Jovana Brajović: Zbog posla sam botovala za SNS, vređala sam ljude i stid me je

Od njih je, kako svedoči, dobila posao, za njih je pristajala da vređa i omalovažava ne samo političke neistomišljenike, već i njihove koalicione partnere, članove Socijalističke partije Srbije. Na kraju je direktora tužila za mobing.

Verovatno i u svakoj mesnoj zajednici, a sasvim izvesno u svakoj opštini i gradu na jugu Srbije zajedničko je to da je na vlasti Srpska napredna stranka. Svuda, osim u Surdulici. Tu je SPS.

Koalicioni partneri u državi, ljuti rivali u ovom mestu. Koliko ljuti i šta je sve dozvoljeno da se preuzme vlast, kakvi su odnosi u Surdulici unutar u državi vladajuće koalicije, kakvi unutar vladajuće stranke, a kakvi funkcionera prema članovima i članicama SNS-a, govori Jovana Brajović.

„Ja sam članica Srpske napredne stranke“, navodi.

Iz iste stranke pominju se, ali su odbili da govore jedan uvaženi direktor EPS-a i jedan državni sekretar i funkcioner stranke koji je vodio lokalni Internet tim.

„Radila sam po uputstvima Dragana Stevanovića Bosketa“, priča nam.

Jovana Brajović, rođena je 1985. u Surdulici. Po obrazovanju je elektrotehničar računara. Zaposlena je u „Vlasinskim hidroelektranama“ Đerdap usluge AD Kladovo. Tu je najpre od 2014. radila kao čistačica četiri godine, recepcionarka je bila tri, a trenutno je u odeljenju elektro-izvršenja. U hidroelektrani Vrla 3 u selu Masurica. Direktor ovog preduzeća, koje radi za EPS, je njen stranački kolega Boban Petrović.

„Ovo je toliko gadno, toliko je odvratno da bih preporučila svoj deci da uče školu, da ne moraju ovo da doživljavaju“, počinje svoju priču Jovana Brajović za N1.

N1: Vi direktoru pišete hvala Vam, sa velikim V, a on Vama?

Jovana Brajović: „A on meni… sad ću da nađem. Njega je interesovala moja sličica. Uh, ovo je najteže. On je meni uvek tražio porukama da se obraćam. Ja kad njemu napišem poruku, on meni kaže ovo, sad ću da vam pokažem… „Ajde neku sličicu“. Jedan uvaženi direktor koji ima dve ćerke“.

N1: Hajde da pročitamo šta ste napisali. „Ja se izvinjavam što Vam ovako kasno pišem. Kad možete da me primite na razgovor?“ Direktor pita zašto, Vi ste odgovorili da popričamo, jer ugovor ističe. A direktor je odgovorio : „Ajde neku sličicu pa da popričamo. Kiss.“

Da li to priliči jednom direktoru?

Zvanične biografije i fotografije direktora Bobana Petrovića na sajtu EPS-a, gde su pobrojani organi upravljanja, nema. Prema dostupnim podacima, on je diplomirani mašinski inženjer, direktor Vlasinskih HE već deceniju, u Upravnom odboru vranjskog Simpa, a na čelu surduličkih naprednjaka bio je u tri ciklusa, od 2009. do 2021.

„Kad god potražim promenu radnog mesta, ja dobijem sličicu, dobijem poruku da idem s njim za Niš. Da od moje koordinatorke „Đerdap usluga“ zatražim slobodan dan. Ja sam njemu odgovorila: Ja sam mnogo razmišljala o ovome. Ako hoćete poštujte me kao radnika i Vašu drugaricu i prijatelja. Ja ne mogu da spavam sa Vama, ni sa kim. Meni posao jeste potreban i da budem tu gde sam. Ja imam žensko dete, neću da dozvolim da se stidi mene i da pokazuju prstom u nju“, priča ona.

N1: Šta Vam je ovde napisao?

Jovana Brajović: „Ima li ovde nešto da se poje(d)e? Šta dobiješ kad ovo gledaš u ogledalu.“

Novinarka N1: Nećemo dalje. Dovoljno je jasno i nećemo dalje…

„Evo pre toga, kako objavi, tako briše. Jedan uvaženi direktor EPS-a, na lepom mestu. Funkcioner i u firmi i u stranci“, dodaje Jovana.

