Ivana Stevanović: Novinarstvo je srozana profesija

Izvršna direktorka Fondacije „Slavko Ćuruvija“ je, u serijalu razgovora Presstup, ocenila da je to veoma opasna situacija i upozorila da je posledica toga „raspadanje“ društva.

Deo medija je tokom vanrednog stanja na sebe preuzeo funkciju javnih servisa i plasirao poverljive informacije i tačna uputstva građanima, istakla je Stevanović.

Kako je napomenula, druga vrsta medija, međutim, služila je „širenju lažne slike koja treba da nas uljuljka u osećanju da je sve u redu i da živimo u bajci od države“.

U tome su, smatra Stevanović, veliku ulogu odigrali i nosioci javnih funkcija, čiji je posao bio da pravovremeno obaveštavaju, što bi dovelo do „ozbiljnog“ shvatanja situacije.

Oni su, kako je predočila, „katastrofalno“ zakazali, naročito na lokalnom nivou, gde „imamo brojne gradove u kojima novinari apsolutno nisu mogli da dođu do informacija“.

U potrazi za istinom i zbog straha prestaje racionalna selekcija izvora informacija, objasnila je Stevanović, „što je pogodna situacija da se građani okrenu poluinformacijama, pa smo videli do koje su se mere proširile neke sumanute teze o virusu“.

Osvrćući se na predizbornu kampanju, ona je konstatovala da su televizije, kao „glavni izvor informisanja“, izuzev predsednika Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, prilikom predstavljanja ostalih političkih opcija, radile ono što je „njihov zakonski minimum“.

„Ukoliko ljude godinama targetirate i nazivate ih lopovima, onda nekoliko nedelja predizborne kampanje ne može da uništi te predrasude među gledaocima i čitaocima tabloida“, ocenila je Stevanović.

Prema njenom mišljenju, mediji su potpuno dežavuisani, „očišćeni vrlo temeljno od ljudi koji imaju profesionalni integritet i znanje, a bezbednost novinara je ozbiljno ugrožena“.

To je situacija koju „pod hitno moramo da rešavamo“, poručila je Stevanović, kojoj se čini da Vlada nalazi „kreativne puteve kako da izigra sopstvene zakone i prilagodi stvarnost i medije svojim potrebama“.

Nedostatak bezbednosti novinara, prema njenom uverenju, jedna je od najozbiljnijih pretnji po slobodu medija i govora i pluralističku debatu.

Podsećajući da je prošlogodišnja presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije prva presuda za ubistvo novinara u Srbiji, Stevanović ocenila da je to trebalo da ima „istorijske posledice“ po budućnost medija.

Međutim, na samom početku procesa apelacije žalili su se i advokati odbrane i tužilac, što Stevanović ocenjuje šokantnim.

„Deo osuđenih i dalje sedi u kućnom pritvoru, i ako ćemo ponovo četiri ili pet godina da izvodimo dokaze koje smo već dokazali, počinjemo da se pitamo da li će oni većinu kazne provesti u kućnom pritvoru, a ne u zatvoru“, rekla je Stevanović.

Upitana da li postoji solidarnost među novinarima, ona je odgovorila da joj se čini da se „u ovoj zemlji pre svega vlada strahom“ i ukazala da su novinari „uplašeni“, a u lokalnim medijima „izuzetno uplašeni“.

Prema njenom tumačenju, u strahu „možete da iskazujete solidarnost samo na one načine koji su bezbolni i ne nose rizik po vas lično“.

Stevanović smatra da postoji „mala grupa dežurnih krivaca“ koji su spremni da stanu u odbranu svojih kolega i zakona, ali su oni „defamisani sa svih strana i onemogućeno im je da pruži smislenu podršku“.

Govoreći o budućnosti medija u Srbiji, ona je naglasila da je sve manje mladih novinara.

„Urednica jednog lokalnog medija nam se poverila da je dovela najbolje studente sa biroa za zapošljavanje, oni su zainteresovano došli u redakciju, ali kada su čuli kolika je plata i koje je radno vreme rekli su: ‘Hvala lepo i doviđenja’“, ilustrovala je Stevanović.

Novinarstvo je, prema njenoj oceni, profesija „srozana“ do te mere da njome sve manje ljudi želi da se bavi, osim „strastvenih zaljubljenika koji su spremni na sve“.

Kako je rekla, „morate da budete i pomalo ludi i zaljubljeni da biste se bavili novinarstvom“.

„Ako nemamo podmladak i ljude koji će nastaviti da se bave profesijom, ostaćemo vrlo brzo bez medija u potpunosti“, zaključila je Stevanović.