Igra brojkama (1): Drastično više prijava napada na novinare tužilaštvo ne vidi kao pogoršanje njihove bezbednosti nego kao veće poverenje u državu

Bokserom u glavu. Udarac je mogao biti smrtonosan. Fotografije krvave glave Vojislava Milovančevića, novinara portala Nova.rs, obišle su Srbiju i svet tokom prošlogodišnjih julskih protesta, kao primer brutalnosti napada na novinare. Još jedan dokaz ugroženih novinara u zemlji koja godinama pada na međunarodnim rang-listama slobode medija i bezbednosti novinara.

Napadač rekordno brzo pronađen, priznao krivicu i osuđen.

Za tužilaštvo i državu ovo je rešen slučaj koji popravlja statistiku i jedini rešen od brojnih brutalnih napada na novinare tokom protesta ispred Skupštine Srbije 2020. godine. Izrečena je do sada najstroža pravosnažna kazna za ugrožavanje bezbednosti novinara – godinu dana kućnog zatvora bez „nanogice“.

Za novinara Milovančevića i njegovu glavu to je razlog da za Cenzolovku kaže:

Ove godine je tužilaštvo prijavilo tek nešto malo više od trećine rešenih slučajeva, a i ta trećina je „rešena“ tako što je od 15 slučajeva čak 14 odbačeno

„Kažnjen je čovek koji je više vremena proveo u zatvoru nego na slobodi i ko zna zašto je prihvatio krivicu. Nisu kažnjeni napadači na mene, sa kapuljačama, koje sam video i snimio. Ta ekipa je poslata da pravi nerede. Sve je zbrzano, urađeno traljavo, samo da bi imali završen slučaj. Ne očekujem od policije i tužilaštva da me zaštite. Oni rešavaju neke slučajeve gde imaju interes da ih rešavaju ili ovako kao kod mene, samo da stvore utisak da su nešto uradili. A da li si ti zaista dobio pravdu i da li je ona zadovoljena, to je sasvim druga priča.“

Navedeni slučaj je apsolutno simboličan primer dve strane medalje, koja bi, kad bi se medalja dodeljivala za bezbednost novinara, s jedne strane bila malo okrvavljena i ispunjena simbolima straha i nepoverenja, dok bi sa druge sijala probranim statističkim podacima tužilaštva.

Probrani podaci, kad ih tumači tužilac, pokazuju da trend napada na novinare opada, a raste poverenje novinara u institucionalnu zaštitu, kako za Cenzolovku zaključuje zamenik republičkog javnog tužioca (RJT) Branko Stamenković.

Predstavljanje najnovijeg izveštaja RJT o postupanju u slučajevima prijavljenih napada na novinare je, poput te imaginarne medalje, sijalo za premijerku Srbije.

Poslužilo je da javno, na osnovu tužilačke statistike, zaključi da su „novinari u Srbiji bezbedniji nego u nekim zemljama EU“, pa i onim „koje nama stalno spočitavaju slobodu medija“, da „imamo medijski ambijent u kome je zagarantovana sloboda medija“ i da se „napadi na novinare u Srbiji rešavaju brže nego u zemljama Zapada“.

Drastičan skok prijavljenih napada u odnosu na prošlu godinu

Manje probrani podaci iz najnovije tužilačke statistike, koja je izneta na sastanku Stalne radne grupe za bezbednost novinara i objavljena na sajtu bezbedninovinari.rs, kažu da je za prvih šest meseci ove godine rešeno 15 napada na novinare od ukupno 46 predmeta koliko su tužilaštva u Srbiji 2021. godine formirala na osnovu podnetih krivičnih prijava.

U odnosu na prošlu godinu, kada je tužilaštvo ukupno formiralo 56 slučajeva za 12 meseci, ovo je veliki negativan skok.

Ove godine je tužilaštvo prijavilo tek nešto malo više od trećine rešenih slučajeva, a i ta trećina je „rešena“ tako što je od 15 slučajeva čak 14 odbačeno, jer je tužilaštvo donelo rešenje o odbačaju krivične prijave ili sastavilo službenu belešku da „nema mesta pokretanju krivičnog postupka“.

Sve je zbrzano, urađeno traljavo, samo da bi imali završen slučaj. Ne očekujem od policije i tužilaštva da me zaštite (Vojislav Milovančević o „brzom rešavanju“ napada na njega)

Tužilaštvo je najefikasnije u „rešavanju“ slučajeva odbačajem ako je suditi po statistici, ali i istraživanju koje su uradili Slavko Ćuruvija fondacija i CEPRIS, gde je analizirana efikasnost tužilaštva na osnovu podataka dobijenih iz ove institucije.

