Izveštaj za 2017: Gušenje medijskih sloboda, nema dijaloga

„Sve to praćeno je često bezobzirnim napadima na sve koji drugačije vide budućnost srpskog društva i nisu spremni da bezrezervno podržavaju poteze i odluke vladajuće strukture“, rekla je Petrovićeva na predstavljanju izveštaja tog centra o ljudskim pravima u Srbiji 2017. godine.

U izveštaju je navedeno da je politički život u prošloj godini obeležen temama koje već godinama opterećuju političku scenu Srbije i imaju veliki uticaj na evropske integracije zemlje.

To su, kako je navedeno, na prvom mestu pitanja normalizacije odnosa Beograda i Prištine, evrointegracije, definisanje spoljne politike Srbije i reginalna saradnja, dok je na unutrašnjem planu godina bila obeležena predsedničkim izborima, formiranjem Vlade Srbije i reforma u svim oblastima koje je neophodno sprovoditi u skladu sa zahtevima iz usvojenih strategija i akcionih planova.

Ono što je obeležilo prethodnu godinu su ustavne reforme koje se tiču pravosuđa, a koje bi trebalo da doprinesu nezavisnosti sudske vlasti i oslobađanju od političkog uticaja.

Međutim, prema rečima istraživača Beogradskog centra za ljudska prava Dušana Pokuševskog, sumnja se u iskrenost vlasti za tim reformama zbog amandmana Ministarstva pravde kao i odnosa predstavnika tog ministarstva prema članovima profesionalnih organizacija sudija i tužilaca i stručnjaka iz civilnog društva, čija predložena rešenja se ne prihvataju.

Govoreći o stanju u medijima, novinar Ivan Protić ukazao je da su se u 2017. medijske slobode sve više gušile, a da je materijalni položaj medija i novinara sve gori.

„Izdvojile su se dva negativna trenda – kršenje profesionalnih i ljudskih prava samih novinara i kršenje ljudskih prava medijske publike, pre svega od provladinih medija koji masovno krše profesionalne kodekse“, rekao je Protić.

[povezaneprice]

Kako je dodao, raslo je nekažnjeno nasilje nad novinarima, pritisci, vređanje, ometanje, sudska zaštita je bila retka, a istrage i suđenja za ubistva novinara iz prošlog veka, ni u 2017. godini nisu završena.

On je naveo da vlast potpuno kontroliše većinu medija i koristi ih kao sredstvo za promociju i PR, dok samo mali broj medija obavlja svoj posao profesionalno, ali je pod konstantnim pritiskom vlasti i izložen optužbama da rade protiv države.

Ono što je jako loše i čime se krše prava ne samo novinara nego publike je tabloidizacija medija koja, po njegovim rečima, ima dalekosežne posledice.

Dodatno zabrinjava što provladini mediji šire strah i paniku kod građana svakodnevnim naslovima o skorom napadu na Srbiju i vestima o spoljnim i unutrašnjim zaverama protiv Srbije, dodao je Protić.

On je kazao da je u 2017. godini zabeležena 84 napada na novinare, od čega 18 fizičkih, najčešće istraživačke, koji se bave istraživačkim novinarstvom i izveštavaju o organizovanom kriminalu i korupciji.

U delu izveštaju koji govori o ekonomskim i socijalnim pitanjima se navodi da oko pola miliona stanovnika nije u stanju da zadovolji minimalne egzistencijalne potrebe.

Navedeno je da, iako neki ekonomisti pozitivno ocenjuju reforme koje sprovodi srpska vlada, privredni rast u 2017. godini je bio mnogo manji od planiranog i znatno zaostaje u poređenju sa privrednim rastom zemalja u regionu.

Ukazano je i na donošenje Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom krajem prošle godine kojim se kako je navedeno, krši Konvencija o zaštiti materinstva međunarodne organizacije rada, jer novi zakon predviđa da se za osnovicu za naknadu uzima mesečni prosek zarade koji je roditelj ostvario u prethodnih 18 meseci, umesto 12 meseci kako je pre toga bilo predviđeno.

Vesna Petrović i Ivan Protić predstavili su izveštaj i u Danu uživo TV N1: