Insajder debata i film „Iza naslova“: I dalje je moguće istražiti ubistva i nestanke srpskih i albanskih novinara na Kosovu (EMISIJA)

Dokumentarni film „Iza naslova” prati nekoliko slučajeva napada na novinare i reakcije nadležnih. Sistem nekažnjivosti koji postoji gotovo u celom svetu na Kosovu je posebno opasan zbog nedavne ratne prošlosti, ali i podeljenosti društva u kome se zbog jezičke barijere ni kolege ne razumeju.

Poznato da je od 1998. do 2005. nestalo ili ubijeno 15 i srpskih i albanskih novinara.

„U Komisiji za nestala lica je apsolutno jedan od prioritetnih traženja rasvetljavanje sudbine upravo tih novinara, ali do sada se nismo bavili ovom temom na ovakav način”, rekao je u Insajder debati predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović.

Kako objašnjava, i dalje se traga za četvoricom srpskih novinara, i smatra zanimljivim što su sva četvorica nestala sa zadatka.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić predlagao je da se stvori telo slično onome na čijem je čelu na Kosovu, ali smatra da je za to potrebno da se izvrši određeni „pritisak“.

„Do pre dve godine se praktično ništa nije znalo, nije ni postojao spisak, odnosno ova ubistva i otmice nisu tretirane posebno, kao novinari. Unmik i Euleks zaista snose apsolutnu krivicu za to. Predstavnici naših vlasti takođe za onaj period pre bombardovanja, kada su mogli da obave istrage i koliko smo mogli da vidimo nije bilo nijedne ciljane potrage za nestalima ili neke ozbiljne istrage kada se pogleda dokumentacija kada je reč o ubijenim Srbima i Albancima”, navodi Matić.

Dodaje da je potrebno da se stvori „određena klima”, odnosno politička volja za rečavanje slučajeva.

Dugogodišnji novinar iz Prištine Milivoje Mihajlović objašnjava da u ratno vreme nije moglo da se očekuje da će srpska policija da istražuje ubistva jer je to bila oblast koju je kontrolisala Oslobodilačka vojska Kosova (OVK).

„Efekat ubistva novinara je mnogo veći nego ubistvo ‘običnog’ čoveka, efekat je širenje ozbiljnog straha, straha koji se širi ne samo na kosovu, nego i van tog područja”, zaključuje Mihajlović.

„Oskudne arhive”

Novinari Radio Prištine Đuro Slavuj i Ranko Perenić oteti su 21. avgusta 1998. u Orahovcu kada su otišli na radni zadatak u manastir Zočište, da razgovaraju sa monasima tek oslobođenim iz zarobljeništva OVK, ali se sa tog radnog zadatka nisu vratili. Do danas porodice Perenić i Slavuj nemaju zvanične informacije o njihovoj sudbini.

Na pitanje novinarke Insajdera o tome koje podatke Srbija poseduje o tom slučaju u svojim arhivama, Odalović odgovara: „One koje je bilo moguće prikupiti, a to je šta se desilo, kad se desilo i ništa više“.

O informaciji koju su novinari objavili da su se srpske jedinice nalazile na uzvišenju iznad mesta otmice u trenutku kada su oteti, Odalović navodi da se na osnovu toga ne može ništa uraditi.

„Ne možete ništa da uradite iz toga što mi kažemo da ‘imamo informaciju’, možemo da proverimo koje su jedinice bile i da li su taj događaj evidentirale i napravile bilo kakav izveštaj, ne verujem da bi iko taj događaj video, bio prisutan, imao bilo koju informaciju a da je prećutao”, smatra Odalović.

S druge strane, Matić navodi da je tražio tu dokumentaciju, a da je nije dobio.

„To smo mogli da čujemo i od Perenićeve supruge da je ona dobila takvu informaciju na terenu, ja sam tražio i od vojnih i policijskih vlasti da daju dokumentaciju ako imaju tako nešto, rekli su mi da nemaju. Zaista je veoma oskudna dokumentacija”, ocenjuje Matić i dodaje da je „čudno da nije bilo ni ozbiljne potrage”.

„Slavuj i Perenić su bili iskusni momci”

Novinar Milivoje Mihajlović poznavao je i radio sa obojicom otetih novinara. On u Insajder debati objašnjava kako je izgledao dan njihovog nestanka.

„Oni su otišli na teren na područje Orahovca dan pre nego što su kidnapovani, vratili se u Prištinu, ali pošto nisu jedan deo posla obavili, sutradan su otišli na isti teren”, rekao je Mihajlović.

Praksa je, kako objašnjava, bila da se pre odlaska na teren uvek konsultuje gde su policijski punktovi, šta kontroliše srpska policija, šta kontroliše ekipa koja je bliska OVK-a, da ti novinari prođu.

„Nakon što sam dobio informaciju o njihovom nestanku, prva stvar koju sam uradio je da sam zvao policiju, generala Sretena Lukića koji je pokušao da proveri to preko tih punktova, došli smo do informacija gde su poslednji put viđeni. Ja sam zvao sve domove zdravlja, sve hotele u Metohiji, da vidim da se negde nisu sklonili. Oni su bili iskusni momci”, priseća se Mihajlović.

Kako kaže, nijedne informacije nije bilo.

„Nijedne informacije nije bilo. Onda vršite pritisak na međunarodne institucije. Tek posle nekoliko meseci sam dobio stenograme prisluškivanja gde se kaže ‘dva paketa su doneta u naselje Bele Crkve’ i tu se gubi svaki trag”, rekao je Mihajlović.

„Ubistva novinara su bila deo političkih obračuna”

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić smatra da Specijalni sud za OVK treba da se bavi i ubistvima novinara u periodu do 2000. godine.

„Ubistva novinara su bila deo političkih obračuna. Siguran sam da postoji nekakva dokumentacija koja je u međunarodnim rukama, kada je reč o ovim arhivama, Međunarodni komitet Crvenog krsta je dobio sada mogućnost da pregleda arhive 40 i nešto zemalja koje su učestvovale u različitim mirnom misijama na ovim prostorima”, navodi on.

S tim se saglasio predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović, koji navodi da je veći deo zločina u njihovoj nadležnosti, a da je Srbija pronašla mehanizam sa saradnju s tim Sudom.

„Posle dugog traženja mehanizma dogovoren je način saradnje i kako da svi dokazi i dokumenta koje mi imamo i ono što bi oni od nas tražili može da se stavi u funkciju istraga koje se vode”, navodi Odalović.

Da Sud ne bi trebalo da ima mnogo težak posao, smatra Mihajlović.

„Ako znamo gde su nestali novinari, a znamo i ko je tad bio komandant te operativne tzv zone OVK onda znamo gde je krivica. To što do sada nije otkriveno, to je zbog toga što su ti komandatni bili u vlasti 20 godina”, zaključuje on.

Dokumentarni film „Iza naslova“ autorke Senke Vlatković Odavić u produkciji Insajder realizovan je u saradnji i uz podršku Misije OEBS-a na Kosovu.