Konferenciju je organizovalo Nezavisno udruženje novinara Srbije u okviru projekta Regionalna platforma za zagovaranje medijskih sloboda i sigurnosti novinara – mreže novinarskih organizacija i sindikata u zemljama zapadnog Balkana.
Povodom zakonske regulative, istraživanje pokazuje da je u većini zemalja legislativa usaglašena sa evropskim standardima, ali je implementacija zakona loša. Internet ni u jednoj zemlji nije predmet posebne zakonske regulative, ali je istraživanje pokazalo da je bilo pokušaja cenzure. Regulatorna tela i javni servisi u svim su istraživanim zemljama percipirani kao politizovana, a slično se doživljava oglašavanje države u medijima, naročito na lokalnom nivou.
Kleveta je u svih 5 zemalja dekriminalizovana, ali su u legislativi zadržane visoke kazne što ima velik uticaj na autocenzuru. Na primer, u Bosni i Hercegovini čak 80 posto novinara izjasnilo se da se boje tužbi za klevetu.
Kritičko novinarstvo ‘beži’ u onlajn sferu
Istraživanje pokazuje generalni trend da kritičko novinarstvo sve više ‘beži’ u onlajn sferu, koja je više postaje zona slobodnog novinarstva, ali i meta napada. Novinari neprofitnih medija ističu da su često izloženi napadima centara moći i ali i dela kolega, koji nastoje da ih diskredituju etiketirajući ih kao “strane plaćenike“.
Kada je reč o udruživanju novinara u strukovne organizacije, istraživanje pokazuje još jedan trend koji je prisutan na celom istraživanom području – a to je da vlasti stvaraju paralelne strukture civilnog društva koje služe za kompromitaciju legitimnih strukovnih organizacija.
Na temu zaštite novinarskih izvora, u svakoj od zemalja su zabeleženi slučajevi pritiska na novinare da otkriju izvore. Što se tiče pristupa informacijama, u svim je zemljama je prisutan problem ćutanja administracije, odnosno odugovlačenje dostave tražene informacije. Najzatvorenijim novinari smatraju vlade i političke stranke, a najotvorenijim – parlamente.
Nesigurnost: Sve veći strah za ekonomsku i fizičku sigurnost
U pogledu radnog i ekonomskog položaja novinara, istraživanje pokazuje da se ekonomska i socijalna pozicija novinara u poslednjih nekoliko godina znatno pogoršala.
Primanja novinara u nekim su zemljama regiona pala su ispod proseka, novinari često rade prekovremeno i nemaju ugovore ili ih imaju na određeno vreme, zbog čega je prisutan konstantni strah od otkaza. Takođe, velik problem u svih pet zemalja je uticaj menadžmenta na redakciju kao i urednika na novinare zbog nedostatka internih akata koji bi štitili nezavisnost redakcija u odnosu na vlasnika i novinara u odnosu na urednika.
Kada je reč o napadima na novinare, ovo istraživanje je prvo koje je sakupilo podatke o napadima na novinare iz regiona na jednom mestu. Podaci pokazuju da se broj fizičkih napada u svim istraživanim zemljama povećao u poslednjih nekoliko godina. Svi slučajevi ubistava novinara ostali su nerazrešeni.
Tokom istraživanja je primećeno da državne institucije ne vode standardizovane statistike u vezi sa napadima na novinare, niti postoji ujednačena sistematizacija tipova napada na novinare. Mere koje institucije preduzimaju u vezi sa zaštitom novinara nisu adekvatne, ne postoje politike koje bi se time bavile niti mehanizmi za monitoring i izveštavanje o slučajevima napada. Državni funkcioneri retko kad jasno osuđuju nasilje nad novinarima, a u nekim slučajevima su institucije pokušale da zataškaju pojedine slučajeve.
Safejournalists.net: Statistike o napadima na novinare iz region prvi put na jednom mestu
Na konferenciji je predstavljena onlajn platforma safejournalists.net koja po prvi put objedinjuje podatke o napadima na novinare iz svih zemalja u regionu. Platforma omogućava jednostavnu prijavu napada i povrede prava kao i pretraživanje baza napada na novinare u šest regionalnih centara (Sarajevo, Zagreb, Priština, Skopje, Podgorica, Beograd).
Online platforma je deo Sistema za rano upozoravanje i prevenciju napada na novinare, koji razvija Regionalna platforma za zagovaranje medijskih sloboda i sigurnosti novinara – mreža novinarskih organizacija i sindikata u zemljama zapadnog Balkana, osnovana u januaru 2016. godine.
Na konferenciji je bilo reči o državnim mehanizmima zaštite novinara, ulozi profesionalnih udruženja u zaštiti novinara, zakonskoj zaštiti medija i novinara te o posledicama netransparentnog državnog oglašavanja. Konferenciju su otvorili Majkl Davenport, ambasador EU u Republici Srbiji, Dragan Janjić, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije i glavna istraživačica na projektu Snežana Trpevska. U održanim diskusijama, pored predstavnika udruženja i sindikata novinara iz regiona učestvovali su i Dunja Mijatović, predstavnica OEBS za slobodu medija, Martina Silvestri iz Saveta Evrope, Memet Koksal iz Evropske federacije novinara…
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Filmovi o novinarima i za novinare
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.