Hil u vinogradu sa suvlasnikom Milenijum tima: Novinari pitaju

Za Ameriku se ne pominje da je umešala prste u izborni proces, ali je fotografija američkog ambasadora Kristofera Hila sa društvenih mreža prst u oko istraživačkim medijima. Slika sa suvlasnikom Milenijum tima izazvala je brojne reakcije, jer je reč o kompaniji poznatoj po brojnim tužbama protiv medija i astronomskim odštetnim zahtevima.

Snimak ekrana, N1

Milenijum tim prva je kompanija u Srbiji poznata po tome što se od novinara koji su pokušali da ukažu na zloupotrebe štitila takozvanim SLAPP tužbama. Od Jug medije do Nove, svako ko se usudio da objavi navode o spornim poslovima Milenijum tima, dobio je tužbu i odštetni zahtev.

„Cilj SLAPP tužbe nije kao kod legitimne tužbe da se zaštiti neko pravo da se ostvari neki interes, već je cilj zastrašivanje, da se neko ućutka, da se prestane sa izveštavanjem“, kaže Ana Zdravković iz Fondacije „Slavko Ćuruvija“.

Prosečna presuđena vrednost naknade štete u Srbiji iznosi 100.000 dinara, dok je Milenijum tim u svojih 27 odštetniih zahteva prema medijima tražio prosečno 100.000 evra. To podrazumeva astronomsku sudsku taksu, ukoliko odgovorite preko advokata na tužbu.

„Nemojte da budete omađijani činjenicom da će ti troškovi na kraju postupka biti dosuđeni tužiocu da plati, zato što tuženi u mnogo primera u praksi prestane ga postoji, ugasi se, mnogo pre nego što se taj postupak okonča“, kaže Zdravković.

Ipak, kompanija koja veliki deo svog poslovanja ostvaruje kroz ugovore koje dobija od države, često bez tendera ili kao jedini ponuđač u milionskim državnim projektima, zavredela je pažnju američkog ambasadora Kristofera Hila koji se u vinogradu, uz čašu, prijateljski fotografisao sa suvlasnikom Milenijum tima Ivanom Bošnjakom.

„Znam da je ambasador Kristofer Hil imao poslednjih meseci kontakte koji nerviraju, najblaže rečeno, ljude koji su kritičari Vučićevog režima, koji smatraju da SAD kao simbol demokratije ne bi trebalo da budu u tako prisnim odnosima sa takvim režimom. Ali, moramo da shvatimo konstalaciju snaga i šta znači diplomatska služba u nekoj zemlji. A samim tim što je Amerika ovde dugi niz godina ocrnjena, ja to vidim kao neku taktiku da se stvari vrate u normalu“, smatra Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a.

Nekoliko meseci ranije Hil je čak citirao i Željka Mitrovića u svom tvitu o Srbiji na Zapadu. Metode koje ambasador koristi kako bi približio Ameriku Srbiji posebno su pod lupom posle izbora 17. decembra, pošto je rekao da se raduje saradnji sa novom Vladom Srbije, dok je u isto vreme dvoje senatora SAD tražilo istragu o izbornoj krađi. To je primećeno u Vašingtonu.

„U komunikaciji, Sjedinjene Države, posebno ambasada SAD u Beogradu, zaobilaze principe koje je postavio predsednik Bajden. Umesto da se držimo principa, mi pokazujemo strah koji predsednik Vučić prepoznaje kao slabost. A na administraciju koja ima svoje sopstvene izbore ove godine, to će se odraziti veoma loše“, kaže Edvard Džozef sa Univerziteta „Džons Hopkins“.

Američki PBS objavio je reportažu o događajima u Srbiji posle izbora u kojoj konstatuje da SAD godinama gleda kroz prste autoritarnoj vlasti predsednika Vučića.

Video prilog N1