Georgiev: Vlast izolovala one koji su novinari i ne želi da priča sa njima

On je, u serijalu razgovora Presstup posvećenih medijskoj sceni Srbije, ocenio da se RTS „vadi“ da ima „lepe serije i dokumentarni program“ na RTS 2 i da im je „fantastičan“ RTS 3.

„Svaka im čast, i aplauz za to, ali oni su servis koji ne informiše građane, to im je osnovna funkcija“, predočio je Georgiev i odbacio prigovore da ne bi tako trebalo da govori o RTS, pošto „tamo, ipak, ima dobrih ljudi“, ističući da „svuda ima dobrih ljudi“.

Prema njegovom mišljenju, medijsku scenu u Srbiji čini „100 novinara, a medija je nikad više i nikad manje novinara“.

Kako je ukazao, vlast je „izolovala ljude koji su novinari“ i ne želi da priča sa njima, „već samo sa pi-arovima“, što proizvodi „negativne posledice“ koje se svakodnevno vide.

„Vlast je odgovorna, jer ne želi da odgovara na pitanja onih ljudi koji joj se ne dopadaju, a njihov posao je da odgovaraju na pitanja novinara“, rekao je Georgiev.

On je objasnio da to nije pitanje „da li se neko nekome sviđa i za koju firmu radi“, napominjući da je posao vlasti da odgovora kada im se pošalju dopisi i kada je novinari zamole za razgovore.

Prema njegovoj oceni „veliku konfuziju u javnosti“ stvara to što ni predsednik, ni premijerka, ni ministri, ni državni sekretari, ne odgovaraju novinarima, iako bi trebalo da imaju obavezu da to čine.

Novinari se bore koliko mogu, smatra Georgiev, „ali mogu i više, i mogu da prave i bolji sadržaj“, a bolji sadržaj će praviti kada budu bili „svesni svoje snage, važnosti onoga što rade i toga da sadržaj zavisi od njih, a ne od političara ili ljudi koji su na vlasti“.

Pitanje solidarnosti među novinarima za je njega „dosta problematično“, jer novinari, svaki za sebe, „misle da su najbolji u svojoj branši i tu je vrlo teško naći prostor za solidarnost“.

Ističe, ipak, da je u nekim situacijama solidarnost postojala i podseća na štrajk glađu novinara Vukašina Obradovića.

Prema njegovom mišljenju, to što su se novinari okupili i što je tadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) otišao kod Obradovića u Vranje i razgovarao s njim, možda je, „na neki način“, doprinelo da Obradović bude spašen, „jer ko zna kako bi se stvar okončala“.

Ono što izostaje u vezi sa solidarnošću, konstatovao je Georgiev, jeste nepostojanje dobre organizacije, pošto „ni NUNS, ni Udruženje novinara Srbije (UNS), ni Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), ne ispunjavaju sindikalnu obavezu, jer nemaju dobre fondove, pogotovo NUNS“.

On je ocenio i da su ljudi „malo lenji i neće da uplaćuju članarinu“, kao i da je organizacija poslova loša, pa novinari koji se nađu u problemu „vrlo teško“ mogu da računaju na neku pomoć“.

Osim, ako problem nije „neki ekstremni, ako neko ne prebije novinara ili ne preti da će ga ubiti“, naglasio je Georgiev i dodao da će se ljudi u takvim slučajevima „okupiti da pomognu“ tako što će mu možda pomoći finansijski i platiti da živi na drugom mestu.

Uprkos tome, on ponavlja da „nema stabilne organizacije“ i da solidarnost „izostaje“, dok u osvrtu na medijsko tržište navodi kako se trenutno prave „tri, četiri televizije“.

Stalno se pokreću i portali, pa to izgleda kao „vrlo dinamično“ tržište, ali Georgiev upozorava da će novinari biti „samo obični medijski radnici“ ukoliko ne uspeju da kontrolišu svoju branšu, „presudno utiču“ na nju, i ako ne shvate šta su njihovi „posao, moć i uloga u društvu“.

To prema, njegovom viđenju, nije problem samo u Srbiji, jer su mediji svuda u svetu „izgubili u sudaru sa tehnologijom i društvenim mrežama“.

Kako je ocenio, ljudima je sada mnogo lakše da provere to što novinari rade, ali je i mnogima sada lakše da lažu o stvarima o kojima mediji pokušavaju da izveštavaju profesionalno.

„Osuđeni smo na taj darvinizam i umrećemo, ako se tome ne prilagodimo“, upozorio je Georgiev.