Osam godina je prošlo od podizanja optužnice protiv četvorice optuženih za ubistvo novinara i izdavača Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije: bivšeg načelnika Resora državne bezbednosti Radomira Markovića, načelnika beogradskog centra RDB-a Milana Radonjića, glavnog inspektora u Drugoj upravi RDB-a Ratka Romića i rezervnog pripadnika službe Miroslava Kuraka, koji je u bekstvu.
Ni 23 i po godine kasnije, porodica Slavka Ćuruvije nije dočekala da zločinci budu pravedno kažnjeni za ubistvo kritičara režima Slobodana Miloševića, koga je tajna služba, usred NATO bombardovanja, pratila do pred samo ubistvo.
U ponedeljak, 5. decembra, Apelacioni sud u Beogradu otvara petodnevno zasedanje na kome će odlučivati o žalbama na drugu presudu Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal, kojom su četvorica optuženih, kao i prvi put, osuđeni na ukupno 100 godina zatvora.
O presudi koja je najvažnija za porodicu, prijatelje i poštovaoce ubijenog novinara, ali i za slobodu govora, bezbedno bavljenje kritičkim novinarstvom, zaustavljanje decenijske nekažnjivosti zločina nad novinarima, za budućnost demokratije u Srbiji, razgovaramo sa Slavkovom ćerkom Jelenom Ćuruvijom Đuricom.
Cenzolovka: Šta očekujete od otvaranja procesa pred Apelacionim sudom? Kako vidite to što se suđenje završava tek osam godina posle podizanja optužnice?
Jelena Ćuruvija Đurica: Kao što znamo, ceo proces u vezi sa tatinim suđenjem bio je prilično turbulentan. Očekivali smo, mi kao porodica, da se sve završi posle prve presude. Međutim, nije. Vraćeno je – kao što znamo, da ne ponavljam sve kako je bilo.
Nažalost, zbog svega toga ne mogu sada da imam neko baš pozitivno očekivanje. Doduše, nemam ni negativno, i to je ono što je dobro. Želim da verujem da će sudije da se upuste u ovaj proces i da će, što se njih tiče, naći najbolje moguće rešenje.
Nekako ipak želim da verujem u njihov profesionalizam i njihovu posvećenost.
Cenzolovka: Kakva bi iz ugla porodice Slavka Ćuruvije bila pravedna presuda?
Ćuruvija Đurica: Posle 23 godine teško da išta može da nas zadovolji. Toliko smo se namučili svih ovih godina da dođemo do ove tačke, a i dalje nije kraj. Ono što bi bio neki smiraj za nas, a možda i za njega, jeste da se stvarno desi taj kraj i da to bude kraj kakav zaslužujemo mi, kakav zaslužuje on i kakav zaslužuju njegove ubice.
Cenzolovka: Da li očekujete da ikada bude istražena politička pozadina ubistva? Ako ne očekujete da se to dogodi pred sudovima, da li ćete i kako nastaviti borbu za konačnu pravdu?
Ćuruvija Đurica: Nažalost, ispostavilo se da nema nekih jasnih dokaza o vezi između nalogodavaca i izvršitelja. To jeste pravni problem – kako naći vezu između tih ljudi. Ali, nekako logikom i zdravim razumom, svi mi znamo kako se radilo devedesetih i ko su nalogodavci.
U tom smislu, i Slavko Ćuruvija fondacija i porodica će se potruditi da nađu vezu. Ako uspemo, bilo bi dobro. Ako ne, videćemo.
Video možete preuzeti na ovom linku i objaviti uz navođenje izvora.
Filmovi o novinarima i za novinare
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.