Janjić: „Čist račun“ s državom kada reši ubistva novinara (Video)

Danas je i Međunarodni dan za okončanje nekažnjivosti zločina nad novinarima. Cilj je da se Vlada i cela javnost podsete na najteže zločine koji godinama i decenijama nisu rasvetljeni ni procesuirani. Ubistva Radislave Dade Vujisinović i Slavka Ćuruvije, pre 17 godina ubijenog kolege Milana Pantića, kao i pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, još nema sudskog epiloga.

Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije ove godine bilo su 22 slučaja napada, pretnji i zastrašivanja novinara, u četiri slučaja tužilaštvo je utvrdilo da nema mesta pokretanju postupka jer nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, 16 slučajeva je još u toku pred tužilaštvom, dok je u jednom slučaju pokrenut sudski postupak, a jedan slučaj nije prijavljen policiji.

Veran Matić, komentarišući slučaj „Ćuruvija“, konstatuje da je u pitanju krajnje neefikasno suđenje koje traje tri i po godine. Navodi da nekoliko kontroverznih odluka vodi ovo suđenje ka oslobađajućoj presudi.

Matić kaže da se snage koje dovele do ubistva Slavka Ćuruvije bude i opstruiraju ovo suđenje, da žele da zaštite optužene – direktora DB i njegove najbliže saradnike, kao i da se budi cela ta mašinerija koja je tada postojala i upravljala državom, koja je stvarala klimu na osnovu koje će nastati tekstovi koji će prethoditi organizaciji i izvršenju ubistva Ćuruvije. Navodi da kada kaže DB misli na ondašnju službu bezbednosti, ne na BIA, i navodi da su se ti ljudi infiltritrali u razne druge institucije, i da su prisutni i danas u javnom životu.

Dragan Janjić, urednik novinske agencije Beta, kaže postoji odugovlačenje jer je „većinu njih s tog spiska ubila država u najširem smislu, ne mislim na vlade“. I država očigledno još nije spremna da napravi odlučujući korak – da kaže ovo je bilo ovako, to su radili naši ljudi i to ne sme više nikad da se radi, dodaje. Dok se to ne reši, navodi Janjić, novinari će imati neraščišćene račune s državom. Bilo bi dobro za celo društvo da se izađe i jasno kaže šta se dešava, država može to da uradi ako hoće, a mnogo se vlada od tada promenilo, ali se to nije desilo, podseća Janjić.

„Mislim da je reč o neraščišćenim odnosima, i dalje podzemno deluju razne struje, lobiji, razne uticajne grupacije… Sve dok se ne reše ova krupna ubistva za koje imamo osnovane razloge da sumnjamo da iza njih stoji država, mi nećemo sa državom da imamo čiste račune“, ističe urednik Bete.

Na Kosovu se pet srpskih novinara vode kao nestali, dva su ubijena kao i sedam ubijenih novinara albanske nacionalnosti.

Veran Matić kaže da su tražili da se proširi nadležnost Komisije i na te slučajeve i da se ispostavilo da postoje neke sumnje i indicije u vezi s tim slučajevima. Nemoguće je, dodaje, istrage sprovoditi na Kosovu, bez međunarodnih institucija. Prenosi da se u ovom trenutku radi na tome da se nađu odgovarajući mehanizmi kako da se formira neka komisija ili neko drugo telo na Kosovu, i da se na tom pitanju radi s OEBS-om. Ja sam slučajno naleteo da jedan dokument OEBS-a iz 1999. godine gde se svedoči o tome da postoji saznanje gde su dva srpska novinara zatvorena, u kom zatvoru OVK, kod kog komandanta OVK, na tom tragu je moguće poći dalje, ali se time niko do sada nije bavio, rekao je gost N1.

Komentarišući situaciju danas, Janjić kaže da je i dalje veoma opasno pisati o kriminalu i korupciji, ali se pritisci na novinare i dalje više povezuju sa politikom. „Možda zato što su naši političari tradicionalno užasno osetljivi na kritiku“.

