Hod po ivici

Tužbeni zahtev bračnog para Jovanović-Deljanin iznosio je 4,4 miliona dinara. Tokom suđenja veštaci su utvrdili da je šteta na građevinskom objektu i elektro instalacijama 5,4 miliona dinara. Na taj način je pređen limit od 40 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti do kojeg sudi Osnovni sud zbog čega će predmet biti prosleđen Višem sudu u Beogradu kao prvostepenom.

Ova odluka je doneta nakon trogodišnjeg postupanja zbog čega ne smem da se usudim ni da spekulišem koliko će trajati suđenje na višoj instanci. Podsećam da je ovaj postupak za naknadu štete na građevinskom objektu i elektro instalacijama pokrenut nakon sporazuma o priznanju krivice Bojane Šijački (osuđena na šestomesečni kućni zatvor i novčanu kaznu) zbog pomaganja Aleksandru Marinkoviću da zapali garažu i kuću novinara portala „Žig info“.

U slučaju novog suđenja optuženima za paljenje kuće koje je zakazano za 24. februar, preduslov za finansijsku kompenzaciju štete Milanu Jovanoviću je pravosnažna presuda nakon koje je moguće tužiti u drugom sporu. Iz dosadašnjeg iskustva, već sada možemo govoriti o procesu koji će trajati godinama. A Milan Jovanović je u godinama kada cilj izgleda daleko. Predaleko.

Ovo što se dogodilo ponovo aktuelizuje moj predlog da se pri Radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara oformi fond kojim bi se finansijski pomogli koleginice i kolege u period do okončanja pravosnažne presude koja je preduslov za novčanu nadoknadu učinjene štete. Za sada nije bilo preteranog entuzijazma za ovu inicijativu, što me neće obeshrabriti da je ponovo aktuelizujem na sednicama ovog tela. Poslednji put smo zasedali prošle nedelje nakon čega je objavljeno zajedničko saopštenje u vezi sa zapaljivom retorikom i nedopustivim sadržajima na medijima koji ni danas ne prestaju. A zvanična predizborna kampanja još uvek nije počela…

Nedavno sam predstavnicima RJT i MUPa u RG predložio da se uradi revizija nekoliko ključnih nerešenih slučajeva napada na novinare i drugih događaja koji su tretirani kao drastično ugrožavanje bezbednosti novinara (od prebijanja Željka Matorčevića pa do provale u stanove tri saradnice redakcije KRIK i nekoliko drugih). A da bi se efikasnije rešavali slučajevi napada i pretnji prema novinarima i do sada nerešeni slučajevi, mislim da je neophodno formiranje tima specijalizovanog upravo za ugrožavanje bezbednosti novinara. Motivisan i fokusiran specijalizovan tim sigurno bi garantovao maksimalnu efikasnost i trajnu posvećenost rešavanju slučajeva, koji inače, protokom vremena padaju u zaborav i svakim proteklim danom sve ih je teže rešiti.

Zbog toga pozdravljam inicijativu UNS-a koji će tražiti obnavljanje istrage za svojevremeno prebijanje urednika portala „Žig info“. Željko Matorčević je napadnut 9. oktobra 2018. kada mu je slomljena jagodična kost, zbog čega je proveo nedelju dana u bolnici. Prema njegovim rečima, policija još uvek nije pronašla osobu koja ga je prebila, dok su krivične prijave koje je podnosio odbačene tako da još uvek niko nije odgovarao za njegovo brutalno prebijanje. Stalno podcrtavam značaj ovog primera koji je trebao da bude alarm policiji i tužilaštvu da će se nešto još strašnije dogoditi – što se nažalost uskoro i desilo kada je zapaljena kuća Milana Jovanovića.

Nagrađivana novinarka televizije „Insajder“ Jelena Zorić ispravno zaključuje da će radno okruženje za novinare „biti bezbednije kada to ne bude zavisilo od političke volje.” Slažem se sa njenom konstatacijom. Do tada moramo da se štitimo kako znamo i umemo, svesni da bez saradnje sa državnim, tužilačkim i pravosudnim organima nije moguće načiniti pomak nabolje u ovoj oblasti. Sve vreme nas nekolicina hodamo po ivici ne želeći da uzmaknemo, iako nam mnogo toga ne ide na ruku. Predaja nije opcija koju razmatram i zato još uvek ne odustajem.