„Toksična sredina u kojoj novinari rade je prilično zabrinjavajuća“, stvara se „stalnim potpirivanjem od strane političara i drugih medija koji etiketiraju novinare kao ‘izdajnike’ ili ‘državne neprijatelje’”, kaže se u upravo objavljenom izveštaju projekta „Hitne reakcije za slobodu medija“ (The Media Freedom Rapid Response – MFRR) za 2022. godinu.
Ovaj izveštaj, koji se bavi stanjem medijskih sloboda u Evropskoj uniji i državama kandidatkinjama, od januara do decembra beleži 813 kršenja tih sloboda, dok se na udaru našlo 1.339 pojedinaca ili medijskih organizacija.
U pitanju je povećanje u odnosu na 2021. godinu, kada je zabeleženo 654 incidenta, mada iz ove organizacije ističu da Ukrajina i Moldavija tada nisu bile uključene u analizu.
Projekat Evropske komisije, koji postoji od 2020. godine, reaguje zbog kršenja slobode medija u državama članicama EU i zemljama kandidatikinjama, pruža pravnu i praktičnu podršku, informiše javnost i bori se za zaštitu novinara i medijskih radnika.
Ovogodišnji izveštaj odvojeno posmatra incidente koji su se dogodili u zemljama Evropske unije i u zemljama kandidatkinjama, prati napade na internetu ili tokom izveštavanja o očuvanju prirode, rat u Ukrajini, kao i zloupotrebe sudskih postupaka protiv novinara i medija.
HITNE REAKCIJE
Media Freedom Rapid Response čini mreža organizacija koju vodi Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), a tu su i ARTICLE 19 Europe, Evropska federacija novinara (EFJ), Free Press Unlimited (FPU), Međunarodni institut za štampu (IPI) i CCI/ Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBC Transeuropa).
Srbija
Među zemljama kojima se izveštaj bavi je i Srbija, u kojoj tokom prošle godine beleži 41 prijavu za 60 napada na novinare ili medije. U najvećem broju slučajeva u pitanju su verbalni napadi (32, odnosno 78%) koji su se u najviše dogodili na internetu (13), na radnom mestu (5) ili u javnosti, kao što je to bilo tokom izveštavanja sa protesta.
Posebno se ističu napadi na Danas „barem pet puta“, koji su izazvali strah za fizičku bezbednost novinara. Napadi su uključivali uvredljive i preteće poruke na društvenim mrežama, kao i anonimne mejlove sa pretnjama smrću
„Toksična sredina u kojoj novinari rade je prilično zabrinjavajuća“, kaže se u izveštaju i naglašava da se ona stvara „stalnim potpirivanjem od strane političara i drugih medija koji etiketiraju novinare kao ‘izdajnike’ ili ‘državne neprijatelje’, na taj način „podstičući i dajući legitimitet dodatnom zastrašivanju od strane javnosti“.
Posebno se ističu napadi na Danas („barem pet puta“), koji su izazvali strah za fizičku bezbednost novinara. Napadi su uključivali uvredljive i preteće poruke na društvenim mrežama, kao i anonimne mejlove sa pretnjama smrću.
U izveštaju se kaže i kako su vlasti pretnje „vrlo ozbiljno shvatile“ i da su obezbedile stalno policijsko obezbeđenje ispred redakcije u Beogradu.
U tekstu se dalje navode dve pretnje bombama Adrija medija grupi, kao i pretnje novinarima Nenadu Kulačinu i Veranu Matiću, koji su zastrašivani posterima sa njihovim likom lepljenim po ulicama Beograda i Vranja.
Kraći pregled situacije u Srbiji ukazuje i na to da su fizički napadi bili drugi najčešći tip napada na novinare u Srbiji. Ukupno 10 novinara je napadnuto dok je izveštavalo sa terena, od čega njih troje tokom Evroprajda.
KLJUČNE BROJKE IZVEŠTAJA
- Ubijeno 10 novinara – devet u Ukrajini i jedan u Turskoj.