Novinarka N1: Sve što ste štampali su poruke. To su stotine poruka.

„Bilo je i previše. Ja sam samohrani roditelj, osam godina mlađa. Nisam imala ništa, ušla sam u stranku. Kao, pomoći će sve. Nemaš ni od koga zaštitu, ćutiš, trpiš, šta ćeš… Ali šta ću još reći – ima još mnogo žena kao ja. Samo ćute zbog posla i gutaju. Nema ko da ih zaštiti, a meni je trebalo punih osam godina“, kaže.

N1: Ovo sa porukama direktora je počelo koje godine?

Jovana Brajović: „2015. Na svaku potražnju. On je meni uvek to“.

N1: Koja Vas je od ovih poruka najviše potresla, uznemirila? Kako ste se osećali kad dobijete takvu poruku?

Jovana Brajović: „Pa sve ove. Iskreno. Najviše me potresu kad kažem direktoru kad će biti posao za stalno, kad će biti posao za mog muža, stvarno ne mogu da izdržim. Dete mi kreće na fakultet, ne mogu direktore. A on „Pošalji, Jovana, sličicu“. Moja ćerka nije znala i moji roditelji kroz šta prolazim. Taj Boban Petrović je navodno, isto to da kažem, neka moja familija preko babe. Ja sam njemu rekla da smo mi familija, ali to ovde ušlo, ovde izašlo“.

O svemu je rekla, kaže, i drugima.

„U Vranju je bio miting. Bio je predsednik. Ja sam njemu predala, rekla sam molim Vas pročitajte. Nije on glup, pametan je i rekao je – javiću se. I jeste, javio se pred Uskrs da je poslao za prijavu za mobing na radnom mestu EPS-u. Gde je to? Poziv iz EPS-a meni nije stigao“, navodi.

Iz EPS-a kažu da ga jesu poslali: O predmetu smo obavešteni od stručnih službi Kabineta predsednika Republike, pošto se obratila ovoj instituciji, a ne EPS-u. Jovana Brajović je zato dopisom još u aprilu obaveštena na koji način može da podnese prijavu, te da će EPS u tom slučaju preduzeti sve potrebne korake.

U odgovoru navode i da do danas prijavu nisu dobili, a ona da nije dobila njihov dopis.

Adresa je njeno matično preduzeće. Direktor je u nadležnosti EPS-a, u čijim je organima upravljanja, ona u nadležnosti „Đerdan usluga“, koje EPS angažuje po ugovoru.

Direktor Vlasinskih hidroelektrana Boban Petrović nije odgovorio ni na pozive ni na poruke, a iz Đerdap usluga su danas, nakon emitovanja najave za priču Brajovićeve, nama poslali odgovor, a njoj ponudu da je zaštite do utvrđivanja svih okolnosti, pa i izmeste na radno mesto u drugom gradu.

Brajovićeva kaže da je o svemu govorila i onima koji su joj pomogli da se 2015. godine zaposli u državnom preduzeću, a da je posao dobila i sačuvala zahvaljujući tome što je osam godina imala više od jednog imena.

N1: Ako kažem da pričamo sa Ksenijom Savić da li je to tačno ili pogrešno?

Jovana Brajović: Tačno je.

N1: Ali Vaše ime nije Ksenija Savić.

Jovana: Ne.

N1: Ksenija Savić je ime internet profila?

Jovana Brajović: Jeste.

„Ksenija Savić“, prema onome što piše na Fejsbuku, vezana je za različita mesta u Srbiji, nijedno nije Surdulica, odakle je zapravo. Rođena 1989. Piše da je iz Niša, živi u Beogradu, studirala je Filološki fakultet, a radi na Medicinskom.

„Ja sam imala taj glavni profil Ksenija, a pritom sam imala još 10, još 10 lažnih profila. Radila sam po uputstvima Dragana Stevanocića – Bosketa“, navodi Jovana Brajović.

