Gajović: Nema pritisaka na medije, uglavnom su to napadi preko društvenih mreža

On je u serijalu razgovora Kiosk rekao da bi medijska scena mogla da bude i zaslužuje da bude bolja zato što je Srbija „demokratski razvijena“ i građani apsolutno zaslužuju da budu informisani o svim vitalnim stvarima.

Kao nekadašnji državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja zadužen za medije, Gajović je procenio da bi nova normativa mogla da popravi situaciju na medijskoj sceni, jer je postojeća „pomalo prevaziđena i zastarela“.

Kako je ukazao, poseban problem su tabloidi koji na neki način „zagađuju“ medijsku scenu, ali su tabloidi u svetu, „gotovo identični, tako da mi idemo samo u korak sa Evropom i svetom“.

Gajović ne misli da ima napada i pritisaka na medije, već smatra da su to uglavnom „napadi preko društvenih mreža koji ne spadaju u nadležnost resornog ministarstva“.

Prema njegovom viđenju, tu „verovatno ima nečega što se može nazvati atacima na slobodne, profesionalne i istraživačke novinare“.

Gajović je protumačio da su društvene mreže najjači mediji i ocenio da se na njima mogu videti „međumedijski napadi jednih na druge, što je nešto čega će biti uvek“.

On je uveren da sami pritisci na novinare „ne postoje od strane države, bar ne u onoj meri i obliku kako to prikazuju neki opozicioni mediji“.

Gajović ne bi rekao da je pritisak kada „neko okrene telefon pa glavnog urednika riba, zašto ovo, zašto ono“, čega ima u „vrlo malom obliku“, nego „reakcija onih koje mediji obrađuju u svojim temama“.

Kada se govori o tome da bi medije trebalo osloboditi, on uvek uzvraća pitanjem ko je to zarobio medije?

„Ko to mediji drži pod bilo čime? Ja to zaista ne vidim, i uvek sam smatrao da su mediji slobodni, demokratski. Svaki medij ima svoj koncept i sadržaj i tome smo i težili zakonima donetim 2014. godine“, rekao je Gajović.

On je podsetio da su mediji privatizovani, „u vlasti su određenog vlasnika, i on diktira sadržaj medija onako kako mu najviše odgovara, jer je krajnji cilj tiraž i profit“.

Gajović ne vidi da su mediji u Srbiji „u nekom ropstvu“, već naprotiv, da „ovakva sloboda medija retko može da se vidi u Evropi“.

Upitan kako ocenjuje komentare pojedinih političara da neki mediji rade protiv interesa Srbije, Gajović je odgovorio da je uvek bio protiv takvih komentara „jer političari ne bi trebalo da komentarišu medije, nego bi mediji trebalo da komentarišu rad političara i vlasti“.

On se pozvao i na član zakona „koji kaže da mediji kontrolišu i kritikuju vlast, a vlast, svideo joj se taj komentar ili ne, mora da trpi“.

Poredeći odnos Ministarstva kulture i informisanja prema medijima iz vremena kada je on bio državni sekretar i danas, Gajović je rekao da se situacija „nije preterano promenila“.

Ministarstvo „ide u susret“ medijima, ocenio je on i konstatovao da pokušaj da se oformi Radna grupa za bezbednost novinara „nije najbolje prošao, jer su neki istupili, što nije dobro“.

Gajović napominje da je „najlakše istupiti iz nečega gde ti je država dala mogućnost da nešto probaš da uradiš“ i ukazuje da je to „linija manjeg otpora“.

Za njega je takvo postupanje „neodgovorno, pre svega jer je država određenim organizacijama dala pravo“ da uđu u grupu koja će se baviti „upravo problemima zbog kojih udruženja novinara i postoje“.

Gajović veruje da će oni koji su ostali u Radnoj grupi uraditi nešto na zaštiti novinara, „ako im je zaštita uopšte potrebna, a povremeno je potrebna“ i nada se da će se oni koji su istupili vratiti u jednom trenutku, „shvatajući da bojkot ničemu ne vodi“.

On je naglasio da mediji moraju da budu složni „u saradnji sa vlašću“ jer će onda to biti onako „kako mi svi želimo“ i zaključio da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić uložili mnogo „snage, nerava i vremena da poboljšaju medije, i tome smo svedoci“.