Glavni i odgovorni urednik portala „Krik“ Stevan Dojčinović kaže da se slaže sa ocenom premijerke Ane Brnabić, koja je u Skupštini Srbije rekla da je stanje u medijima danas „katastrofalno i nasleđeno“.
„Stanje jeste katastrofalno, nije ni pre bilo sjajno. Već 10 godina se bavim istaživačkim novinarstvom, pet u Tadićevo vreme i pet u ovom novom i mogu da kažem da je i tada bilo teško da neke priče dođu do šire publike, postojala je cenzura u medijima. Međutim, sada je situacija gora, jer nije samo da se mediji kontrolišu, već sada postoje i neki ‘udarni psi’ vlasti, tipa Informer i Pink, koji se koriste za otvoreni obračun sa onima koji ne misle isto“ , ocenio je Dojčinović.
On kaže da sada vlast „otvoreno kreće da se sveti novinarima“.
„Osim tih tabloida, primećujem u nekoliko slučaja da su krenule i neke institucije da se obračunavaju, recimo Poreska uprava u slučajevima Kurir ili Vranjske, gde je po svemu sudeći, poreska inspekcija pritiskala te medije“, rekao je Dojčinović i dodao da je izraženo i špijuniranje novinara.
„To vodi ka nekom turskom modelu, gde je vidljiv uticaj institucija na medije“, kaže Dojčinović.
Glavni i odgovorni urednik lista „Danas“ Dragoljub Draža Petrović smatra da su karakteristike ove vlasti da sve što je loše je nasleđeno, a da je sve što je dobro je njihovo.
„Ne znam samo na koju prethodnu vlast je premijerka mislila, ako je mislila na prethodnu, oni su na vlasti bili i prethodnih pet godina“, rekao je Petrović.
On je rekao da ne spori da je „u prethodnoj vlasti od 5. oktobra bilo određenih anomalija u medijima“.
„Dobili smo puno tabloida koji su počeli da kreiraju medijsku sliku…a dobili smo tabloide koji se obračunavaju sa određenim strukturama u društvu, koje su meta određenih centara moći koji stoje iza tih tabloida…Ovi danas su sve to usavršili – imate linč svakoga ko se usudi da nešto govori protiv Vučiča i njegove stranke, jedan od njih je Stevan Dojčinović“, rekao je Petrović.
Profesorka Medijskih studija Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dubravka Valić Nedeljković kaže da istraživanja pokazuju da „od devedesetih godina do danas imamo jasnu podelu na provladine i protivvladine, odnosno opozicione ili nezavisne medije“.
Ta podela i funkcionisanje medija se, kako kaže, jasno vidi tokom predizbornih kampanja.
„U predizbornoj kampanji 1996. godine u centralnim informativnim emisijama imali ste 53 posto sadržaja koji su bili posvećeni glorifikaciji tadašnjeg predsedničkog kandidata Slobodana Miloševića. Sada, 2017. godine, pokazuje se ista, čak i gora situacija – pokazalo se da je TV Pink bila televizija koja je najviše navijala za Aleksandra Vučića i ona je u svojim informativnim emisijama imala 267 puta više sekundi direktno citiranog jednog kandidata, a to je Vučić, u odnosu na sve ostale kandidate zajedno“, rekla je Valić Nedeljković.
Kao jedan od načina na koji vlast utiče na medije je svakako ekonomski, koji je jasan i ogleda se u tome da državna preduzeća ili oni koji su na strani vlasti ne žele da se finansiraju u takozvanim opozicionim medijima.
„Osim tog ekonomskog pritiska postoji i onaj da vas funkcioneri jednostavno bojkotuju, ignorišu, što ste i vi sa N1 osetili…List Danas od ministara može jedino da dobije izjave Mladena Šarčevića i Zorane Mihajlović… Nas hoće da proglase tabloidom, ali mi nismo tabloid…Vučić je govorio da ne čita Danas, iako je komentarisao naše tekstove“, kaže Petrović.
Govoreći o odnosu predstavnika vlasti prema novinarima, Stevan Dojčinović kaže da je javni govor postao suviše nasilan.
„A i sve je gori…Predstavnici vlasti počinju da prozivaju novinare, kao što su mene i teško je raditi novinarski posao, teško im je postaviti pitanja koja su u interesu javnostie“, kaže Dojčinović i naglašava da takvi postupci i prozivke političara „prave napetu atmosferu u društvu“.
To se, kako je rekao, uvek oseti po pretnjama koje novinari dobijaju uglavnom posle nastupa političara i javnih prozivki i etiketiranja.
