Hrvatski novinari bojkotuju zbog uvreda, a kako je u Srbiji

Novinari koji izveštavaju iz hrvatskog Sabora bojkotovali su konferenciju za medije poslanika Željka Glasnovića zbog uvreda koje im je uputio u ponedeljak. Ima li razloga da i srpski mediji na sličan način pošalju poruku političarima koji ih ponižavaju?

Neprijatelji demokratije, streljački vod, titojugendi i ljudi kojima je potrebno gurnuti mikrofon u zadnjicu – samo su delić lepeze epiteta kojima je hrvatski poslanik Željko Glasnović častio novinare na pres konferencijama. Vređanje je ovih dana podigao na viši nivo.

„Dobili ste medije koji su u stvari moralni tifusari, imaju moralnu sidu“, rekao je Glasnović.

Ovo je odgovor „moralnih tifusara“ – na zakazanoj konferenciji za medije nije mu se pojavio nijedan novinar. Bez pompe i uputstva novinarskih udruženja, skupštinski izveštači iz različitih medija spontano su se dogovorili da tišina prazne sale glasno poručuje – no pasaran.

„Takve fraze, takav način komunikacije naprosto ne može ući u javni prostor. Mislim da su to bili neki konačni momenti u kojima se morala podvući crta i reći – OK, radi civilizacije i radi društva u kojem živimo i koje branimo, da se na neke stvari naprosto ne može pristati“, rekao je reporter N1 Hrvatska Hrvoje Krešić.

Strani plaćenici, izdajnici, lažovi i državni neprijatelji. Ovo nisu više Glasnovićeve, već samo neke od čak 74 izjave kojima su u poslednje dve godine srpski politilčari ponižavali novinare. To su podaci NUNS-a, koji je poslednji put na bojkot jednog javnog funkcionera pozvao pre tri godine, zbog degradirajuće izjave tadašnjeg ministra Bratislava Gašića, da „voli novinarke koje lako kleknu“.

Gašić je smenjen, pa završio u fotelji direktora BIA, a pozivu na bojkot njegovih konferencija za štampu pridružio se samo N1. Bilo je poziva na ignorisanje medijskih aktivnosti Aleksandra Vulina, takođe – bez rezultata.

„Ja ne znam šta se desi u redakciji, zašto novinari nemaju tu potrebu da se bore za svoje dostojanstvo. To je malo čudno, jer znamo da se novinarskom profesijom uglavnom bave ljudi koji žele da doprinesu društvu, javnom interesu i uglavnom su to neki hrabri ljudi, ali ne uspevamo da mobilišemo novinare da se bore za svoja prava i dostojanstven rad, na kraju krajeva“, kaže Tamara Filipović iz NUNS.

U Udruženju novinara Srbije kažu da bi bojkot podržali jedino kad bi na taj potez pristali svi, u suprotnom bi akcija, kažu, bila besmislena. Pritom, stava su da ponašanje javnih funkcionera prema novinarima još uvek nije prešlo crvenu liniju.

„Ima razloga, ali oni nisu tako ekstremni da bi došlo do krajnjeg bojkota političara. Političari su na neki način svesni, makar i ne mislili tako, da su mediji od velikog značaja i da napad na medije na jedan neprimeren način može da izazove određene posledice“, kaže Slobodan Radičević iz UNS.

Poslednji put srpski mediji dogovorili su se u vezi sa bojkotom još pre dvadeset godina. Trinaest medija odbilo je da izveštava sa konferencija Srpske radikalne stranke, jer je njihov lider Vojislav Šešelj pretio novinarima hapšenjem i likvidacijom. Odluka da se radikali bojkotuju zvanično nikad nije povučena.