Informer o donacijama nevladinog sektora: Novac Zapada za izazivanje haosa u Srbiji

U emisiji na TV Informer emitovanoj 20. avgusta, urednik i vlasnik Dragan J. Vučićević izneo je teške optužbe na račun dela nevladinih organizacija, tvrdeći da su u poslednjih godinu i po dana primile oko 79 miliona evra sa zapada kako bi tim novcem finansirale proteste i srušile vlast u Srbiji.

Između ostalih, targetirao je Fondaciju Trag, Beogradsku otvorenu školu, Građanske inicijative, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Ne davimo Beograd, Kreni Promeni, ali i medijske organizacije KRIK i BIRN. Posebno se osvrnuo na donacije organizacija koje se bave ekologijom, poput Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Organizacije za političku ekologiju (POLEKOL).

„Zašto to rade? Da bi Srbiji bilo bolje? Zemlje u regionu, njihov nevladin sektor ima prilive od donacija tri, četiri, pet puta manje nego u Srbiji. Srbija smeta! Srbiji treba polomiti zube, predsednika Vučića treba smaknuti i zato se daju ovolike pare”, rekao je vlasnik Informera.

Osim neutemeljenih optužbi da izazivaju haos, Dragan J. Vučićević je pričao o iznosima donacija koje su ove organizacije primile, a govoreći o Građanskim inicijativama pokazao je i spisak zaposlenih sa njihovim mesečnim primanjima, kao i transakcije za ketering i taksi prevoz.

„Ovo su samo neki od računa koje smo mi uspeli da nađemo kao javno dostupne podatke”, tvrdio je Vučićević.

Direktorka Građanskih inicijativa, Maja Stojanović, kaže za Raskrikavanje da sumnja da su ovi podaci Informeru stigli iz Narodne banke Srbije.

„Za Građanske inicijative ima podataka o platama, o pojedinačnim transakcijama koje jedino mogu da se nađu na izvodima koji su kod banaka. Sumnjam da je ovo došlo iz Narodne banke Srbije jer je Jorgovanka Tabaković pre nekoliko dana rekla da se bavila civilnim sektorom, da ima uplata i pomenula je različite organizacije, pomenula je i nas.”

Guvernerka Narodne banke, Jorgovanka Tabaković je protekle nedelje, inače, izjavila da „ima saznanja da mnogi sputavaju Srbiju da raste”.

„Preko finansijskih tokova se sve vidi. Brine me što jedan broj ljudi vešto manipuliše strahom od litijuma umesto da se predstave pravi podaci, a pravi podaci su da blizu stotinu miliona evra ulazi u ovu državu za obuku onih koji treba da promene kritičku svest i nauče da se bore protiv aktuelnih režima“, rekla je Tabaković, a prenela agencija Beta.

Iz Narodne banke Srbije nisu odgovorili na pitanje Raskrikavanja o ovome.

Vučićević je u emisiji više puta ponovio da su da su izneti podaci navodno javno dostupni i da Informer ne radi ništa protivzakonito.

„Ovo su javno dostupni podaci sa APR-a i drugih nadležnih državnih organa. Ovo je 21. vek, sve postoji na internetu, samo treba kopati, treba raditi”, konstatovao je on rekavši da je na ovome radila „ozbiljna ekipa naših istraživačkih novinara sa stručnjacima ekonomsko-forenzičke struke”.

On nije odgovorio na pitanja Raskrikavanja odakle Informeru detaljni podaci o platama zaposlenih i pojednim transakcijama.

Maja Stojanović smatra da se na ovaj način skreće pažnja sa ekoloških protesta.

„Deluje mi da je u ovom trenutku civilno društvo iskorišćeno da bi se vlast izborila sa ekološkim protestima koji se dešavaju u zemlji. Mislim da im odgovara da povežu proteste sa civilnim društvom, a civilno društvo sa stranim novcem jer na taj način svojoj ciljnoj grupi objasne da su te organizacije neki strani plačenici”.

Posebno joj je problematično što je Informer objavio i imena pojednih zaposlenih u Građanskim inicijativama i njihove plate. „Ovo je prvi put da targetiraju pojedince koji su zaposleni u organizacijama, što po mom mišljenju nije u redu”.

Vukosava Crnjanski, direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), koji se takođe našao o na Informerovoj listi, navodi za Raskrikavanje da ima više problema u načinu na koji Informer barata podacima i navodnim podacima.

„Prvi je što pokušava da „zaseni prostotu” i manipuliše javnošću, predstavljajući kao nekakva otkrića istraživačkog novinarstva podatke koji su potpuno transparentni i svima dostupni, npr. na sajtovima organizacija civilnog društva. Navodi tako nazive stranih fondacija kao neki bauk, kao da se podrazumeva da veliko zlo čini neko koga one podržavaju.”

Crnjanski smatra da je veći problem to što je neke podatke, na primer o zaradama zaposlenih u jednoj organizaciji, Informer mogao da dobije samo preko neke od državnih institucija.

„Neko, dakle, u državnim strukturama čini krivično delo i neovlašćeno deli zaštićene podatke o građanima. Jeziva je spoznaja da institucije koje su nadležne da štite i sprovode zakone, zapravo učestvuju u njihovom kršenju – da su kriminalizovane i zloupotrebljene.”

Govoreći o konkretnim iznosima plata koje je Vučićević isticao, Crnjanski napominje da u pitanju nisu nikakve visoke sume, već je reč o iznosima na nivou nacionalnog proseka, te da je potresno što su te manipulacije usmerene na najranjivije građane u društvu.

Informer pozvao NVO da istraže njihovo finansiranje

Vučićević je inače pozvao nevladine organizacije da same istraže odakle Informer dobija novac.

„Izvolite gospodo, naši podaci su javno dostupni, mi ništa ne lažemo i ništa ne krijemo. Kao što smo mi došli do vaših podataka, tako vi možete da dođete do naših podataka. Vi ste sposobni istraživački novinari, zar ne. Mi ništa ne krijemo, imate i prihode i rashode i nas ne plaćaju nikakvi stranci”.

Informer, medij poznat po bliskosti sa vlastima, deo finansijskih sredstava inače dobija i iz budžeta i to preko ugovora na tenderima za oglašavanje i preko lokalnih medijskih konkursa.

Prema analizi Raskrikavanja, samo u toku prošle godine, Informeru je na ovaj način dodeljeno najmanje oko 192 hiljade evra. Istovremeno je reč o mediju koji je godinama u samom vrhu po broju objavljenih manipulacija i dezinformacija.

Inače, finansiranje nevladinih organizacija u Srbiji se i pre četiri godine našlo i pod lupom Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizna u okviru Ministarstva finansija.

Tada je ova uprava bankama u Srbiji poslala spisak imena oko 50 pojedinaca i nevladinih organizacija, tražeći da im se dostave podaci o njihovim transakcijama u poslednjih godinu i po dana

Ostalo je nejasno po kom kriterijumu je sastavljen ovaj spisak, a Uprava je tada tvrdila da je u pitanju redovna aktivnost.

Deo organizacija podnelo je tada krivičnu prijavu protiv NN lica iz Uprave za sprečavanje pranja novca, ali je ona odbačena.