Gde je granica slobode izražavanja? Pravna odgovornost za izjavu Lava Pajkića o Janku Baljku

Lava Pajkića i Pink televiziju tužiću sudu.
U svojoj opskurnoj emisiji "Kontravizija" od pre dva dana dodelio mi je nagradu "Ljudski izdajnik" čime je moju porodicu i mene izložio svakodnevnom maltretiranju i opasnosti na ulicama Beograda. pic.twitter.com/Qzc3LdGhmc

— Janko Baljak (@JankoBaljak) September 25, 2018

U izjavi za Talas, Baljak dodaje da će tužiti sudu Lava Pajkića i Pink televiziju, i to:

„ne samo zbog sopstvenog zadovoljenja pravde nego i zbog principijelnog stava da su ovakvi fašistički pozivi na linč na režimskoj privatnoj televiziji nedopustivi u našem društvu.“

Tom prilikom smo razgovarali i sa novinarima Antonelom Rihom i Radmilom Markovićem koji su saglasni u stavu da u Srbiji ne postoji odgovornost ni za učinjeno delo, pa ni za izgovorenu reč.

Budući da Baljak ima u planu da se u ovom slučaju utvrdi odgovornost, o daljem postupku razgovarali smo sa advokatom Mihailom Pavlovićem.

Mogu da odgovaraju Lav Pajkić, televizija Pink, kao i odgovorni urednik Pinka

U razgovoru za Talas, advokat Mihailo Pavlović kaže da postoji osnov za tužbu – kako protiv Lava Pajkića, tako i protiv TV Pink:

„Saglasno odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o obligacionim odnosima, za slučaj Janka Baljka bi mogli da odgovaraju autor emisije (Pajkić), odgovorni urednik i televizija Pink.  Baljak bi imao pravo da tuži bilo koga od njih ili sve zajedno (u kom slučaju bi solidarno odgovarali).“

[povezaneprice]

Pavlović objašnjava da bi Pajkić bio tužen kao autor emisije koji je izneo određene navode, dok bi televizija Pink odgovarala za štetu koja je nastala objavom informacije, bez obzira na krivicu.

„U ovom slučaju nije potrebno voditi dva postupka – Baljak bi mogao jednom tužbom da obuhvati i Pajkića i TV Pink, samo bi oni odgovarali po različitim osnovima (Pajkić po osnovu subjektivne odgovornosti, a TV Pink bi bila objektivno odgovorna, tako da se krivica TV ne bi utvrđivala).“

Janko Baljak je član PSG – da li to utiče na proces?

U obzir treba uzeti i to da je Baljak politički aktivan kao član Pokreta slobodnih građana (PSG). Na pitanje da li ta činjenica igra ulogu u čitavom procesu, naš sagovornik ističe da to zavisi od samog konteksta u kojem bi se postupak vodio:

„Sa jedne strane, ne može se isključiti činjenica da je Baljak aktivni član PSG, da se pojavljivao i pojavljuje se u kampanjama i politički nastupa ispred te stranke. Samim tim, stepen tolerancije koji bi on bio dužan da pokaže u odnosu na komentare koji mu se upućuju bi morao da bude značajno visok, upravo zbog toga što je politički aktivan.”

“Pored toga, Baljak je i javna ličnost (filmski reditelj) pa je i po tom osnovu izložen sudu javnosti u znatno većoj meri od prosečnog građanina, zbog čega je i po tom osnovu dužan da trpi kritike koje mogu biti uvredljive ili uznemirujuće.“

Baljak dužan da toleriše kritike – ali ne na štetu svog ugleda ili bezbednosti

Pavlović podseća da je Evropski sud za ljudska prava još 1976. godine u predmetu Handyside naveo sledeće: „Sloboda izražavanja … se primenjuje ne samo na informacije i ideje koje se ne smatraju neprijateljskim ili nailaze na pozitivne reakcije, već i na one koje mogu da uvrede, šokiraju ili uznemire kako državu, tako i određenu grupu ljudi.“

Imajući sve ovo u vidu, zaključuje, „nesporno je da je stepen kritike koji se Baljku može uputiti jako visok i on je dužan da ih toleriše.“

„Sa druge strane, sloboda izražavanja ne spada u apsolutna prava pojedinca; ograničena je, između ostalog i zaštitom ugleda ili prava drugih. Baljak bi se u ovom slučaju mogao pozvati na činjenicu da su navodi koje je izneo Pajkić u svojoj emisiji takvi da štete njegovom ugledu.“

Mihailo objašnjava da bi sud u postupku bio dužan da odmeri suprotstavljene interese – s jedne strane slobodu izražavanja koju uživa Pajkić i, sa druge, čast i ugled Baljka koji je eventualno povređen takvim navodima Pajkića, ceneći uz to i činjenice da je Baljak član PSG, odnosno javna ličnost po više osnova, kao i tip emisije koju Pajkić vodi.

Sloboda izražavanja je na strani Pajkića, ali sloboda izražavanja nije neograničena

Pavlović zaključuje da postoje solidni argumenti na obe strane, te je nezahvalno prognozirati ishod postupka:

„Na strani Pajkića bi bila sloboda izražavanja koju uživa, kao i napomena (disclaimer) na početku emisije da svrha emisije nije omalovažavanje niti vređanje bilo koga, već isključivo humor i zabava.“

Ponavlja i da je važna činjenica to da je Baljak javna ličnost – filmski reditelj i da je politički aktivan ispred PSG, da zastupa određene ideje i vrednosti i da je kao javna ličnost dužan da pokaže visok stepen tolerancije na kritike i tvrdnje koje mogu da ga „šokiraju, uvrede ili uznemire.“

„Na strani Baljka je najpre argument da sloboda izražavanja nije apsolutno pravo i da može biti ograničena u cilju zaštite ugleda i prava drugih.“

„Takođe, pod senkom disklejmera nema hlada za iznošenje svega što vam padne na pamet, a što može preći granicu humora i zabave koja bi trebalo da bude primarni cilj emisije.“

Tu je i argument da kritike javnih ličnosti ipak nisu bezgranične i da iznošenje navoda koji mogu povrediti nečiji ugled ipak moraju da imaju neku svrhu (npr. doprinos javnoj debati, otvaranje pitanja od opšteg interesa, informisanje javnosti o temama za koje postoji interes da bude upoznata i sl.).

„Ukoliko se uz to ispostavi i da su tačni navodi da je Baljak nakon emisije i zahvaljujući njoj počeo da dobija ozbiljne pretnje, rekao bih da ima izglednije šanse za uspeh u postupku“, zaključuje Pavlović.