Godinu dana čekanja na tužbu

Pre ravno godinu dana je DW objavio tekst „Dosta je milion“ u kojem je otkriveno milionsko poresko dugovanje lidera DJB Saše Radulovića u Americi. Epiloga nije bilo – ni sudskog, iako ga je Radulović često obećavao.

„Deo blata“, „falsifikatori“, „manipulatori“, „naprednjački skotovi“, „nacisti“ koji za račun Merkelove i Vučića ruše jedinu nadu srpske opozicije… sve to i još mnogo više postali su u samo jednom danu Dojče vele generalno, a potpisnik ovih redova posebno. Tako su nas nazivali Saša Radulović, kolektivna pojava koja sebe zove „Pres službom“ pokreta Dosta je bilo te njihovi udarnici po društvenim mrežama i na portalu samog pokreta. Ima tome već čitava godina, mada je odijum pod Radulovićevom dirigentskom palicom i kasnije podgrevan prema potrebi.

Šta smo to zgrešili da ih tako najedimo?

Pa bavili smo se svojim poslom. Pre godinu dana je dakle DW objavio dokument američke federalne poreske uprave o tome da je Radulović početkom dvehiljaditih – dok je, kako voli da kaže, bio „pionir“ Silicijumske doline – ostavio poreski dug od milion i kusur dolara. Sjedinjene Države su aktivirale založno pravo u svoju korist i bile spremne da plene sve što Radulović ima ili prihoduje u Americi. Kvaka je u tome što je, baš u vreme kada su ga poreznici utefterili 2005. godine, Radulović spakovao kofere, napustio severnoamerički kontinent i došao u Srbiju da bude stečajni upravnik i bloger.

O samoj materiji nije kasnije bilo mnogo reči. Dokumenti su – evo, sad sam proverio – i danas pohranjeni u bazi okruga San Mateo u kojem je Radulović živeo i baš svako može za deset dolara poručiti overene kopije. Nije mi poznato da je to učinio ijedan drugi medij. Slavodobitno se Radulović očitovao u „autorskom tekstu“ – ugodnoj formi u kojoj nema neprijatnih pitanja – za Nedeljnik prošlog septembra poturajući poreske izvode kao „dokaz“ da ne duguje ništa. Zapravo je objavio cenzurisani patrljak izvoda u kojem je odsečen čitav istorijat poreskog dugovanja koji bi nam otkrio da li je Radulovićev dug posle deset godina automatski resetovan na nulu (samo dugovanje time ne nestaje, američki poreznici mogu obnoviti svoje potraživanje kad god hoće) ili je pak namirio dug nakon našeg teksta.

Radulović nije znao suvislo da objasni kako je to glasoviti Internal Revenue Service hteo da mu pleni imetak ako je već redovni poreski platiša, od intervjua do intervjua, od jednog akutnog saopštenja do sledećeg, menjao je verzije priče o tome gde je tih godina živeo, šta je radio i koliko je zarađivao. Teško je bilo probijati se kroz zamršenu mrežu mistifikacija koju je ispleo, tražilo je to temeljno predznanje i debele živce.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu DW.