhapsila je radnika „Krušika“ zbog sumnje da je novinarima dostavio dokumenta koja pokazuju da je upravo ministrov otac učestvovao u trgovini oružjem. Vest o njegovom hapšenju javnost je saznala posle više od 20 dana.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.