- Notirano ukupno 813 slučajeva kršenja slobode medija u državama članicama EU i zemljama kandidatima, koji su se odnosili na 1.339 pojedinaca ili entiteta.
- Zabeleženo 415 upozorenja u državama EU, dok ih je 398 registrovano u zemljama kandidatima.
- U EU najrasprostranjeniji bili verbalni napadi (42,4%), a zatim napadi u pravnoj sferi (27,2%).
- U Ukrajini zabeleženo 140 slučajeva kršenja slobode medija, što čini 17,2 procenata svih registrovanih slučajeva takve vrste u 2022.
- U zemljama članicama EU notirano 86 upozorenja vezanih za napade na internetu i to od uznemiravanja do kampanja dezinformacija.
- Izveštavanje o životnoj sredini obeležilo 17 incidenata (12 u EU, 5 u zemljama kandidatima) koji su se dogodili tokom novinarskog bavljenja ekološkim temama – poput izveštavanje o protestima zbog klimatskih promema ili istraživanja problema zagađenja u gradovima.
Ukrajina i kandidati
Sudeći prema ovogodišnjem monitoringu, najteža kršenja slobode medija su zabeležena u zemljama kandidatkinjama za Evropsku uniju. Tokom prvih 10 meseci rata, devet novinara je izgubilo živote u Ukrajini.
Tamo je zabeleženo 140 napada na medijske radnike, dok je „njih mnogo više povređeno i napadnuto dok su izveštavali sa fronta“.
Ovaj sukob, kako se dalje navodi, „baca senku na slobodu medija u Evropi“. Deset novinara je ubijeno, devet u Ukrajini (vidi okvir, prim.aut.) i jedan u Turskoj gde je ubijen Gungor Arslan, glavni urednik turskog lista Ses Kocaeli.
Od zabeleženih 813 incidenata, 398 se dogodilo u zemljama kandidatkinjama za EU. Najčešći vid napada su bili pravni pritisci (38,3%), verbalni napadi (35,5%), fizički (19,8%), cenzura (11,3%) i oštećenje imovine (8,9%).
Privatna lica su najčešći inicijatori napada (37.8%), dok su državni službenici na drugom mestu (17.1%), praćeni pripadnicima policije i državne bezbednosti (11.3%).
Najveći deo napada se dogodio u sudnici (25%) , nakon čega sledi internet (18,5%), protesti (16,5%), te ulica ili u javnosti (11,7%).
Izveštaj je obuhvatio i 64 slučaja hapšenja, pritvaranja ili zatvaranja novinari u EU i zemljama kandidatkinjama. U Turskoj je toga bilo 40 puta, pa je ova država ocenjena kao „i dalje daleko najproblematičnija zemlja u Evropi kada je u pitanju krivično gonjenje i zatvaranje novinara“.
PRETNJE DANASU, BLAGOJEVIĆU I ZBOG RIO TINTA
Tokom 2022. godine, MFRR je zabeležio 158 onlajn napad, od kojih se 86 dogodilo u Evropskoj uniji, a 72 u zemljama kandidatkinjama, pri čemu je targetiran 261 novinar/medijska kuća.
Izveštaj posebno izdvaja slučaj iz naše zemlje, za koju se kaže da je „u Srbiji zabeleženo 13 napada na internetu“. Izdvaja se onaj kada su „zaposleni u dnevnim novina Danas i glavni i odgovorni urednik Dragoljub Petrović dobili anonimne mejlove pune nasilja, u kojima mogli su da pročitaju da ‘salve metaka’ mogu biti ispaljene na njih i da bi se to bi moglo ‘završiti’ u napadu poput onog na Šarli ebdo“.
Kada su u pitanju napadi na novinare koji istražuju životnu sredinu, izveštaj je istakao čak dva slučaja zastrašivanja iz naše zemlje.
Četiri novinara koji istražuju zagađenje životne sredine u Bosilegradu napali su direktor i nekoliko zaposlenih u lokalnom rudniku o kojem su radili reportažu. Gađali su ih kamenjem, između ostalog. U julu je Dragojlo Blagojević dobio anonimne pretnje smrću telefonom nakon objavljivanja članka o seči drva.
