Jelena Ćuruvija: Tata nije hteo da se skloni, „kapetan ne napušta svoj brod“

Novinar i vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. u haustoru zgrade u kojoj je stanovao, a ni 24 godine posle toga nema konačne presude u tom slučaju. Njegova ćerka Jelena kaže u intervjuu za N1 da je 24 godine - maraton koji nisu očekivali. Upitana da li konačnu presudu čeka u pozitivnom duhu, ona kaže da jeste pozitivna i da želi da veruje u profesionalnost sudija i njihov zdrav razum, da će doneti odluku kakvu svi očekujemo, a to je da potvrde drugu prvostepenu presudu kojom su na 100 godina zatvora osuđeni bivši načelnik Državne bezbednosti (DB) Radomir Marković, koji se već nalazi u zatvoru zbog izdržavanja kazne zbog ubistva Ivana Stambolića i atentata na Vuka Draškovića u Budvi, kao i nekadašnji načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i bivši inspektor DB-a Ratko Romić. Osuđen je i bivši pripadnik rezervnog sastava DB-a Miroslav Kurak, koji je u bekstvu.

Snimak ekrana, N1

Pred Apelacionim sudom se trenutno vodi drugostepeni postupak, nakon žalbi na drugu prvostepenu presudu koja je identična kao i prva koju je doneo Viši sud u Beogradu.

Jelena Ćuruvija kaže da u vreme kada je njen otac ubijen nisu očekivali ništa od države, imajući u vidu da je tada još na vlasti bio Slobodan Milošević, ali da su očekivali podršku njegovih kolega, „to je prvo što nismo dobili“.

„Posle je usledio 5. oktobar, posle koga smo očekivali da će razrešenje njegovog ubistva biti prioritet nove vlasti, ali nažalost nije bio, Rade Marković je još godinu dana ostao na čelu DB, što je dovoljan period da se unište dokazi, ako ih je i bilo. Očekivali smo da će to nekome biti prioritet, nismo očekivali da će trajati 24 godine. Ne mogu da opravdam demokratsku vlast koja je došla posle 5. oktobra, i štagod da kažem zvučalo bi bezveze. Postoje priče da se DB nije rekonstruisao, i posle 5. oktobra su ostali isti ljudi u DB“, kaže Jelena Ćuruvija u intervjuu za N1, ali dodaje da nema dokaze za bilo šta.

Dodaje da već od septembra 1998. kada su počeli procesi protiv njenog oca, veći deo kolega je prosto nestao.

„Ne mogu da krivim nikoga, bilo je vreme u kom su ljudi nestajali preko noći. Tata je bio drugačiji, nije hteo da ode ni u jednom trenutku, na moje pitanje zašto se ne skloni, rekao je da kapetan ne napušta svoj brod. Borio se za svoje novine i svoje novinare, i nije hteo da poklekne i platio je zbog toga na način na koji je platio. Bio je izuzetno hrabar i ponosna sam zbog toga na njega“, navodi Jelena.

Kaže i da je sistem 90-ih bio prilično jasan – „imali smo ljude protiv rata i Miloševića i one koji su bili za to“.

Ističe da je njen otac u vrlo turbulentno vreme bio vlasnik jednih od najčitanijih novina.

Takođe, ukazuje da nalogodavci ubistva njenog oca nisu obuhvaćeni ovom optužnicom, što ocenjuje kao „manir sistema“.

Navodi da je važno da se u nalogodavce upre prstom i da se sagleda šira slika, imajući u vidu da „imamo dvoje ljudi koji su bili glavni devedestih“.

„Vrlo je logično da su oni bili nalogodavci, ali, nažalost, nemamo nikakav dokaz za to“, kaže.

Na konstataciju da nove generacije ne znaju ko je bio Slavko Ćuruvija i da teško mogu da razumeju turobnost tih vremena i pitanje kako im to objasniti, Jelena navodi da se kroz istoriju podsećalo stalno na neke mračne periode, baš da bi se mladi ljudi obrazovali, tako što bi se u tome učilo u školama, kroz filmove i serije, i medijske specijalne emisije i dokumentarce.

„Ja sam iz tog razloga napravila Fondaciju Slavko Ćuruvija 2013, motiv mi je bio da se ne pominje tatino ime samo kad je godišnjica, a imamo osmu godinu i školu digitalnog novinarstva“, navodi Jelena i dodaje da nema puno slobodnih medija u kojima bi mogli da pričaju i o njenom ocu, ali i o mnogim drugim temama.

Smatra i da je kada se radi o napadima na nezavisne novinare, koje sve češće i vlast targetira, situacija sada gora nego što je bila.

„Devedesetih je bila crno-bela situacija, ali su još bili repovi iz ranijeg sistema, ljudi nisu tek tako prilazili novinarima na ulici i pretili im i vređali ih“, ukazuje.

„Imamo epidemiju nasilja, koje nema nikakve posledice“, zaključuje.

Video prilog N1