„Hodajući Informer“: Ko je Simo Spasić, aktivista koji novinarima šalje preteće poruke?

Imajući u vidu da je vlasnik Informera brže izašao nego što je ušao, sva je prilika da će imati priliku da se revanšira Spasiću kome je odlazak na izdržavanje zatvorske kazne veoma izgledan.

Spasić je u februaru ove godine prvostepeno osuđen na šest meseci zatvora zbog proganjanja novinara Južnih vesti, kome je godinu i po dana slao uvredljive i preteće poruke.

Presuda očigledno nije postigla preventivno dejstvo, pošto je Spasić nastavio sa praksom slanja sličnih poruka. Poslednji koga su na telefonu sačekale pretnje celoj porodici, kao i želje da “kupuje sanduke” je komičar Ivan Ivanović, koji je najavio da će o ovoj korespodenciji obavestiti nadležne.

Spasiću, uzgred, unutrašnjost KPZ-a nipošto nije strana. On je zbog silovanja bivše supruge bio osuđen na četiri i po godine zatvora.

Predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih postepeno je, u prethodnih desetak godina, gradio svoje mesto pod Vučićevim suncem. Najpre je postao redovan na svim događajima koji su se ticali žrtava sa Kosova, konferencije Fonda za humanitarno pravo nije propuštao.

Tada se, ruku na srce, njegov neobuzdani karakter ipak dao ukrotiti. Jedno “ćuti bre Simo!” bilo je dovoljno da Spasić sedne na mesto i dozvoli da se konferencija bez opstrukcija održi do kraja.

Dve stvari su mu išle na ruku. Prva je svesna odluka vlasti da restaurira Miloševićev narativ o Kosovu gde se cela stvar gleda isključivo kroz vizuru žrtve. Spasiću je dozvoljeno da kod Narodne skupštine, Vlade Srbije i Specijalnog suda postavi svoje “zidove plača”, platnene banere sa fotografijama srpskih žrtava na Kosovu. Istovremeno, otvorio je dva memorijalna centra sa istom tematikom.

Druga okolnost koja je Spasića proslavila je odluka vlasti da temeljno zagadi javni prostor, da sistemski uguši bilo kakav pokušaj smislene, argumentovane diskusije o bilo čemu.

Simo Spasić se dere, vređa, preti i proklinje gde god da se pojavi, a pojavljuje se svuda. On je buka i bes, hodajući Informer. Imun na urazumljivanje, sa njim je razgovor nemoguć. Njega možete jedino ignorisati. Zato je nabavio megafon.

Kao i sve tragične priče i ova u svom korenu ima ličnu tragediju. U maju 1998. godine borci OVK su mu oteli brata iz rudnika Belaćevac. Naredne godine, nestao mu je i brat od strica. O njihovoj sudbini se i dalje ništa ne zna.