Fotoreporter Imre Sabo je naveo primer ubistva svog prijatelja novinara Gabrijela Grujnera Išterna koji je ubijen na Kosovu za vreme dolazaka prvih NATO snaga, za kog se, kako kaže, zna ko je ubica i da on nije pretrpeo nikakve sankcije. Njegove poslednje reči su bile „ali ja sam novinar“, preneo je gost Novog dana, čija se izložba „Devedesete“ u Univerzitetskoj biblioteci otvara večeras.

„Jako mi je žao što se moja bazična redakcija „Ilustrovana politika“ spustila na toliko nizak nivo da je uradila to što je uradila“, rekao je Sabo, osvrćući se na naslovnu na kojoj piše „Psi su pušteni – zašto ćute RTS i Politika“, uz fotografije Danasa, Vremena i NIN-a u pozadini.

Osvrćući se na tu naslovnu, Janjić kaže da je problem što država jeste vlasnik.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić osudio je naslovnu Ilustrovane, navodeći da to nije diskurs koji želi i da se to neće ponavljati u medijima u kojima je vlasnik delom država.

Voleo bih da je prvo vlasnik reagovao pa udruženja, a ne obrnuto, kad su udruženja zagalamila, reagovao je vlasnik, kazao je Janjić. Država dok je vlasnik mora da snosi odgovornost, ne mislim da je neko iz države rekao – uradite to i to, nego su pustili ljude unutra da rade, koji nemaju odgovarajući profesionalni senzibilitet, pustili su da radi čovek koji je prizivao ubistvo Slavka Ćuruvije i naravno da su odgovorni, navodi Janjić.

Matić podseća na tekst iz 1999. godine za koji je tada Đorđe Martić rekao da je dobio nalog odozgo, i dodaje da je naslov koji imputira da je Ćuruvija tražio bombe napisala Mirjana Marković. Postavlja se pitanje ko je sada dao odozgo mig, jer očigledno Martić tako radi, dodaje. Međutim, kaže Matić, posle reagovanja predsednika (Vučića) i Suzane Vasiljević, šefa predsednika za odnose sa medijima (koja je podnela ostavku na mesto u Nadzornom odboru Politike), potpuno je jasno da oni nemaju veze s tim, kaže Matić koji konstatuje što se to može tumačiti i kao udar na državu. Ja mislim da je ubistvo Slavka Ćuruvije bio je udar na državu i ustavni poredak, tako da se možemo ozbiljno zabrinuti za ovo danas, jer je velika šteta, između ostalog, i za samog predsednika države, dodaje. Matić kaže da treba utvrditi ko je dao nalog i voditi računa o bezbednosti pomenutih novinara, dodajući da o celom slučaju treba napraviti istraživanje.

Službe moraju da znaju ko je inspirisao Martića da napiše to, ako ne znaju, treba da se smene svi, dodaje Janjić.

BIA, novinari i „mere“

Predstavnik Bezbednosno-informativne agencije Marko Parezanović na tiribini Nacionalne alternative delove opozicije, medija, nevladinih organizacija i sindikata proglasio najvećom bezbednosnom pretnjom i optužio za subverzivno delovanje.

Matić kaže da se slaže s tim da je to skandalozna izjava i da je nedopustivo da se BIA od nje nije ogradila. Dodaje da ima poverenja u timove iz BIA koji rade s njima na slučajevima ubistva novinara.

Na pitanje da li veruje bezbednosnim službama i policiji, Janjić kaže da će sistemu verovati „čim budu procesuirani oni koji su ubili naše kolege“. Verovao bih im kad bi smenili Parezanovića, ali oni to neće uraditi i nije smelo da se dogodi da se službe bezbednosti petljaju u nešto što se tiče osnovnih sloboda i ljudskih prava, ističe Janjić.

Mišljenja je da je dosta novinara „na merama“ službi, da prate njihove tvitove, da se mnogim novinarima bave.

Veran Matić misli da službe rade od slučaja do slučaja, da to nije u meri kao ranije i da se prate oni koji se bave škakljivim temama.

Matić je ranije pozvao nadležne organe da preispitaju bezbednost novinara, dok Janjić kaže da bi više  voleo da se gradi atmosfera u kojoj nije dozvoljeno blatiti ljude i u kojoj se, pre svega vladajući slojevi, bitno drugačije odnose prema novinarima.