Dragan Stevanović, koga Surduličani znaju kao Bosketa, trenutno je državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kao član SRS, bio je predsednik SO Surdulica u jednom mandatu, pa zatim poslanik. Od 2012. je državni sekretar u različitim ministarstvima, najduže u ministarstvu privrede. Član ili na čelu brojnih odbora, komisija i timova skupštine i Vlade Srbije, pa i u pregovorima za pristupanje Srbije EU i u Savetu za odbrambenu industriju.

N1: Kako je to organizovano? Oni vama šalju na Viber ili neki drugi način?

Jovana: Na Viber.

N1: Kako se ta grupa zvala?

Brajović: Internet tim. Lokal Srpske napredne stranke.

N1: Jel svaki grad ima svoju organizaciju?

Brajović: Da, ovo je bilo za Surdulicu.

N1: Koliko je vas u tom timu?

Brajović: U početku baš mnogo, ali onda zbog poverenja, počele su neke stvari da izlaze sa strane iz grupe, sišli smo na petoro.

N1: Prvo ste radili za Tviter?

Brajović: Da, pa smo onda počeli da radimo lokal. Protiv ministra Novice Tončeva i njegovih saradnika.

„Krenuli smo i porodično da ih vređamo“

U Vladi Ane Brnabić u dva mandata socijalista Tončev je ministar bez portfelja, zadužen za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština. Od 1990. bio je na različitim funkcijama u svojoj opštini Surdulica. Potpredsednik skupštine, predsednik opštine, pa od 2014. poslanik. Bio je i predsednik FK „Radnik“ iz Surdulice i potpredsednik FSS. Vlasnik je privatnih firmi koje se bave gradnjom. Funkcioner SPS-a.

Jovana Brajović: „Mi smo prvo krenuli politički, ali smo krenuli i porodično da ih vređamo. Sramota, stvarno sramota“.

N1: Pisali ste to što ste sami hteli ili ste dobili neku vrstu uputstva, koga da ciljate?

Jovana Brajović: „Dobijali smo zadatke, ali je ovako bilo – ili ćeš da radiš ili ćeš da dobiješ otkaz. Ja sam samohrani roditelj“.

N1: Vidim da Vam je teško. U porukama ste vređali ljude na funkcijama, ali i njihove porodice. Jel zato sada plačete?

Jovana Brajović: Da, toliko mi je teško kad ih sretnem na ulici, a ne dao Bog da opet odem kod doktora…

Doktorka Aleksandra Popović je specijalista neurolog i radi u Zdravstvenom centru u Surdulici. U više mandata bila je odbornica SPS-a, sada je predsednica opštine Surdulica.

Jovana Brajović: „To je katastrofa. Ja tu ženu ne mogu da pogledam u oči. Užas. Kad pomislim da su deca plakala, molila da se obriše. Majke smo nazivali konkubinama. Kako bi bilo mene da nazove konkubinom, da moje dete sretnu u gradu i kažu – mama ti je konkubina…“

N1: To je radilo vas više. Jel poznajete druge ljude koji tio rade?

Brajović: „Da, to su sve moje kolege s posla“.

N1: Jel to tako išlo? Stranka pa posao ili su ti ljudi već radili? Jesu li posao dobili zahvaljujući ovome?

Jovana Brajović: „Ja sam dobila za stalno. Dobio je kolega, koleginica pre mene. Samo je jedna ostala pod ugovorom na najnižem koeficijentu“.

N1: Koliko ti ljudi zarađuju?

Brajović: „Ja sam na minimalcu bila do pre osam meseci“.

N1: Znači osam godina.

Jovana Brajović: „Da, pritom sam bila ucenjivana. Da radim, ako ne dobiću otkaz. Koleginica završava posao, a ja pišem“.

N1: U radno vreme?

Brajović: „Da, da“.

Kada ovde kaže „morala sam da radim“ govori o delegiranim zadacima iz stranačke Viber grupe, u kojoj je bila do pre godinu dana. Kaže da je imala dva posla – jedan u Srpskoj naprednoj stranci u koju je ušla 2014. godine i drugi u državnom preduzeću koji je dobila već 2015.

„Jer ja sam upala u surduličku SNS sektu. Ako ti kažu da skočiš u kanal u udaviš se, moraš. Znači sekta. Kad sam shvatila šta sam ja ljudima uradila, onda sam rekla ja ovo – ne“, navodi Brajović.

