INTERVJU Jasmina Prodanović, novinarka iz Obrenovca: Uvrede funkcionera umesto odgovora na novinarska pitanja

„Novinarka Istinomera iz Obrenovca ponovo na Skupštini provocira, samo ovaj put nema skrivenu kameru u torbi kao voajer psihopata. Lažomeri!”, napisao je na svom Tviter profilu Miroslav Čučković, predsednik Gradske opštine Obrenovac, krajem novembra 2016. godine, a meta mu je bila novinarka Jasmina Prodanović, koja iz ovog grada izveštava za portal Istinomer.

Ovom objavom je visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (u koju je iz URS-a prešao 2015. godine) dao povod i drugima da na društvenim mrežama vređaju i nipodaštavaju Jasminu, a i poslao je svojevrsnu poruku svojim podređenim službenicima u opštini kako da se ubuduće ophode prema njoj.

NUNS: Kako ste se osećali dok ste čitali pretnje i napade na društvenim mrežama?

JASMINA PRODANOVIĆ: U mom slučaju, uvredljiv vrednosni sud je nosilac javne funkcije najpre izrekao lično u pauzi skupštinskog zasedanja, izbegavajući na taj način odgovor na legitimno i profesionalno postavljeno pitanje u vezi sa informacijama koje svakako spadaju u informacije od javnog značaja. U tom trenutku izgledalo je da gospodin Čučković samo „vešto“ izbegava odgovor na neugodno pitanje.

No, nakon toga je istu kvalifikacijučinio javno dostupnom na svom nalogu na društvenoj mreži Tviter. Bila sam iznenađena i zapanjena kada sam saznala za ovu objavu. Tvit znači da nije u pitanju samo izbegavanje odgovora na neugodno novinarsko pitanje, već stav prema javnosti. Ovakvim postupkom, Miroslav Čučković je, kao predsednik opštine, čitaj izabrano lice, uvredio i ponizio građane koji su mu poklonili poverenje i demonstrirao apsolutno nepoznavanje i nepriznavanje obaveza vršilaca javnih funkcija propisanih članom 8. Zakona o javnom informisanju i medijima.

Stav koji implicira da je svako pitanje nepoželjno i nekulturan i nepristojan način komunikacije kvalifikuje ovakvog sagovornika kao „lokalnog autokratu” nenaviknutog da odgovara bilo kome, naročito kada mu odgovor na pitanje predstavlja ili otvara problem. Umesto odgovora, izneo je vrednosni sud o novinaru, kako bi ga diskreditovao i izbegao obavezu da odgovori na pitanje od interesa za javnost.

Iako mu je to bila očigledna namera, Miroslav Čučković mene, kao novinara, nije ni uvredio ni ponizio jer ja, za razliku od njega, svoj posao doživljavam i obavljam u skladu sa Kodeksom novinara i važećim propisima u oblasti javnog informisanja.

NUNS: Kako ovi onlajn napadi, uvrede i pretnje utiču na vaš privatni život? Da li se nešto promenilo i da li brinete, i kako reaguje vaša porodica?

JASMINA PRODANOVIĆ: Citiraću moju mamu i neka to bude odgovor na prvo pitanje. Kada je, posredno, preko sredstava javnog informisanja saznala za incident sa gospodinom Čučkovićem, pitala je „Šta si sad uradila?“. Toliko o toj temi.

Čučkovićeva objava na Tviteru, „koštala” me je nekoliko prijatelja na Fejsbuk mreži i dovela do primetnog smanjenja aktivnosti pratilaca na mreži. Jednostavno, strah među građanima je determinisao moju poziciju i lišio me „lajkovanja” u celosti i „komentara” mojih sugrađana i pratilaca. Pregledi su u okvirima dugogodišnjeg standarda, ali reakcija je muk.

NUNS: A kako ti onlajn napadi utiču na vaš profesionalan život i da li se tu nešto promenilo?

JASMINA PRODANOVIĆ: Oseća se uzdržanost državnih službenika i funkcionera u komunikaciji, ali ne mogu reći da sam u nepovoljnijem položaju nakon incidenta. Promenio se pristup osoba sa kojima nužno sarađujem. Moji zahtevi za informacijama od javnog značaja se „obrađuju“ sa „posebnom pažnjom“. Strogo se vodi računa o rokovima, redovno se pišu zapisnici i zabeleške i tako dalje i tako dalje. Oseća se uzdržanost i, cenim, strah da neko nešto ne pogreši u komunikaciji sa mnom.

NUNS: Da li osećate da imate podršku kolega i koleginica i da li su pretnje koje ste primili preko interneta ozbiljno shvaćene u vašem kolektivu i šire?

JASMINA PRODANOVIĆ: Podrška koju sam dobila od novinarskih udruženja, kolega i koleginica neposredno, mi je jako puno značila. I ovom prilikom ističem koliko sam zahvalna na podršci. U najmanju ruku su me uverili da sam u pravu i da profesionalci ne odustaju od standarda, kolika god da je cena neodustajanja.

NUNS: Da li se osećate kao da imate zaštitu/podršku državnih organa?

JASMINA PRODANOVIĆ: Nažalost, kao i u brojnim drugim slučajevima napada, vređanja, diskreditovanja, omalovažavanja i ponižavanja novinarki i novinara, izostala je reakcija, odnosno osuda od strane institucija sistema, uključujući i resorno Ministarstvo kulture i informisanja. Toliko o ustavnoj i zakonskoj zaštiti novinarske profesije. A zahtev NUNS-a za javnim izvinjenjem upućen Miroslavu Čučkoviću, nije proizveo nikakvu reakciju, i izvinjenje nisam ni javno ni neposredno dobila.

NUNS: Kada bi ste se suočili sa osobama koje su vam poslale pretnje, šta bi im poručili?

JASMINA PRODANOVIĆ: Svakako ovo nije pitanje na koje ja treba da odgovorim, s obzirom da nisam bila izložena pretnjama, ali osećam obavezu da iznesem stav da bez obzira na kvalifikacije, uvrede, pretnje i diskvalifikacije, ja i dalje smatram da je posao novinara da postavlja pitanja. Uverena sam, stoga, da svaka uvreda, pretnja ili ponižavanje novinara i novinarki od strane nosioca javnih i političkih funkcija u suštini jeste mera njihovog odnosa prema građanima i javnosti u celini. Iako je nakon tvita predsednika opštine postalo teže doći do sagovornika i dobiti informacije i odgovore na pitanja na lokalu, smatram da kada  je reč o nosiocima javnih i političkih funkcija ne postoje neupitni autoriteti, naročito iz ugla javnog interesa. Novinar je samo zastupnik javnog interesa, ne i vlasnik javnog mišljenja, niti politički protivnik ili eksponent bilo koje političke opcije. Zato bi bilo sjajno da svako radi svoj posao – mi, novinari i novinarke, da postavljamo pitanja, a nosioci javnih funkcija da na pitanja odgovaraju. I to je prava mera demokratije i slobode u savremenom društvu, srpskom, švedskom, brazilskom ili bilo kom drugom.