Podsetimo, Nagrade EU za istraživačko novinarstvo u Srbiji otišle u ruke novinarima CINS-a, BIRN-a i KRIK-a. Prva nagrada pripala je novinarki CINS-a Dini Đorđević za serijal tekstova o zagađenju u Boru, koji otkriva da je kompanija „Ziđin“ činila brojne propuste u radu. Druga nagrada pripala je novinarima KRIK-a Dragani Pećo i Saši Dragojlu za priču o poslovanju Milutina Folića, bivšeg prvog urbaniste Beograda, a sada biznismena, koji posredstvom svoje agencije prodaje stanove luksuznih naselja. Priča koja je imala velikog odjeka u javnosti, a koja otkriva manipulaciju vlasti oko broja zaraženih i umrlih od koronavirusa u Srbiji dobila je novinarka BIRN-a Natalija Jovanović.
„Ja na posao i na priče koje radim gledam kao na izazov. Na taj način tome treba da se pristupi. Jeste teško, institucije su zatvorene i često na regularan način ne možemo da dođemo do informacija, podataka ili sagovornika. Treba mnogo vremena dok se do nečega stigne, ali to treba da bude izazov, da tražimo što više načina da dođemo do neke informacije ili potvrde“, kazala je Natalija Jovanović.
Dragojlo kaže da ljudi u Srbiji ne razumeju šta istraživački novinari predstavljaju, odnosno da je to posao koji je u javnom interesu.
„Često smo etiketirani kao strani plaćenici, a sa druge strane vidimo da upravo ti koji šire takvu propagandu su u suštini najveći strani plaćenici. Mi u stvari želimo da otkrijemo te stvari, da damo građanima informacije na uvid, da mogu da donesu odluke koje su u njihovom interesu. Zbog toga je važno ono što radimo. Informacije ne mogu da dođu lako, pre svega od predstavnika vlasti, zato što to njima nije u interesu. Zbog toga je naš posao teži i izazovniji“, kazao je Dragojlo.
Na pitanje kako bi se odvijale stvari u vezi afere netačnih brojki preminulih i novozaraženih osoba u nekoj normalnoj zemlji, Natalija Jovanović ocenjuje da bi verovatno funkcioneri dali ostavke.
Najveća nagrada – povratna reakcija prema novinarima
„To je neverovatan slučaj da su institucije uhvaćene u laži tokom pandemije. Ali, ono što smo mi imali je potpuno druga stvar. Čak i pre objavljivanja te priče, sve institucije su nas ignorisale, a nakon toga su čekale da sve to nekako prođe. I revizija tih podataka letos je bio pokušaj kriznog pi ara, da se podaci Republičkog zavoda za statistiku prikažu kao neki revidirani podaci, a oni su sve vreme postojali, i zasnivaju se na potvrdama o smrti i dijagnozama koje su lekari u njih upisivali“, rekla je Jovanović.
Dina Đorđević komentarišući zagađenju u Boru navodi da u trenutku kada je nastala ta priča, ljudi nisu bili spremni da pričaju o tome.
„Ona je objavljena početkom 2020. i Ziđin je imao godinu dana da se prilagodi poslovanju ovde. A najveći problem je bila komunikacija sa javnošću. Ljudi u Boru su mislili da to niko ne kontroliše. Ja sam krenula u priču da proverim da li to neko kontroliše, i ispostavili su se brojni propusti nakon toga. Najviše oko zagađenja vazduha. Posle više od godinu dana imamo epilog da je kompanija kažnjena sa milion dinara“, kaže Đorđević.
Naglašava da je tužno kod njenih priča zbog kojih je nagrađena, da mogu i dalje da se čitaju, jer su veoma aktuelne.
„Najveći broj problema uopšte nije rešen, i dalje postoje, ne samo u Boru, već i u Smederevu i generalno problem merenja zagađenja vazduha u brojnim gradovima u Srbiji. Tako da je to glavni utisak kada sam primala nagradu – te priče su i dalje aktuelne“, napominje Đorđević.
Dragojlo je naglasio da je bitno što su sve priče koju su nagrađene – dokumentovane, „da je to u javnosti i da postoje činjenice koje su tu“.
„Moramo sačekati momenat kada će to moći da se procesuira, s obzirom da često vidimo spregu između javnih funkcionera i privatnog biznisa. Veoma je jasno šta se tu dešava, ali niko iz bilo koje institucije ne želi da reaguje. Prosto, prave se mrtvi i čekaju da prođe medijska priča koja traje nekoliko dana“, naveo je Dragojlo.
Natalija Jovanović ocenjuje da je u institucijama imamo komunikacionu strategiju koja ignoriše sve ono što istraživački novinari rade.
„Mi samo možemo da se borimo tako što možemo da nastavimo da pratimo te priče i da otkrivamo nove. Komunikacije nema, jer je u pitanju sa jedne strane strateški pristup vlasti da nemo posmatra sve što radimo, da ne učestvuje u rasravama, već da sve što objave istraživački novinari etiketira kao nekakvu laž. I to je strateški pristup. A ono što mi radimo su teme za javnost i problemi građana“, precizira Jovanović.
Dragojlo podseća i da su u našem društvu često mešaju funkcije, pa se zaboravlja da novinari nisu ni tužitelji, ni sudije, već samo – novinari.
„Opozicioni političari glume novinare, a onda se od novinara očekuje da budu opozicija, da staju na njihovu strani i da ne pišu o opoziciji, kaže on.
Gosti N1 su se složili da je njihova najveća nagrada komunikacija sa građanima, i njihova povratna reakcija prema novinarima kada neka od priča dobije pozitivni epilog.
„Građani su nama najveći saveznici kada radimo na takvim pričama i za mene je najbolji osećaj kada se ljudi jave sa novom temom i sa nekom novom pričom“, zaključuje Jovanović.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Filmovi o novinarima i za novinare
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.