Ismejao sam logiku, a ne Ćuruviju

Povodom tvrdnje Ljiljane Smajlović da se u mom tekstu u Politici „insinuira da je Slavko Ćuruvija bio izdajnik koji je prizivao bombardovanje, kao i da je on, a ne Zoran Đinđić, u to vreme bio vodeći kritičar Miloševićevog režima“ i da se insinuira i da je Ćuruvija ugrožavao Đinđićevo liderstvo…

Čime se „insinuira da iza njegovog ubistva stoji upravo Zoran Đinđić“ izjavljujem:

1. Ne volim novinarstvo koje falsifikuje. Nigde u mom tekstu u Politici ne stoji reč izdajnik. Jedino što stoji jeste činjenica da Ćuruvija nije demantovao tvrdnje iz štampe. Dakle, zapravo u ovom slučaju ja ništa ne insinuiram nego LJiljana Smajlović izmišlja.

2. Ja ne insinuiram da je Ćuruvija „u to vreme bio vodeći kritičar Miloševićevog režima“. Ja sam samo citirao tvrdnju američkog senatora Kristofera Smita, tako da bih ja, da sam na mestu LJiljane Smajlović, dobro razmislio pre nego što bih tvrdio da Kristofer Smit insinuira, pogotovo što te „insinuacije“ naziva i prostačkim.

3. Povodom tvrdnje LJiljane Smajlović da je Smitova „insinuacija“ osnov da se, kako kaže Smajlović , „insinuira da iza njegovog ubistva stoji upravo – Zoran Đinđić „, dolazimo do srži mog nesporazuma sa LJiljanom Smajlović i drugim vašim sagovornicima u tekstu povodom koga se javljam.
Nesporazum se tiče logike po kojoj je već sama činjenica, da je pokojni Slavko Ćuruvija politički ugrožavao Slobodana Miloševića, dovoljna za zaključak da je Milošević naredio ubistvo novinara. Sve što sam ja tim povodom uradio jeste da sam samo tu logiku naslonio na neke druge istine, kako bih tu logiku ismejao. Logiku, a ne Ćuruviju. Samo sam izneo neke druge činjenice koje pokazuju da je Ćuruvija zapravo ugrožavao liderstvo Đinđića, a onda je vaša logika, a ne moja malenkost, vodila zaključku da je iza Ćuruvijinog ubistva Đinđić. Ironično, reč je o logici lansiranoj iz „vokerovske“ NATO kuhinje, da bi se tom logikom, i zaključcima kojima je ona vodila, pravdalo masovno ubijanje ljudi u Srbiji 1999. godine i docniji ideološki progon neistomišljenika.

[povezaneprice]

4. Mogla je Politika da, kako sugeriše LJiljana Smajlović, od mene zatraži objašnjenje zašto sam objavio tekst u kome sam Smajlovićkinog tadašnjeg šefa, Slavka Ćuruviju, faktički pozvao da demantuje da nije imao ništa protiv bombardovanja ove zemlje i naših zajedničkih sugrađana.
Odgovorio bih da sam to učinio po nagovoru i savesti i stvarnosti u kojoj smo živeli. Jer, istog dana kada je tekst puštan u štampu, u večernjim satima je napadnut posmatrački toranj Vojske Jugoslavije „Košare“ i to sa albanske teritorije.

Bio je to prvi od mnogih pokušaja OVK da izvede kopnenu invaziju na Kosovo i Metohiju uz pomoć Albanske armije i bombi NATO vazdušnih snaga. U Vranju je tog dana NATO ubio dvoje kod autobuske stanice, pogođena je Hemijska industrija „Milan Blagojević“ u Lučanima, u Beogradu su bombe pale kod bolnice na Zvezdari i škole koja je korišćena kao sklonište Beograđana, oštećen je Poljoprivredni fakultet u Zemunu, a u Aleksincu razoren centar grada i ubijeno 11 i ranjeno 50 Aleksinčana…

Sledećeg dana kada se Ekspres pojavio pred čitaocima sa tekstom „Ćuruvija dočekao bombe“, u ranim jutarnjim časovima NATO je razarao selo Merdare sa 20 projektila i većim brojem kasetnih bombi. Poginulo je pet meštana, a teže je povređena trudnica u šestom mesecu trudnoće.
Prethodno je, od početka NATO varvarstva ova alijansa ubila već 50 a ranila više stotina naših sugrađana. Ćuruvija se, ne samo povodom teksta u Ekspresu, nego i povodom ovih masovnih pogibija nije oglasio izjavom u kojoj demantuje da se protivi bombardovanju, iako je štampa prethodno javljala da on to bombardovanje podržava.

5. Što se tiče tvrdnje Perice Gunjića da je „LJiljana Smajlović znala šta je novinarstvo“, ona je (ta tvrdnja) njegov problem, jer ga u vrednovanju te vrste novinarstva svrstava uz Broza, Branka i Hamdiju. I oni su visoko cenili to novinarstvo gospođe Smajlović. Novinarstvo koje je ona učila u sarajevskom „Oslobođenju“. Pre nego što je „oslobađala“ Politiku. Kao šef deska lista „Oslobođenje“ sigurno se jako ponosila sa ona tri ordena kojima je „Oslobođenje“, pa i nju, odlikovao Broz. Slike tih ordena su štampane uz glavu „Oslobođenja“ „na diku“ i šefa deska LJiljane Smajlović. Posle su došli kursevi. „Dobre“ škole za „dobro“ novinarstvo. Nagledali smo se.

Autor je novinar, bivši glavni i odgovorni urednik Politike Ekspres