Janjić: Režimi su se menjali, pritisci na novinare nisu

Radna grupa za istraživanje ubistva novinara saopštila je u četvrtak da je tužilaštvu predat kompletan izveštaj sa imenima osumnjičenih i nalogodavaca za ubistvo novinara Milana Pantića.

Janjić je, gostujući u Danu uživo na N1, rekao da je Komosija obavila veliki posao, kao i policija, a da sada sledi akcija tužilaštva.

„To je dobro što se dogodilo, ali ne valja što se dogodilo posle 16 godina i velika je sramota za policiju i tužilaštvo što se te stvari rešavaju samo pod određenim prtiskom. Institucije moraju da obave svoj posao. Ne treba niko da ih tera, treba da znaju šta im je posao“, rekao je Janjić.

Dušan Telesković iz Udruženja novinara Srbije dodaje da se ispostavilo kao dobro što je Komisija osnovana i da bez nje ne bi bilo sudskog procesa za ubistvo Slavka Ćuruvije, a ni razrešenja Pantićevog ubistva.

„Od tužilaštva nema nikakve reakcije danas, nadam se da će je biti narednih dana. Opasnost je ako tužilaštvo vrati slučaj policiji jer onda proces može da ode u nedogled. Mogu da se izgube i svedoci i osumnjičeni. Velika opasnost da se sve ne razvodni“, ističe Telesković.

Komentarišući značaj Komisije, Janjić kaže da je ona osnovana da bi podstakla organe vlasti da reaguju i dodaje da to podsticanje traje godinama.

Telesković smatra da je slučaj Pantić komplikovaniji od slučaja Ćuruvije, jer, kako ističe, kod Ćuruvijinog ubistva postoji jasna linija između naređenja i izvršenja.

„U slučaju Pantić to se desilo posle petog oktobra, kada smo mislili da se takve stvari više neće dešavati. Pantić je bio fenomenalan novinar, njegovi tekstovi o privatizaciji cementare su tekstovi koji bi danas bili na svim naslovnim stranama. U tom smislu malo su komplikovanije veze, imate vezu politike, krupnog kapitala i nekih organizovanih kriminalnih grupa“, objašnjava Telesković.

Dodaje da je Komisija bila ključna za rešavanje ovog slučaja, jer je pre nje bilo sedam radnih grupa koje su osnivane kako je koji ministar dolazio u Nemanjinu 11.

Kada su u pitanju aktuelni pritisci na novinare, Janjić kaže da postoji baz apodataka koja se puni na dnevnoj bazi, a pritisci se uglavnom odnose na istraživačko novinarstvo i predstavljaju pretnje na društvenim mrežama.

„Pritisci nisu prestali, oni su se promenili. Nemamo ubistva novinara, ali imamo vrlo organizovan i čvrst pritisak na uređivačke politike medija“, ističe Janjić.

Telesković kaže da između policije, tužilaštva i novinarskih udruženja postoji sporazum kada su u pitanju prednje novinarima. On kaže da ovaj sporazum deluje u praksi, ali da se kao problem javlja to što sz u 13 od 15 slučajeva sudije pretnje novinarima okarakterisale kao uvrede.

„Novinar zove udruženje, udružnje zove kontakt osobu u MUP-u i reaguje se. I to funkcioniše. U Apatinu je rešen slučaj na osnovu tog sporazuma“, objašnjava Telesković.

Janjić ističe da bi u uređenoj i pravnoj državi normalno bilo da se novinar javi policiji kada mu je ugrožena bezbednost.

„Dok je atmosfera u društvu takva da su novinari i urednici tabloida pozdravljeni od vrha društva, a novinari istraživačkih medija izloženi pretnjama, mi nećemo imati promenu“, napominje Janjić.