Gunjić: Sud pokazuje dvostruke aršine

Odsustvo reakcije Višeg suda u Beogradu na kampanju Ilustrovane Politike koja je podudarna sa završetkom suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije je tipičan primer dvostrukih aršina koji govori mnogo o nezavisnosti sudstva, kaže za Danas Perica Gunjić, urednik portala Cenzolovka, koji za Fondaciju Slavko Ćuruvija prati sudski proces koji se vodi zbog ubistva nekadašnjeg vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina.

Gunjić ističe da bi niz tekstova Ilustrovane Politike u kojima se napadaju predstavnici Komisije za istraživanje ubistva novinara i implicitno tvrdi da nema dokaza koji bi pokazali krivicu optuženih morao da predstavlja, po merilima istog tog suda, nedozvoljen pritisak na sudsko veće i da zato dodatno iznenađuje njihovo ćutanje.

– Gotovo svaka izjava Verana Matića biva propraćena saopštenjem, dok ovakvi tekstovi prolaze bez reakcije. Pritom, Matić je govorio o dokazima koje je naknadno i sud uvažio – naglašava Gunjić.

Dokazi o kojima je govorio Matić, podsetimo, odnose se na podatke sa baznih stanica, koji su pokazali ko je sa kim komunicirao u danu ubistva Ćuruvije. Viši sud u Beogradu je dva puta ovaj dokaz odbacivao zbog sporne zakonitosti na osnovu kog je pribavljen, dok je Apelacioni sud dva puta ovaj dokaz vraćao na ponovno odlučivanje. Dok je ovo trajalo, Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara je izašao u javnost, dovodeći u pitanje postupke suda, navodeći da mu deluje da ti postupci mogu predstavljati uvod u oslobađajuću presudu.

Između ostalog, ovaj dokaz pokazuje da je Miroslav Kurak, rezervista RDB-a koji je optužen kao neposredni izvršilac ubistva, na dan ubistva obavio telefonski razgovor sa Milanom Radonjićem, nekadašnjim načelnikom beogradskog centra RDB-a, koji je optužen za organizaciju ubistva. On je takođe u šest uveče zvao Franka Simatovića, bivšeg zamenika načelnik RDB-a koji nije optužen za Ćuruvijino ubistvo.

Bazne stanice takođe pokazuju da je Ratko Romić, nekadašnji glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi RDB, kojeg optužnica tereti da je Kuraku pomagao tokom izvršenja ubistva, nedaleko od mesta zločina, njega zvao svega nekoliko minuta pre nego što će Ćuruvije biti ubijen.

Dokazi koje je sudsko veće dva puta izbacivalo iz spisa, pokazuju da je optuženi Milan Radonjić, na dan ubistva šest puta zvao Miroslava Kuraka, navodnog ubicu.

Nakon svega, sud je prihvatio dokaze i oni će biti uzeti u obzir tokom donošenja odluke. Uzgred, u najskorijem periodu očekuje se da učesnici u postupku, nakon tri i po godine suđenja, počnu sa iznošenjem završnih reči. Pored navedene trojice, za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije optužen je i Radomir Marković, koji je u vreme ubistva bio načelnik RDB-a.

Slavko Ćuruvija, ubijen je 11. aprila 1999. godina na Uskrs, ispred ulaza u zgradu u kojoj je živeo u Svetogorskog ulici. U vreme ubistva sa njim je bila istoričarka Branka Prpa, koju je, tvrdi se u optužnici, Romić udario u glavu.

V. J.