Gosti N1: Premijerkino objašnjenje igrokaz, autokrate se prepisuju međusobno (VIDEO)

Brnabić je ocenila da su poslanici SNS, koji su vređali novinare N1 i Nova S u Skupštini Srbije, pogrešili i dodala da se predsednik naprednjaka Aleksandar Vučić u četvrtak izvinio u ime stranke. „Mladi su, naučiće, razgovaraćemo sa njima… Mislim da je nekorektno, to nije trebalo da se desi. Verujem da to oni više neće raditi i zbog toga sam izuzetno zadovoljna i na to ponosna“, izjavila je Brnabić.

„Za razliku od visoke funkcionerke SNS-a, ja sam zapanjena kakve su mlade kadrove uputili u Skupštinu, i kako nameravaju s njima da rade, to nam ne uliva ni malo nade, ali mi kao društvo moramo drugačije da se organizujemo“, kazala je u Novom danu Milivojević.

Vukašin Obradović navodi da je „izvinjenje“ premijerkino i predsednika SNS – licemerje.

„Ja to vidim kao obično licemerje, jer politička kultura, pa ako hoćete i odnos prema demokratiji se ne uči i ne stiče samo u parlamentu. Ti mladi ljudi, što je zaprepašćujuće, pokazali su jedan novi trend koji sve nas pomalo plaši, jer ako ti mladi ljudi razmišljaju na ovaj način, pitanje je šta nas očekuje u budućnosti“, izjavio je Obradović.

Koliko je njemu poznato, SNS ima, kaže, svoju političku akademiju koju su ti mladi ljudi pohađali.

„I oni su morali da se nauče nekim osnovnim elementima demokratskog dijaloga, ali je očigledno da je reč o jednom igrokazu, gde vi iskorišćavate parlament i te mlade ljude da kažu ono što je vama, goorim o premijerki i viskim funkcionerima, pomalo degutantno, a onda se posle toga izvinjavate“, napominje Obradović.

Snježana Milivojević opisuje situaciju „gorom nego devedesetih godina prošlog veka“.

„Nije ovo povratak u 90-te, ovo je mnogo gore, imamo 20 godina potrošenog vremena, neiskorišćeno iskustvo i sistem lične vlasti koji se već 10 godina konsoliduje, taj sistem razara sve institucije i ostavlja društvo u kome vlast dobija a društvo gubi i nije u mogućnosti da se suprotstavi tom ataku“, kaže Milivojević.

I Obradović se slaže da je sada situacija gora.

„Sadašnja medijska, i ne samo, medijska situacija, je neuporediva po mnogim parametrima sa devedesetim, bez obzira što tu ima sličnosti, naročito u vokabularu. Međutim, danas su mediji u goroj situaciji, novinari takođe, a rekao bih da građani raspolažu sa bitno manje informacija nego u onom periodu“, naglašava Obradović.

Profesorka sa FPN-a navodi i da „nemamo više ni mnogo vremena ni prostora da se iznenađujemo“ iovakvim postupcima vlasti.

„Sličnost u vokabularu je jedini kontinuitet sa 90-tim, jer vladajuća garnitura nije ništa promenila niti naučila, pa ni vokabular. To što poslanici rade znači da nam u direktnom prenosu stavljaju do znanja da parlament nije mesto u kome stanuje demokratija, ni mesto za politička odlučivanja, već prostor permanentne uzurpacije“, ocenila je Milivojević.

Parlament zaseda bez ikakve opozicije i stalnim odstrelom političara van parlamenta, dodaje.

„Jedino što ima da nam pokaže je da hvali predsednika i da napada neke imaginarne neprijatelje“, pojašnjava Milivojević.

„Nije važno šta se govori nego zašto“

Prema njenim rečima, to je strateška komunikacija, a ne sadržinska.

„Nije važno šta se govori već s kojim ciljem se govori. U Americi su naše kolege to već pokazale, kako Tramp koristi medije da bi kontrolisao ciklus vesti. Mislim da se te autokrate prepisuju međusobno, postoji neki udžbenik koji oni međusobno dele, i to se ovde i dešava“, kaže Milivojević.

I dodaje: „Oni popunjavaju prostor, recitujući naučene fraze, proizvode tu atmosferu neprijateljstva. Naravno da ljudi koji se stavljaju u fokus moraju stalno govoriti koliko je to opasno, ali mislim da je strategija ove vlasti da stalno kontroliše proces vetsi“, smatra gošća N1.

Podseća da se, kako kaže, već dva dana govori o tim „mladim jurišnicima“.

„Druga strategija je skretanje pažnje, nametanje tema, umesto onih koji bi društvo trebalo da nametne. Postoje i probni baloni, ispitivanje javnosti, što se radi sa vakcinama, recimo“, dodaje Milivojević.

To su, kaže, sve ustaljeni načini da se kontroliše situacija.

„A dijaloga nema, debate nema, ona je uništena sa dolaskom sadanje garniture na vlasti i dodatno uništavana sa svakom krizom… I sada naša javna sfera izgleda razrušeno kao beogradske ulice“, kaže.

I Obradović misli da su događaji u parlamentu skretanje pažnje.

„Nije ni slučajno ni spontano, već deo političke strategije da se skrene pažnja s najvažnijih tema u društvu, na neke neprijatelje, domaće izdajnike, i to smo već videli. Šta je opasnost od ovakve atmosfrere. Ja ću vas podsetiti na čuvenu aferu ‘Picagejt’, kada je 2016. godine po društvenim mrežama uporno pisano o nekom baru u kome demokratama podvode maloletne devojke, i u jednom trenutku se desilo da je jedan sredovečni Teksašanin uleteo s puškom u taj bar, želeći da oslobodi te devojke“, ispričao je Obradović.

I to je, kaže, jako opasno, kao posledica ovakvog načina komunikacije s javnošću koji ima jedan cilj.

„Mi dva dana razgovaramo o izvesnom Atlagiću, umesto o temama koje su ključne u ovom trenutku u društvu a ima ih toliko, od korone, do toga šta nas čeka u januaru, kakva nam je ekonom situacija. Ova atmosfera nosi sa sobom rizike i po novinare zbog grozomornog rečnika i najogavnijih napada na sve one koji se usude da govore kritički o ovoj vlasti“, izjavio je novinar.

Zakoni, dodaju gosti N1, tu ne pomažu, jer se prosto – ne poštuju.

„Ne postoji način da vi propišete do kraja ponašanje poslanika. To je stvar političke, a i lične kulture, ali ponavljam, ovde se radi o političkoj strategiji, ne govorimo o parlamentu kao zakonodavnom telu, već o propagandnom telu koje se koristi u dnevno-političke svrhe“, naglašava Obradović.

„Ako zakonom imate zabranjen govor mržnje a poslanici to otvoreno rade, šta bi jedan etički kodeks mogao da donese, ako već ne poštuju zakon, što bi ih obavezivao propis koji oni interno donose“, upitala je Milivojević.

Propisi, dodaje, u Srbiji samo izazivaju dalje urušavanje.

„Taj ritual donošenja modernih regulativnih instrumenata, koji u demokratakim društvima postoje, jer doprinose tom finom popravljanju rada u institucijama, ovde samo izazivaju dalje urušavanje, temeljni proces deinstutualizacije, a sve nadležnosti se koncentrišu u jednim rukama, i to je jedan temeljni atak na društvo, za koji moramo da nađemo odgovor“, zaključuje Milivojević.