„Za prethodne četiri godine sva javna tužilaštva u Srbiji beleže 204 prijavljena slučaja krivičnih dela protiv novinara i medijskih radnika. Od tog broja, 99 slučajeva nije konačno rešeno. U skoro polovini aktivnih slučajeva – ukupno 49  – učinioci su N. N. lica. Najveći broj prijavljenih napada na novinare i medijske radnike okončava se pred tužilaštvom, odbačajem krivične prijave – 69 odsto konačno rešenih slučajeva. Pored toga, primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja, takođe pred tužilaštvom, rešeno je šest odsto predmeta“, stoji u zaključku dokumenta „Zaštita slobode govora u pravosudnom sistemu Srbije“.

S druge strane, zamenik republičkog javnog tužioca i šef Odeljenja za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković, koji već skoro pet godina sa novinarima učestvuje u radu Stalne radne grupe za bezbednost novinara, ocenjuje da statistički podaci pokazuju da je „stanje bezbednosti novinara dobro“. On ističe trend smanjenja napada na novinare gledano po mesecima, od početka ove godine. U januaru je tužilaštvo zabeležilo 12 slučajeva, u februaru 11, u martu šest, u aprilu devet, a u maju i junu po četiri.

Trend sa brojem napada na novinare izgleda upravo suprotno ako se upoređuju podaci iz prošle i ove godine. Tokom prvih šest meseci prošle godine tužilaštvo je formiralo 19 slučajeva u odnosu na ovogodišnjih 46.

Stamenković: Napada je manje, novinari više veruju u mehanizme zaštite

Branko Stamenković za Cenzolovku objašnjava svoje zaključke i tvrdi da je ovogodišnji drastičan porast slučajeva izraz većeg poverenja u institucije, a ne veće opasnosti po bezbednost novinara.

„U šestomesečnom periodu je konstantno prisutan pad prijavljivanja ovih događaja, osim jednog manjeg skoka u aprilu. Taj trend opadanja sam predočio na relevantnim sastancima, ne pledirajući da on postoji na višegodišnjem nivou. Tačno je da je broj događaja u odnosu na kraj juna 2020. godine veći, no moje mišljenje, koje ne mora da bude tačno, jeste da je razlog tome podizanje svesti kod novinara da zaštitni mehanizmi postoje i funkcionišu, čime se navedeni događaji više prijavljuju, kao i povećanje broja samih mehanizama zaštite. Uz to, 2020. godina je i godina pandemije, koja je u svim javnim tužilaštvima u našoj zemlji dovela do pada prijavljivanja krivičnih dela u značajnom procentu“, objašnjava Stamenković za Cenzolovku.

Vidimo da je trend zapravo strahovit. To je posledica toga što se novinari redovno targetiraju, napadaju, kriminalizuju, i to stvara atmosferu u kojoj je u redu otvarati sezonu lova na novinare. To ove brojke pokazuju (Ivana Stevanović, SĆF)

Od većeg broja „mehanizama zaštite“, koji su po Stamenkoviću doveli do većeg prijavljivanja slučajeva, tužilac navodi Opšte obavezno uputstvo republičkog javnog tužioca za sva javna tužilaštva kojim je, kako kaže, „uvedeno više poboljšanja u rad ovih državnih organa kada je zaštita novinara u pitanju, uključujući i hitno postupanje u rokovima od 24 i 48 časova od događaja“, pokretanje sajta www.bezbedninovinari.rs koji se bavi bezbednošću novinara, uvođenje posebne hitne telefonske linije koja je na raspolaganju potencijalnim žrtvama – novinarima 24/7 (0800 100 115) i formiranje Radne grupe Vlade Republike Srbije radi poboljšanja bezbednosti novinara u Srbiji.

Da podsetimo, iz vladine Radne grupe je u martu ove godine, nedugo nakon što je formirana, a iz protesta zbog nereagovanja na kampanju protiv istraživačkog portala KRIK, istupila Slavko Ćuruvija fondacija, kao i još pet novinarskih udruženja – Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija i Poslovno udruženje Asocijacije nezavisnih lokalnih medija Lokal pres.

Kampanje protiv kritičkih novinara i medija otvaraju sezonu lova na novinare

Ivana Stevanović, izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije, kaže za Cenzolovku da svi podaci ukazuju na to da je zapravo u pitanju „strahovit skok“ u broju napada, kad se uporede ova i prošla godina.

