Ironija da grupa za slobodu medija traži da se mediji gase

Ta grupa bi da to uradi po principu koji je primenjen u postupku privatizacije medija u Srbiji, baš onako kako su propisali katastrofalni medijski zakoni iz 2014. godine, kazao je jedan od najpriznatijih medijskih stručnjaka i član Radne grupe Ministarstva za donošenje nove medijske strategije, reagujući na, kako ističe, „neverovatan pritisak grupe koja je predsednici Vlade Srbije ispostavila neverovatne zahteve“.

„Šta je cilj takve vratolomije? Još tabloida?“, pita Crnobrnja i ocenjuje da je licemerno što „slobodari“ žele da hitno, i po kratkom postupku, ukinu radnu grupu koja priprema novu strategiji za medije u Srbiji, a u kojoj su i sami bili i iz koje su se povukli iz „sasvim desetih razloga“.

„Sada bi da sa strane cenzurišu, da propisuju“, ističe Crnobrnja, „u strahu da će analiza ove stručne i nepristrasne radne grupe sasvim da otkrije poražavajuće posledice tzv “medijskih reformi“ koje “borci za slobodu medija“ slepo podržavaju još od kada su, kao Asocijacija medija, postali “deo neformalne grupe“ Medijska zajednica, koju su fomirali povodom donošenja Medijske strategije 2011. godine“.

Prema njegovim rečima, bombastično skrivanje tih ljudi iza reči „za slobodu medija“ krije diktatorsko i samoživo uverenje da samo, od njih odabrani, mogu i smeju da razmišljaju i govore o sudbini medija u Srbiji.

„Ta vrsta lažnog elitizma i sebičnog shvatanja medija i jeste dovela do 1.000 novinara bez posla, gašenja brojnih lokalnih medija, do zastrašujuće koncentracije vlasništva, do protivzakonitog prekograničnog emitovanja, do nevidljivih vlasnika medija koji se kriju po “rajskim ostrvima“, do osiromašenja novinara i poniženja novinarske profesije“, konstatuje Crnobrnja.

I, kako kaže, sada ti isti lažni elitisti zahtevaju da se oformi nova radna grupa koju treba da čine “eminentni stručnjaci za medije“, za koje, nema sumnje, smatraju same sebe.

Oni koji bi da po hitnom postupku ukidaju medije i zabranjuju radne grupe, sada bi da pišu strategiju, primećuje profesor, te dodaje da bi oni, čini se, i da propisuju ko je podoban da radi u tim grupama, a ko ne, da razrezuju obavezne dažbine…

„To su isti oni koji terajući svoje interese i interese svojih “gazda“ teraju državu iz medija, ne mareći što tako ukidaju mesta na kojima može i treba da se iskazuje prvenstveno javni interes“, tvrdi Crnobrnja.

To su, kaže, „stručnjaci“ koji bi da sastavljaju upravu regulatorne agencije, a ne da menjaju njene katastrofalne učinke.

„To su borci za slobodu koji motkama, noću, teraju sindikat novinara iz njihovog malog sobička, to su borci koji mirno gledaju kako novinari u “privatnim“ medijima ne smeju ni da pitaju kolika im je plata, i kada će da bude. A kamoli da traže osnovna zakonom zagarantovana prava. To su “slobodari“ koji su naučili jednu mantru i slepo je ponavljaju dok bezobzirno gaze po ruinama savremenog srpskog novinarstva. Ruinama, koje su i sami, u velikoj meri, stvorili“, kaže Crnobrnja.

Napominje pri tom da je reč o ljudima koji ne mogu da iziđu na kraj ni sa svojim sopstvenim kolegama, novinarima, iz suparničkog udruženja, ali zato žele, i to žarko, da ukinu radnu grupu koja radi medijsku strategiju i da, sami, zacrtaju taj, kako kažu, fundamentalni dokument.

Kako kaže, možda bi prvo trebalo da se podsete na fundamentalne etičke i moralne principe, kojima treba da se rukovodi upravo novinarska profesija.

„Kada novinarska profesija nije u stanju da se samo-reguliše ona nema pravo da drugima drži slovo o bilo kakvim slobodama. Sloboda je u samodisciplini. Sve ostalo je simulacija. Zato, kada dokažu da poseduju samodisciplinu kolege novinari, u Srbiji, moći će, sa punim pravom, nešto i da zahtevaju. Inače, izgledaće, kao što sada izgledaju – neubedljivo i beznadežno“, zaključuje Crnobrnja.