N1: A jel se taj rad dodatno plaća?

„Ne. Posao si dobio. Kad smo dva puta Novicu (Tončeva) rokali, baš ono, dobili smo po 50 evra. Javno kažem da ću da ih vratim, samo da stanem na noge. Vratiću ih, kad budu imali sastanak – ja ću da odnesem sto evra. Toliko smo vredeli. Ja sam radila za njihove fotelje, za njihove stolice, da njima bude lepo, da oni primaju velike plate. A predsednik je rekao da radimo za našu decu. Nigde nisam videla moje dete. Gde je meni struja koju će da mi iseku? Gde je meni voda? Gde je meni hrana? Nemam ni za hranu. Da li oni nemaju za svoju decu? Ja sam radila za njihovu decu, moje se nije videlo, ne samo moje. Nemaju ni drugi, samo ćute“, navodi Brajović.

N1: Niste imali ni 2014. kada ste ušli u celu tu priču, nemate ni sad 2023. Kako se zbog toga osećate?

Brajović: „Odvratno…“

N1: Jel biste radili opet takve stvari za bilo koga, za obećanja, za novac, za bilo šta?

Brajović: „Ne“.

N1: Kad ovo budemo objavili, šta mislite da će da se desi?

Jovana Brajović: „Pošteni će valjda da me podrže… Ja sam asmatičar, još više je počelo da me guši sve. I moje nepravde prema drugima i njihove prema meni“.

N1: Očekivali ste da ćete radeći sve ovo dobiti garanciju za pristojan život, a šta ste dobili?

Jovana Brajović: „Ništa“.

N1: Dobili ste da Vas je, kako ste rekli, sramota?

Brajović: „Da, da me je stid, da ne mogu ove žene i ministra da pogledam u oči. To sam dobila. Da je moja ćerka jednom kad je došla iz škole rekla da svi pričaju da sam to ja i da to ne radim, jer to nije lepo – da vređam žene koje su nečije majke“.

N1: Jel znate da je Vaše dete bilo u pravu?

Brajović: „Jeste, bila je u pravu. Ja sam joj rekla da ćuti jer ne zna ništa. Ne zna ništa što meni direktor piše, a Dragan Stevanović mene laže, a kumove i pobratime zapošljava u EPS-u. Mi ovce ništa“.

N1: Kažite mi, s obzirom na toliko zapošljavanja o kojima govorite, da li u HE gde radite sada ima više radnika nego što bi trebalo?

Brajović: „Ako treba 150, rade 300“.

N1: A sa profila Ksenija Savić više nema komentara i objava čija su meta politički protivnici SNS-a. Objave su uglavnom o direktoru.

Brajović: „Pre dva dana na Vrli 3, na elektrani u Masurici dolazi inspektor. Pitam ko me prijavio, kaže Boban Petrović, direktor“.

Tužen je lažni profil, zapravo objave na njemu, ali je onaj koji tuži znao čiji je. Najpre je pretio da će objaviti 70 njenih slika. Sigurna da nije poslala nijednu odlučila je, kaže, da o svemu progovori javno.

Brajović: „Objavi ti, kaže, mi ćemo da te tužimo, a ti nemaš novca da platiš. Mi imamo ljude u sudu u Nišu, Hanu. Oni su elita i njima će da se veruje i ja ću morati njima da platim. A kaže –  razmisli da li ćeš imati za dete“.

N1: To je zastrašivanje. Da li su Vas zastrašili?

Brajović: „Ne“.

N1: Jesu li Vas time zapravo naveli da govorite?

Brajović: „Da“.

N1: Biće sigurno loših komentara, jeste li spremni?

Brajović: „Spremna sam, kao što sam spremna na to što su mi rekli da ću dobiti otkaz. Ja, samohrana majka u njihovoj dedovini, državno ali se ponašaju kao da je njihovo, dobiću otkaz što ću da kažem istinu. Neću imati za dete, ali ću bar da kažem istinu. Imam dve ruke, dve noge, braću maline, za moje dete ću se snaći. Ako treba i prosiću, ali za svoje dete“.