On je na panelu „Tržište oglašavanja i sloboda medija u Srbiji“ rekao da nedostaju izvori podataka koje su te organizacije navele u svojim izveštajima o Srbiji.
„Svako istraživanje mora da ima jasnu metodologiju i parametre, da se navede ciljna grupa, ko su bili ispitanici, kakav je bio uzorak, a sve to nedostaje tim izveštajima“, rekao je Gajović.
Govoreći o tržištu oglašavanja, on je ocenio da je privatizacijom, sprovedenom 2016. godine, znatno sužen prostor za uticaj marketinških agencija jer, kako je rekao, privatnom vlasniku medija ne može da se diktira kako će da se odnosi prema odredjenim pojavama ili temama.
Obradović: Država kupuje politički uticaj u medijima
Predstavnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) novinar Vukašin Obradović kazao je da je ponašanje marketinških agencija posledica, a ne uzrok eventualnog uticaja na uredjivačku politiku medija.
„Sve dok je država najveći oglašivač na tržištu, postojaće mogućnost da se preko marketinških agencija, kao neke vrste ‘protočnog bojlera’, kupuje javnim sredstvima politički uticaj u medijima“, naveo je Obradović.
On je ocenio da u Srbiji ne postoje regularni uslovi na tržištu, čemu, kako je naveo, „u velikoj meri doprinosi sistem projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja koji se pretvorio u svoju suprotnost“.
„Umesto podrške javnom interesu, sistem projektnog sufinansiranja je postao način da se finansijski podržavaju mediji bliski vlastima“, kazao je Obradović.
Predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) novinarka Anica Telesković navela je da je medijsko tržište i dalje za četvrtinu manje nego što je bilo 2008. godine, pre početka ekonomske krize, što je po njenim rečima, uz pad tiraža, slušanosti i gledanosti, uticalo na pojačan uticaj oglašivača.
Crnobrnja: Ni posle osam godina nije doneta Medijska strategija
Profesor na Fakultetu za medije i komunikacije Stanko Crnobrnja ocenio je da aktuelna medijska situacija ima utemeljenje u medijskim zakonima donetim 2014. godine, kao i u činjenici da „ni posle osam godina nije doneta Medijska strategija“.
„Loše zakonodavstvo stvara ‘crne rupe’ na medijskom tržištu a jedna od najtežih posledica svega toga je preterano otvaranje prema multinacionalnim kompanijama“, rekao je Crnobrnja i dodao da je, kada su u pitanju elektronski mediji, najodgovornije za tu situaciju Regulatorno telo za elektronske medije (REM).
Organizator panela „Tržište oglašavanja i sloboda medija u Srbiji“ je Danas Konferens Centar.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
U Srbiji se projekcije Orwelove 1984, ubzano ostvaruju. Pa je i diskusija Aleksandra Gajovića potpuno u skladu sa Ministarstvom za Istinu Orwela. I nemaju ninkakve dodirne tačke sa realnošću. Ali verujem da to Gajevića ne brine ni malo.Nije mu prvi put da diskutuje kao da je došao sa druge planete.