Na telefonske pozive odgovaraće pravnici koji imaju iskustvo u radu na slučajevima nasilja prema novinarima, a ideja je, između ostalog da se medijski uposlenici, posebno oni u manjim sredinama, ohrabre da prijavljuju pretnje, pritiske i napade.
Ipak, deo ljudi koji rade u medijima smatra da usluga SOS telefona neće preterano pomoći da se suštinski promeni položaj nezavisnih novinara koji su na meti najrazličitijih pritisaka, od onih često prikrivenih ili teško pravno precizno definisanih, pa do tabloidnih kampanja usmerenih na njih. Nepoverenju doprinosi i činjenica da akcija dolazi od tela koje je formirala aktuelna vlast, čiji predstavnici često potpiruju podele među podobnim medijima i novinarima, i onima koji to nisu.
Vladimir Radomirović, predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS), smatra da je pokretanje savetodavne telefonske linije dobar korak ka ohrabrivanju novinara da progovore o napadima i pretnjama.
– Vrlo je važno da novinari prijavljuju svaku vrstu napada i pretnji. Naše istraživanje je pokazalo da dosta novinara, pre svega iz manjih mesta, ne prijavljuju pretnje koje dobijaju, kao i da i ako prijave vrlo brzo odustanu zbog pritiska kom su izloženi. U manjim mestima su svi mnogo više uvezani nego u velikim gradovima, pa je i pritisak, na novinare koji bi istraživali nešto što nije po volji onome ko ima novac i moć, mnogo veći, kaže Radomirović.
Osim što treba ohrabriti kolege da prijave napade i pretnje koje doživljavaju, dodaje on, važno je i da medijski radnici znaju gde mogu da dobiju stručnu pomoć.
– Bitno je da novinari, snimatelji, fotografi koji rade u medijima znaju da mogu da dobiju pravni savet i da imaju nekog advokata koji je specijalizovan za takve slučajeve, koji će ih voditi kroz takve postupke, ako do njih dođe, kaže Radomirović i dodaje da „sve kolege koje trpe pritiske ili pretnje mogu da se obrate i UNS-u“.
On ipak ističe da je važan korak i da politički deo Radne grupe za bezbednost „pređe sa reči na dela“.
– Vladin deo grupe mora da se zainteresuje za to kakvo je bilo postupanje tužilaštva, policije i drugih državnih organa kada su medijski radnici bili ugroženi, kao i kroz kakva su iskustva prolazili kada su prijavljivali pritiske i pretnje. Istovremeno, to bi bila i jasna poruka vrha izvršne vlasti zvaničnicima na nižim nivoima, recimo u opštinama širom Srbije, kako treba da se odnose prema novinarima i da treba da im omoguće da nesmetano i slobodno rade svoj posao, zaključuje Radomirović.
Milan Jovanović, novinar portala Žig Info, kome je zbog istraživanja i kritičkog pisanja o opštinskim zvaničnicima u Grockoj zapaljena kuća, nije optimista kada je položaj struke u pitanju, a smatra da je za bezbedan novinarski rad i slobodu medija potrebno mnogo više od telefonske linije za pomoć.
– Pokretanje nekakve SOS linije ništa ne znači, to je samo bacanje prašine u oči javnosti. Nažalost, daleko smo mi od bezbednosti i sigurnosti. To možete da vidite na mom primeru, jer sam pod stalnom policijskom zaštitom, 24 časa. Sama bezbednost novinara, ali i sloboda medija je dalek cilj za Srbiju, za to moramo svi zajedno da se borimo, smatra Jovanović.
On kao konkretno rešenje predlaže da se novinarska struka izbori za status službenog lica.
– Ako su advokati mogli da izdejstvuju taj status, među kojima je nezanemarljiv deo na ivici zakona, zašto ne bismo takav status mogli da dobijemo i mi, koji časno i savesno obavljamo svoj novinarski posao. Smatram da bi medijski radnici bili znatno bezbedniji, jer nije isto napasti službeno lice i običnog građanina novinara. Sigurno bi se značajno smanjio i procenat napada, kaže Jovanović i dodaje da se nada da će novinarska udruženja prihvatiti i „izgurati“ takav predlog.
Ipak, kako Jovanović podvlači, u tom bi slučaju i sami medijski radnici morali da među sobom „povuku crtu“ i razjasne “ ko je novinar a ko portparol SNS-a“, i tako onemoguće zloupotrebljavanje povlašćenog položaja.
– Ova vlast je ušla u sve pore društva, sve institucije, vi ne možete da budete ni član ribolovačkog društva ukoliko niste član SNS-a. Vlast je uložila veliki napor da stvori ogromnu netrpeljivost između pobornika ovog režima i svakoga ko pokuša da kritički preispituje dela vlasti. Ogroman razdor je u narodu, posejano je seme mržnje, pa ako niste član stranke, vi ste državni neprijatelj. Meni je u lokalnoj sredini mnogo lakše bilo dok niko nije znao da se bavim istraživačkim novinarstvom. Zato nemam poverenja ni u šta što potiče iz vladinih tela. Pogledajte koliko je zaista bilo napada na novinare, koliko je od toga započeto postupaka, a koliko ih je okončano. I sumnjam da će nekakav SOS telefon suštinski poboljšati tu situaciju, to je bacanje prašine u oči. A sve što mi novinari pokušavamo u ovakvom okruženju da radimo je kao pisanje nepismenima i šaputanje gluvima, smatra Jovanović.
Objašnjavajući novu SOS uslugu koja je pokrenuta, jedan od članova Radne grupe, Veran Matić, kazao je da je to prvi korak u realizaciji planiranih aktivnosti na zaštiti novinara i povećanju bezbednosti.
Broj 0800 100 115
Putem SOS telefona, na besplatnom broju 0800 100 115, svaki novinar koji oseti da mu je ugrožena bezbednost moći će da dobije informacije o kvalifikaciji dela koje je učinjeno i pravnim postupcima koje oni treba da preduzmu, navela je Vladina kancelarija u saopštenju.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.