U tekstu je posebno istaknuto i kako je u aprilu troje zaposlenih na portalu Soinfo.org optuženo za prekršaj nakon što su izveštavali o akciji aktivista koji protestuju protiv plana kompanije Rio Tinto da otvori rudnik litijuma u zapadnoj Srbiji.
Prema istom izveštaju, u maju je od Dragane Price Kovačević, novinarke portala 021.rs, traženo da napusti suđenje Dragani Arsić, aktivistkinji pokreta „Odbranimo šume Fruške Gore“ koje je bilo otvoreno za javnost.
Porast cenzure u Evropskoj uniji u odnosu na 2021.
Izveštaj beleži da je unutar Evropske unije došlo do 12 neopravdanih hapšenja novinara i medijskih radnika u devet država. U najvećem broju slučajeva, uhapšeni novinari su pratili teme u vezi sa životnom sredinom, proteste i demonstracije.
Od januara do decembra Izveštaj beleži 813 kršenja tih sloboda, dok se na udaru našlo 1.339 pojedinaca ili medijskih organizacija u Evropskoj uniji i državama kandidatkinjama
U državama članicama EU, verbalni napadi su bili najrasprostanjeniji tip incidenta (42,4% svih napada), slede zastrašivanje i pretnje (24,6% ), uvrede ( 13,3%), pravni napadi (27,2%).
Fizički napadi su treći najčešći tip napada na novinare i medijske radnike u EU (20,5%), nakon kojih dolaze napadi na imovinu (15,7%).
Zabeleženo je, takođe, da je cenzura porasla sa 8,6% u 2021, na 14,5% u 2022. godini.
Privatna lica predstavljaju najveći broj počinilaca napada na novinare u zemljama članicama EU (37,8% svih slučajeva), što je čak 50 odsto više u odnosu na 2021. godinu.
Predstavnici vlasti i zvaničnici su drugi najčešći izvor napada (17,1%) a za njima slede pripadnici policije i državne bezbednosti, (11,3%)
Najviše napada je bilo na protestima (21%) i na internetu (20,7%).
Ukrajina
Od devetoro novinara ubijenih u Ukrajini, pet je stradalo u pucnjavi, troje tokom granatiranja i jedan u nepotvrđenim okolnostima. U nekim slučajevima, kaže se u izveštaju, postoje dokazi da su ruske trupe targetirale novinare i njihove ekipe uprkos jasnim oznakama PRESS na vozilima ili na sigurnosnoj opremi.
Izveštaj navodi da postoje nepotpuni dokazi da je još barem troje ukrajinskih novinara ubijeno ili pogubljeno od strane ruskih trupa na okupiranoj teritoriji, pri čemu se navedeni podaci ne odnose na ukrajinske medijske radnike koji su izgubili živote tokom granatiranja Kijeva i drugih gradova.
Izveštaj beleži i da je 21 ukrajinski i strani novinar teško povređen, da je bilo 30 slučajeva fizičkih napada i bar osam slučajeva kidnapovanja i otimanja novinara, od kojih su neki mučeni.
Iako se najveći broj kršenja slobode medija u Ukrajini odnosi na ponašanje ruskih vojnih snaga, izveštaj navodi da su i ukrajinske vlasti odgovorne za neke slučajeve.
To uključuje restrikcije medijskih sloboda u ratnim uslovima, poput oduzimanja akreditacije za novinare koji su navodno prekršili pravila o delovanju u borbenim područjima, ili spajanje svih TV kanala sa nacionalnom pokrivenošću u jedan kojim rukovodi vladina služba.
Grupe koje zagovaraju slobodu medija su takođe izrazile zabrinutost zbog predloga zakona u Ukrajini, kojim bi se regulatoru dalo ovlašćenje da poništi dozvole internet medijima, izriče kazne i medije zatvara bez sudskog naloga.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.