Izvestioci UN: Vlada Srbije zloupotrebila mehanizam za borbu protiv terorizma da bi zaplašila predstavnike civilnog društva

Specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija su izrazili su zabrinutost jer je Vlada Srbije zloupotrebila mehanizam za borbu protiv pranja novca i finansiranja teorizma sa ciljem da zaplaši predstavnike civilnog društva i branioce ljudskih prava, da ograniči njihov rad i da uguši kritiku vlasti.

U saopštenju Kancelarije Visokog komesara UN za ljudska prava objavljenom juče, povodom slučaja „Spisak„, odnosno dopisa koji je Uprava za sprečavanje pranja novca uputila bankama da joj dostave podatke o svim novčanim transakcijama za 57 organizacija, medija i pojedinaca, ističe se da usvojene mere moraju da se usklade sa međunarodnim pravom, posebno sa zakonom o ljudskim pravima.

„Plašimo se da takva upotreba srpskog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma ugrožava i ograničava pravo na slobodu izražavanja i udruživanja ljudi koji pripadaju tim grupama, kao i njihovo pravo da učestvuju u vođenju javnih poslova“, naveli su specijalni izvestioci.

Široka i proizvoljna primena zakona protiv neprofitnih organizacija, kao i protiv pojedinaca, nije u skladu sa obavezama Srbije prema međunarodnom pravu.

Kroz rad sa građanima i komunikaciju sa državom, civilno drušvo igra važnu ulogu u kanalisanju društvenog nezadovoljstva, čime doprinosi prevenciji terorizma i nasilnog ekstremizma, zato je ovakvo targetiranje civilnog društva kontraproduktivno i podriva, a ne poboljšava bezbednost, istakli su stručnjaci.

Oni su pozvali Radnu grupa za finansijsku akciju (FATF) i regionalna tela kao što je manival (Moneyval) da osiguraju da se nacionalni propisi koji se usvoje u skladu sa FATF standardima ne kose sa obavezama koje države imaju u pogledu ljudskih prava, i zatražili od Vlade Srbije da garantuje da primena antiterorističkih propisa neće uticati na aktivnosti civilnog društva i njihovo pravo na slobodu izražavanja.

U julu ove godine Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija napravila je spisak od 20 pojedinaca i 37 organizacija ili udruženja za koje je od banaka zatražila uvid u sve njihove novčane transakcije od 1. januara 2019.

Na spisku su, između ostalih, bili NUNS, UNS, CINS, BIRN, KRIK, CRTA, Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija, Novosadska novinarska škola. Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Građanske inicijative, Vojvođanski građanski centar, Inicijativa mladih za ljudska prava, Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom), Centar za evroantlantske studije (CEAS), Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, Centar za vladavinu prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, LIBEK, CANVAS, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Helsinški odbor za ljudska prava…

Uprava je tražila podatke i za pojedince među kojima su i novinari Slobodan Georgiev, Biljana Stepanović, Branko Čečen, Vukašin Obradović… Traže se podaci i o produkcijskoj kući Non Aligned Films, Trag fondaciji, Fondaciji Katalist, Fondaciju Sloboda štampe…