Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo

Kampanja koja protiv novinara i profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinka Gruhonjića traje godinama, intenzivirala se i pretvorila u pravi progon od početka marta. Ne da ne prestaje, nego dobija sve jezivije forme.

Njega je na novosadskom naselju Liman, dok je šetao, verbalno napao nepoznati muškarac. Prema Gruhonjićevim rečima, pretio mu je fizičkim nasiljem i uputio niz šovinističkih uvreda. Kada se Gruhonjić okrenuo i krenuo prema njemu, on je pobegao. Gruhonjić je i ovu pretnju prijavio policiji.

I pored toga što su dve osobe uhapšene zbog pretnji Gruhonjiću i izvršnoj direktorki NDNV-a Ani Lalić Hegediš, intenzitet napada na njih se ne smanjuje i postavlja se pitanje šta će država uraditi za njihovu bezbednost. Jedina informacija koju ima je da policija procenjuje njegovu bezbednost. Međutim, rok za tu procenu je istekao, a o njenim rezultatima nema nikakve informacije.

I Cenzolovka je pitala MUP da li planira i na koji način da zaštiti Dinka, ali odgovor nismo dobili.

Za to vreme, on i njegova porodica i dalje trpe posledice ove hajke. Gruhonjić kaže da svi zajedno preživljavaju veliku traumu, od koje će se dugo oporavljati.

„Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali u mojoj karijeri, koja traje skoro 30 godina. Verovatno ćemo postati svesni razmere traume i toga šta smo preživeli kada uspemo da se odbranimo od ovoga. I siguran sam da će nam biti potrebna stručna pomoć da to prevaziđemo. Mi od toga ne bežimo i to je stvar koju ne treba tabuizirati. Ovo je ujedno i moja poruka za sve mlađe kolege koje se bave profesionalnim novinarstvom, da ne beže od psihološke podrške koja je novinarima u zemljama poput Srbije više nego potrebna“, zaključuje Gruhonjić.

Režim je raspisao poternicu za mnom

Dinko Gruhonjić za Cenzolovku kaže da mu ranije na ulici na ovakav način nisu pretili.

Ana Lalić i ja smo dobili zaštitu, ali ne od MUP-a, već od Evropske federacije novinara, koja nam je obezbedila neku vrstu privatnog obezbeđenja. Od države nismo dobili nikakvu zaštitu (Dinko Gruhonjić)

„Ja sam imao samo pozitivna iskustva sa ljudima koji su mi se obraćali na ulici, a koji su me prepoznali iz nekih mojih javnih nastupa. Ljudi su uglavnom prilazili da se rukuju sa mnom i da mi čestitaju na novinarskoj hrabrosti. Ovo danas nije jedini primer, ali jeste najeklatantniji. Meni i mojoj porodici se dešava da kada šetamo kejom, neki zli ljudi dobace ‘Gde si, Šakiću’ i tako dalje. Što znači da se radi o ljudima koji su videli ‘poternicu’ koju je režim raspisao za mnom preko svojih takozvanih medija. Sada ti ljudi smatraju, s obzirom da sam proglašen ustašom, da imaju pravo i da mi fizički naude“, kaže Dinko Gruhonjić

Gruhonjić je od kolega i sugrađana dobio podršku kada su organizovali skup ispred Dinkove zgrade i prekrečili grafit i skup podrške ispred blokiranog Filozofskog fakulteta. Izostala je, međutim, najbitnija podrška – institucija i predstavnika vlasti. On državni vrh i vrh SNS-a i krivi da su inspiratori harange protiv njega.

„Ponavljam po ko zna koji put – ukoliko se meni ili mojoj porodici bilo šta desi ili mojim kolegama sa fakulteta i svima onima koji su me ovih dana javno podržali, a koji su imali velikih problema zbog toga, biće kriv predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njega prozivam“, kaže Gruhonjić.

Šta je sa obećanjem MUP-a?

Kada je u pitanju njegova bezbednost i ono što policija preduzima povodom toga, Gruhonjić kaže da za sada nema zaštitu države, iako su iz MUP-a obećali da će nešto uraditi po tom pitanju.

„Ja sam 25. marta bio prisutan na sednici Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Tamo sam bio pozvan iz ovih bezbednosnih razloga. Toj sednici je prisustvovao i šef misije OEBS-a Jan Bratu, koji je pitao predstavnika MUP-a šta policija preduzima u vezi s mojom zaštitom i zaštitom Ane Lalić. Odgovor predstavnika MUP-a je bio da se za Anu Lalić i mene vrše bezbednosne provere, da im treba 10 do 15 dana da ih izvrše. Oni su provere preduzeli sami, mi to nismo zahtevali. Davno je prošlo tih 15 dana i mi do danas nismo dobili nikakav odgovor o rezultatu tih provera. Mi smo dobili zaštitu, ali ne od MUP-a, već od Evropske federacije novinara, koja nam je obezbedila neku vrstu privatnog obezbeđenja. Od države nismo dobili nikakvu zaštitu“, objašnjava novinar i profesor.

Matić: Od 2016. do danas svake godine prijavljivani napadi na Gruhonjića, osim 2023.

Član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić kaže za Cenzolovku da u slučaju Dinka Gruhonjića postoji kontinuitet kada su u pitanju pretnje i napadi na njega.

U evidenciji od 2016. godine, koju vodi Republičko javno tužilaštvo, samo 2023. nije zabeležena nijedna prijava napada na Gruhonjića.

Meni i mojoj porodici se dešava da kada šetamo kejom, neki zli ljudi dobace „Gde si, Šakiću“, i to ne jedanput. Što znači da se radi o ljudima koji su videli „poternicu“ koju je režim raspisao za mnom preko svojih takozvanih medija

Nijedna prijava nije završila osuđujućom presudom. Ili su odbačene, ili su osumnjičeni oslobođeni optužnica, ili su neki slučajevi do dan danas ostali nerasvetljeni. Jedino je ove godine, tokom talasa najnovijih napada, podignut optužni predlog protiv jednog lica koje je pretilo Dinku i Ani Lalić. Njemu je određen kućni pritvor, ali taj postupak tek treba da počne.

„Iz ove kratke evidencije vidi se duga istorija nekažnjivosti u slučaju ugrožavanja bezbednosti Dinka Gruhonjića. Nekažnjivost je najsnažnija poruka nasilnicima da slobodno mogu da prete, napadaju, vređaju, diskriminišu. Pored nekažnjivosti, Dinko ima široku lepezu aktivnosti koje ga izlažu kao moguću metu: novinarstvo je svakako glavna motivacija, antifašizam je u doba opšteg revizionizma crvena marama za nacionalniste, šoviniste, fašiste; snažna kritika dominacije crkve u društvu itd. Zastupanje novinarskih sloboda, zaštita koleginica i kolega kroz NDNV, često zaštitnika čine metom napada“, kaže Veran Matić.

On objašnjava i da je uočljiva matrica na osnovu koje se stvorila hajka i atmosfera linča na Gruhonjića, ali i drugih novinara.

„Prvo se napravi falsifikat, montaža, istrgnuti citati koji se tendenciozno potpuno pogrešno tumače tako da se sprema i slika ‘neprijatelja’, ‘monstruma’, ‘izdajnika’. Potom se taj falsifikat provlači kroz hajku sa dodatnim negativnim epitetima, sa fotografijama provučenim kroz „filtere zla” da se pojača efekat, a potom sve stigne i do političara koji osuđuju navodne tvrdnje, odnosno falsifikate. U isto vreme na društvenim mrežama, razgoropađeni botovi, ili poremećeni umovi ili šovinisti i fašisti, često sakriveni iza pseudonima, kreću u širenje optužbi i pretnji, koje su često jezive, čak i onda kada nisu po svom sadržaju krivična dela“, objašnjava Matić.

Neophodno stalno prisustvo policijskih patrola

Predlog Stalne radne grupe za bezbednost novinara bio je da se pojačaju policijske patrole.

„Traženo je da policija dežura ispred i u okolini ulaza u zgradu u kojoj stanuje Gruhonjić i dobijena su uverenja o stalnim patrolama. Novinarski deo SRG bio je mišljenja da je neophodno stalno prisustvo, bar dok se utvrdi dimenzija pretnji i vidi do kada će trajati eskalacija“, navodi Matić.

U evidenciji koja od 2016. godine, koju vodi Republičko javno tužilaštvo, samo 2023. nije zabeležena nijedna prijava napada na Dinka Gruhonjića. Nijedna prijava nije završila osuđujućom presudom

Na pitanje da li Gruhonjić treba da dobije stalnu policijsku pratnju, Veran Matić kaže da je to pre svega odluka onoga ko je ugrožen, ali prenosi i svoja iskustva.

„Bio sam šest godina pod policijskom zaštitom 24/7 bilo gde da sam se nalazio i putovao. Ne bih to nikome poželeo. U nekim situacijama to je neophodna mera. Verujem da od direktnih flastera iz policije, efikasniji može da bude dobar plan korišćenja različitih oblika obezbeđivanja prostora i ličnosti, na način da se ne ograničava bitno njegovo kretanje i da to obezbeđenje bude takvo da se prisustvom ne obeležava dodatno onaj ko se štiti“, kaže Veran Matić.

U nekim situacijama se prostor može obezbediti nadzornim kamerama i alarmima, u stanu, isped stana, ispred ulaza, ispred parkinga, u kolima, napominje Matić. Nekada je važno da se koleginica i kolega sklone na drugo mesto na neko vreme, nekoliko dana, kako bi se otklonila moguća pretnja, ali i kako bi se bar malo stekao duševni mir. U najdrastičnijim situacijama je potrebno da se novinar privremeno iseli iz zemlje, kao u slučaju Marka Vidojkovića.

„Ipak, u slučaju Dinka mislim da je najvažnija preventivna politika, efikasno, brzo razotkrivanje počinilaca, brzo podnošenje optužnica i presude koje će svojom strogošću uticati vaspitno i odbijajuće“, zaključuje Matić.