„Dosta je ljudi koji budu motivisani i krenu da se sami obračunavaju s novinarima“, kaže Dojčinović.
Političari ne vole nezgodna pitanja
Dragoljub Petrović je, komentarišući postupak gradskog menadžera Gorana Vesića prema novinarki N1 Maji Nikolić, kaže da se pokazalo da ni gradske vlasti ne vole nezgodna pitanja. „Oni nisu tako sofisticirani. Na tom snimku vidim da je Maja Nikolic dobro prošla, jer se Vesić toliko iznervirao da joj zamalo nije lupio šamar“, izjavio je Petrović.
Uglavnom, kako kaže, na događajima nezgodna pitanja postavljaju novinari sa N1, jer drugi imaju direkcije.“Pa tako imate RTS koji je jedan mediji koji ‘nit smrdi nit miriše’, imate Vučića u svim dnevnicima…i nemate drugu stranu, ili je imate u par emisija…i imate ljude koji ne mogu da dođu na javni servis, koji svi plaćamo“, kaže Petrović.
Gosti N1 smatraju da u Srbiji ima dobrog istraživačkog novinarstva, ali da političari konstantno pokušavaju da „tumače šta je novinarstvo“ i da medije „stavljaju u jedan ili drugi koš“.
„Ako uzmemo na primer Danas ili KRIK, mi nismo protiv vlasti, mi se bavimo novinarstvom, Danas se recimo svađa i sa opozicijom…Mi hoćemo da objektivno informišemo, ali vlast voli da nas predstavi kao opozicione medije, jer im je lakše da nas bace na ‘drugu stranu'“, kaže Dojčinović.
„Problem je što imamo političare koji pokušavaju da protumače sta je novinarstvo, a ne treba to da rade, jer to nije njihov posao. No, sve je to deo političke igre i pokušaja da nas postave kao neko ko je protiv njih i da se s nama razračunavaju“, dodaje.
Na izjavu Jadranke Joksimović koja je rekla da se istraživačko novinarstvu u Srbiji „izvitoperilo“, Dragoljub Petrović je rekao da „ima medija koji se dobro odupiru“.
„Nije informisanje da zabraniš nekog i uvedes jednoumlje, nego ti treba da objavis i jedne i druge i ostaviš čitaocu da donese svoju odluku“, kaže Petrović.
O etiketiranju novinara kaže da je nedopustivo.
„Ne možete etiketirati svakog novinara koji postavi nezgodno pitanje…Vučić svaki put akcentuje da je N1 američka televizija i ja ne znam što se ne oglasi Američka privredna komora i pita Vučića šta ima protiv američkog kapitala“, kaže Petrović.
O novoj medijskoj strategiji i situaciji u radnoj grupi koja je zadužena za njeno pisanje, gosti N1 kažu da je jasno da članovi te radne grupe izlaze iz nje zbog političkih pritisaka.
„Vlast ima odlučujući broj članova da formira tu medijsku strategiju…Ostali članovi nemaju neku funkciju i to je razlog zašto izlaze iz radne grupe, jer ne žele da daju legitimnost tom telu“, smatra Stevan Dojčinović.
Petrović: EU vidi šta se dešava, ali ne reaguje
Draža Petrović misli da EU vidi šta se dešava u medijima, ali da ne želi da reaguje.
„Meni se čini da Evropa vidi šta se dešava u vezi sa medijima u Srbiji. Kada ambasadore pitate zašto ne reaguju, oni kažu – pa eto Johanes Han se zalaže za vladavinu prava…Od toga nema ništa…Nedavno je Dejvid Mekalister bio u Danasu, pa je rekao da on veruje u slobodu medija…To su fraze i tu nema nikakve pomoći…Kad EU više ne bude trebao Aleksandar Vučić kao vođa te stabilokratije u Srbiji, onda će početi reakcije, kao što je ovih dana izjavljivao Hojt Brajan Ji i to je važno, što je pomenuo medije“, ocenio je Petrović.
Profesorka Dubravka Valić Nedeljković podseća da je bilo problema i u donošenju prethodne Medijske strategije.
„Nismo videli šta je urađeno s tom strategijom. Imamo poteskoća i sa donošenjem nove. Mi smo hvalili naše medijske zakone, ali se oni primenjuju vrlo selektivno, REM ne reaguje o kritikama javnosti, Savet za štampu je postao aktivan, na svu sreću, i počeo da uljuđuje medijsku scenu koliko je u mogućnosti, ali je to daleko od onoga što nama treba“, smatra Valić Nedeljković.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.