INTERVJU Olja Bećković: Vlast nam je stavila omču oko vrata

Jedna od najpoznatijih i najpriznatijih novinarki u Srbiji, koja je gotovo čitav svoj život provela na televiziji vodeći kultnu političku emisiju uz koju su generacije stasavale, pred početak nove televizijske sezone govorila je za Nova.rs o aktuelnim političkim dešavanjima, poteškoćama s kojima se kao autorka i voditeljka “Utiska nedelje” susreće, “smicalici” – načinu na koji vladajuća partija i dalje pokušava da cenzuriše nezavisne novinare, tužbi koju je podnela protiv televizije “Pink” i njenog vlasnika Željka Mitrovića, a dotakla se i svojih nekadašnjih televizijskih i filmskiih uloga.

Iza Vas je još jedna uspešna televizijska sezona i uskoro se, nakon letnje pauze, vraćate na ekrane. S obzirom na vreme u kojem živimo, da li Vas brinu “nekontrolisani utisci” koji bi mogli da “iskaču” svake nedelje, i šta oni zapravo govore o današnjem srpskom društvu?

– Verujem da je sva tajna opstanka “Utiska” u tome što je pre 30 godina osmišljen iz potrebe da se napravi emisija koja nije “pod kontrolom”. Suština emisije je od početka bila da prati iskakanja iz zdrave pameti i dobrog ukusa. U tom smislu jedino što može da me brine je što ovoliko dugo traje.

Utisak se, čini se, tokom proteklih godinu dana suočavao sa svojevrsnom cenzurom, s obzirom na to da, kako ste sami rekli više puta, niko iz vladajuće stranke nije pristao da gostuje u Vašoj emisiji. Koliko je za Vas bilo teško da u takvoj atmosferi nađete balans i izvučete “obe strane”? 

– Nisam jedina koja godinama unazad učestvuje u najpopularnijem televizijskom programu vladajuće stranke koji se zove “Smicalica”. Ne samo što najviši predstavnici vlasti odbijaju da učestvuju u programima televizija koje su označili “neprijateljskim”, nego su istu preporuku izdali i “simpatizerima” na svim nivoima. Onda nas optužuju da razgovaramo samo sa “istomišljenicima”. Da bismo se pod tim okolnostima dokazali kao “profesionalci”, dovijamo se. “Smicalica” je u tome što u želji da dokažemo da smo “nepristrasni”, bivamo stroži prema predstavnicima opozicije, nego što bi bili predstavnici vlasti da su imali hrabrosti da se suoče. Koprcamo se na vešalima, vlast nam je nabacila omču, gledaoci nas drže za zglobove i izdižu da se ne udavimo.

Da li mislite da će se takvo nepoštovanje novinarske profesije, javnosti i demokratije, od strane vladajuće strukture, nekada promeniti?

– Šta Vi mislite, da li je slučajnost što je državni vrh odlučio da se obraća naciji preko televizije “Pink”?

Kao neko ko se ovim poslom bavi više decenija, koji društveno-politički trenutak Vas je u skorije vreme najviše iznenadio? Da li generalno nešto i dalje može da Vas iznenadi – u poslovnom smislu? 

– Svaki dan sam iz početka zapanjena.

Da li biste, iz ove perspektive danas, pozvali Aleksandra Vučića u svoju emisiju i šta biste ga pitali?

– Odavno je došlo vreme da se pitanje preformuliše: “Da li biste gostovali u Vučićevoj emisiji?” Moj odgovor se ne menja, kako god da glasi pitanje. Ne bih.

Podneli ste tužbu protiv televizije “Pink” zbog plagiranja Vaše emisije. Sledeće ročište je zakazano za oktobar. Imate li nade da će sud presuditi u Vašu korist i potvrditi ono što, kako kažete, vidi cela Srbija?

– Za mene je bilo važno da podizanjem tužbe za očigledan plagijat pokažem da verujem u sud. Verujem da bi i Mitrović tužio nekog kome bi palo na pamet da prisvoji autorstvo za “Zadrugu”, “Farmu”, “Dvor”, letilicu, ozonske komore, itd.

Domaća javnost je svojevremeno bila oduševljena kada ste Draganu Vučićeviću rekli da je “seljačina”. Da li ste osetili bilo kakvu vrstu duševne statisfakcije kada ste mu u lice rekli ono što jedan deo javnosti zaista misli o njemu? 

– Nije to bila “duševna” satisfakcija. Ispostavila se kao jedna od najjačih “društvenih” reakcija od kako postojim u javnosti. Nedeljama nakon te moje najiskrenije izjave koju sam ikada dala, nije bilo pekara, taksiste, seljaka na pijaci, koji mi nije namignuo u znak slaganja i poklonio po koju kutiju malina, ili već nečega.

Pre nego što ste započeli emisiju na “Studiju B”, imali ste oko dvadeset filmskih i serijskih uloga. Da li biste se ikada ponovo oprobali kao glumica? 

– Malo je stvari kojima se hvališem. Na prvom mestu je što sam uprkos ogromnoj želji da budem glumica, razumela da nemam talenat i povukla se. Od kako znam za sebe moji najveći protivnici su oni koji za takvu samospoznaju nisu sposobni. Ne mislim samo na glumu.

Kao iskusna novinarka i autorka, šta mislite o mlađoj generaciji novinara koji sada stasavaju? 

– Ne verujem u iskustvo. Ne razumem novinare koji nemaju tremu i kojima svaki sledeći intervju nije prvi. Svaki razgovor, izveštaj, kolumna,… sve sam doživljavala kao prvo i možda poslednje. S tim osećanjem ulazim i u novu sezonu “Utiska nedelje”. Istinoljubivost nije generacijski omeđena. Glumac je glumac, pisac je pisac… a što je najvažnije – čovek je čovek, bez obzira na krštenicu.