„Vidimo da je trend zapravo strahovit. To je posledica toga što se novinari redovno targetiraju, napadaju, kriminalizuju, i to stvara atmosferu u kojoj je u redu otvarati sezonu lova na novinare. To ove brojke pokazuju. Uznemirava da mi imamo rešenih samo 32 odsto slučajeva, prema najnovijem biltenu tužilaštva. Kada to pogledamo u širem kontekstu analize koju smo uradili, gde je obuhvaćen period 2017–2020, vidimo da za četiri godine, otprilike polovina slučajeva uopšte nije rešena, a u polovini nerešenih je počinilac N. N. lice. Potrebno je da sagledamo period od nekoliko prethodnih godina i da vidimo kako stvari stoje, a naša je analiza pokazala da je u periodu od četiri godine svaki deseti slučaj završio pravosnažnom sudskom presudom, da je preko 70 odsto rešenih slučajeva – rešeno odbačajem. To su loše brojke“, kaže Ivana Stevanović.

Od 204 prijavljena slučaja krivičnih dela protiv novinara i medijskih radnika, 99 slučajeva nije konačno rešeno. U skoro polovini aktivnih slučajeva – ukupno 49, učinioci su N. N. lica. Gotovo 70 odsto slučajeva tužilaštvo „rešava“ odbačajem (Izvor: Slavko Ćuruvija fondacija)

Direktorka SĆF ističe da su kampanje, koje se protiv kritičkih medija i novinara pokreću sa najviših pozicija vlasti, iz skupštinskih klupa i prorežimskih medija, odgovorne za suštinsko pogoršanje stepena bezbednosti novinara. Ona citira podatke koje objavljuje portal Otvoreni parlament i koji pokazuju da su „tokom prva dva meseca ove godine nezavisni novinari i mediji za skupštinskom govornicom pomenuti u negativnom kontekstu 37 puta, a u periodu april, maj, jun čak 199 puta“.

„To je mašinerija puštena s lanca koja ide i melje svaki kritički glas, zastrašuje, diskredituje, a vidimo ovih dana ponovo šta se dešava sa KRIK-om i kako se kriminalizuje redakcija koja se trudi da nezavisno i profesionalno obavlja svoj posao“, kaže Ivana Stevanović.

„Imamo kontinuirano ’ispiranje mozga’, nema posledica za izrečeno, a tužilaštvo beleži polovinu nerešenih slučajeva od ukupnog broja koje su formirali, što šalje poruku nekažnjivosti onih koji napadaju novinare. To je zaokružen sistem i dovodi do toga da sad novinaru možete da radite šta hoćete. I te retke sudske presude koje su izrečene za napade na novinare su, zapravo, veoma blage. Najviša izrečena kazna je godinu dana kućnog zatvora, ali bez ’nanogice’. I izrečena je samo jedna zatvorska kazna od šest meseci za koju ne znamo da li je izvršena“, ističe Ivana Stevanović.

U prva dva meseca ove godine kritički novinari i mediji u Skupštini su pomenuti u negativnom kontekstu 37 puta, a od aprila do juna čak 199 puta

S druge strane, zamenik tužioca Stamenković u podkastu na sajtu bezbedninovinari.rs relativizuje opasnosti koje prouzrokuju kampanje mržnje protiv novinara.

„Nisam stekao utisak da kampanje zaista dovode do fizičkog napada na novinare“, rekao je Branko Stamenković.

„Može da pita Daška Milinovića koliko to nije opasno. To je izjava koja zbunjuje jer dolazi od osobe koja već pet godina radi sa novinarima u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara i očekivalo bi se da se do sada senzibilisao za te probleme. Sva međunarodna istraživanja su pokazala da kontinuirana izloženost pretnjama, negativnim kampanjama i targetiranju novinara u onlajn svetu, pa i van onlajn sveta, zapravo pravi odvraćajući efekat na novinare. Proizvodi strah, neprijatnost i uznemirenje, a to i jeste cilj – uznemiriti novinara da ne piše o onome što bi trebalo. Možemo da pogledamo i slučaj Marka Vidojkovića koji posle pretnji pravi svoje bezbednosne mehanizme unutar porodice. To je situacija koja je dugoročno neodrživa po svako ljudsko biće“, ističe Ivana Stevanović.

PROČITAJTE I: Igra brojkama (2): Novinari: Tužilaštvo ne razume novinarsku profesiju. Tužilaštvo: Novinari ne znaju šta je krivično delo